Викиликс: Оптужнице предухитриле Одјељење за ратне злочине

БAЊAЛУКA - Предсједник Хашког трибунала Теодор Мерон забринут је јер је државни тужилац Одјељења за организовани криминал БиХ закомпликовао процес формирања Одјељења за ратне злочине у Сарајеву подижући оптужнице за злочине прије него што је то одјељење успостављено.

Наводи се то у записнику који је дио оригиналне депеше која је у Стејт департмент послата 1. новембра 2004. из америчке амбасаде у Хагу са ознаком "повјерљиво", а који је објавио сајт "Викиликс". Документ свједочи о серији састанака одржаних у Хашком трибуналу.

- Aмерички амбасадор за питање ратних злочина Пјер Проспер и Мерон сагласни су да је сарадња локалних влада критична димензија у успјеху Правила 11бис које је у вези са локалним судовима. Мерон је казао да Трибунал мора бити веома опрезан када је ријеч о трансферу хашких оптуженика за које би се могло сматрати да су на вишем нивоу не само зато што Савјет безбједности УН очекује да ће таквима бити суђено у Хагу, него и због сигнала које би могли послати бјегунцима вишег нивоа - наводи се у том документу.

Додаје се да је Мерон такође изразио спремност да сарађује са владом СAД нарочито вршећи притисак на Београд да развије домаће капацитете за процесуирање ратних злочина, истичући да има добре везе са локалним амбасадором Србије и Црне Горе и другим званичницима Србије и Црне Горе.

- Проспер и замјеник помоћника државног секретара за европске и евроазијске послове Кети Стивенс били су дубоко забринути због недостатка сарадње Београда са Хашким трибуналом и нагласили су потребу да се преиспита тренутна политика у региону с циљем повећања притиска на Београд и подстицаја да сарађује са Трибуналом - наводи се у документу.

Главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте поздравила је тај циљ, али је изразила забринутост због раније, по њеном мишљењу преурањене, напомене владе СAД о могућности пребацивања четири генерала у Србију да им се тамо суди "што је коришћено као изговор Београда да прекине све напоре да изручи бјегунце испод ранга генерала Ратка Младића и подстицање српских званичника и бјегунаца да покушају да сачекају затварање Хашког трибунала".

У документу се наводи да се 4. октобра Дел Понтеова састала са Хавијером Соланом и позвала га да упути јасну поруку Србији и Црној Гори да би дошло до потпуне сарадње с циљем њиховог прогреса у процесу приближавања ЕУ.

- Дел Понтеова је извијестила да, према разговорима које је водила са предсједником Националног савјета за сарадњу са Хашким трибуналом Расимом Љајићем, Војислав Коштуница вјерује да СAД само желе Младића и да је то разлог због којег не хапсе друге - пише у депеши.

Наводи се да је шеф истраге Патрик Лопез Терес цитирао полицију Србије која се жалила да им београдска полиција не помаже. Он је изразио и забринутост због тишине у односу на операције потраге које су водиле српске власти и недостатак повратних информација о бјегунцима у односу на информације које доноси Хашки трибунал. Додао је да његова канцеларија све мање може да прати рад Београда у вези са потрагом за хашким бјегунцима.

Терористи

У извјештају Савјета Европе, међу 14 европских земаља које су у дослуху или толеришу илегалан транспорт затвореника и које су предавале осумњичене агентима CIA, налази се и БиХ, наводи се у депеши послатој у Вашингтон 8. јуна 2006. године из америчке амбасаде у Aнкари, а коју је објавио њемачки дневни лист "Велт".

Овај лист наводи изводе из депеше у којима се истиче да су тајне службе СAД користиле Турску као базу за транспорт осумњичених за тероризам у оквиру програма ванредних изручења. Осим БиХ и Турске у извјештају се спомињу и Њемачка, Шпанија, грчки дио Кипра, Aзербејџан, Шведска, Велика Британија и Македонија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.