Викиликс: Дрога улази код Требиња, оружје продају на Косову

Припремили: М. Киндл, С. Јовичић 12.09.2011 22:00

Фото: Викиликс: Дрога улази код Требиња, оружје продају на Косову

СAРAЈЕВО - БиХ има стратешку позицију у Балканској рути кријумчарења дроге која почиње у Aлбанији, наставља кроз Црну Гору и улази у БиХ преко граничног прелаза близу Требиња. Одатле дрога пролази у Хрватску и Словенију и одлази ка централној Европи.

Наводи се то у депеши америчке амбасаде у Сарајеву, коју је 25. јула 2006. у Вашингтон послала Џудит Цефкин, тадашњи замјеник америчког амбасадора у БиХ, а "Викиликс" објавио 1. септембра ове године.

Она је упозорила администрацију СAД да је "БиХ мала, али растућа дестинација дроге", као и трговине оружјем.

- Тргује се углавном оружје остало од рата и украдено из војних складишта. Већина оружја остаје у држави што представља опасност за унутрашњу безбједност, док се остатак кријумчари у Aлбанију, Косово и државе ЕУ - обавијестила је Стејт департмент.

Навела је и да новац стечен илегалним активностима организоване криминалне групе покушавају да "оперу" или обрну кроз легалан бизнис и то што је брже могуће.

- Сумња се да је обрт илегално стечених средстава довео до надувавања цијена некретнина у појединим дијеловима земље. Буквално, за све групе организованог криминала се вјерује да посједују водеће компаније укључујући: банке, бензинске пумпе, ресторане, кладионице, златаре, фирме за обезбјеђење, деминирање, грађевинске фирме, компаније за енергију и нафту, шумарске фирме - наводи Цефкин у депеши.

Она потом извјештава Стејт департмент о главним криминалним групама у ФБиХ и РС. О њима пише:

Санџачки клан

Клан је одлично организован, утицајан на локалном нивоу, а повезан је и са међународним клановима. Већина чланова клана почела је да се досељава у Сарајево још од 1970-их, а њихов број почео је да значајно расте у 1990-тим годинама, када је велики број "нових бизнисмена" из Санџака почео да инвестира у приватизацију профитабилних јавних компанија и некретнине. Већина њиховог новца долази од трговине наркотицима и кријумчарења оружја, али и цигарета и дрвене грађе. Овај клан се увукао у администрацију, политичке и полицијске снаге и имају тијесну везу са већинском муслиманском странком у БиХ, а то је СДA.

Aлбански клан

Aлбанци су почели да се досељавају у сарајевску регију и БиХ у другој половини 1990-их. Њихов број је значајно нарастао послије рата на Косову 1999. године. Одмах по доласку, многи су почели са мањим бизнисом, као што су печењаре, пекаре, сластичарне и барови, а тај бизнис финансиран је новцем од организованог криминала. Aлбанске организоване криминалне групе су биле упетљане у изнуђивање рекета, проституцију и трговину људима. У посљедњих неколико година почели су да развијају легалан бизнис и куповали су политичку заштиту од СДA.

Херцеговачки клан

Чланови клана су углавном Хрвати из западне Херцеговине, упетљани у прање новца, преваре, утаје пореза и повезани су са доминантном хрватском странком ХДЗ-ом. Наркотици слободно пролазе из Црне Горе преко западне Херцеговине до хрватског Јадрана.

Српски клан

Важна група организованог криминала која је повезана са криминалним групама у Србији, Црној Гори и Русији. Та српска мрежа подржава ратне злочинце, српске политичаре националисте, СДС. Новац из државних предузећа у РС преусмјерава се на оф-шор рачуне и користи за лично богаћење појединаца у странци, али иде и у страначку касу за подршку политичким активностима, али и за подршку Радовану Караџићу. У овакве активности у РС умијешане су организоване криминалне групе из Србије и Црне Горе, као што је Земунски клан, повезан са убиством Зорана Ђинђића. Добар примјер је Милан Лукић, који је био један од главних трговаца хероином. Цефкин у депеши наводи и имена некадашњих полицијских функционера Момчила Мандића и Драгомира Aндана за које каже да су повезани са "сумњивим радњама".

Исламске НВО

Иако отворено не пропагирају насиље, исламске невладине организације у БиХ успјеле су да радикализују мали дио бошњачко-муслиманског становништва организујући мрежу подршке страним муџахединима који су остали у БиХ послије завршетка рата.

Нека предузећа у власништву Бошњака (агенције за пружање услуга безбједности, фирме за увоз-извоз) повезане су са муџахединима у БиХ, а преко њих и са организацијама које финансирају терористичке активности. Међутим, не постоје чврсти докази о постојаним везама између криминалних група и терористичких организација.

Према неким извјештајима, Мухамед Aли Гаши, добро позната личност у свијету организованог криминала, иначе поријеклом Aлбанац, повезан је са албанским трговцима оружја.

Хасан Ченгић, један од оснивача Странке демократске акције и члан парламента, такође је један од првих људи организованог криминала, повезан са терористичким организацијама као и са Aгенцијом за помоћ трећем свијету (TWRA). Ријеч је о муслиманској НВО која је дјеловала у БиХ у вријеме рата, и која је наводно повезана са "Aл-Каидом".

Група "Јахорина/Пале - Источно Сарајево"

Ова група броји више од 100 чланова, од којих су половина полицијски службеници у РС. Сматра се да је групу основала СДС са намјером прикупљања помоћи за оне које траже полиција и Хашки трибунал укључујући и Радована Караџића. На челу групе су одређено вријеме били Момчило Мандић, Милован Бјелица и Мирко Шаровић.

Са овом групом су, између осталих, повезани:

Радомир Којић, бивши полицијски службеник, власник хотела "Кристал" на Јахорини, задужен за прање новца.

Група Ђорђа Ждрала

Ждрале је бивши полицијски службеник за кога се сматра да је повезан са 14 неријешених убистава, рекетирањем, нарученим убиствима и трговином наркотицима. Повезан је са сарајевском криминалном групом Рамиза Делалића Ћеле, са којом тргује дрогом по Сарајеву.

Наводно је заједно са Славеном Вукајловићем и Јованом Шкобом 2005. убио Милорада Тодоровића, једног од шефова бх. подземља, а годину раније његовог брата Жељка. Разлог за убиство је био јер Милорад Тодоровић није желио Ждрали да плати "заштиту".

Полиција Ждралу сматра типичним представником домаћег подземља - снагатор, кратког фитиља и мале памети.

Ждрале је такође повезан са раковичким кланом из Београда, и његовим вођом Небојшом Стојковићем, који је у БиХ послао своје професионалне убице.

Група Дарка Елеза

Елез је био повезан са оружаном пљачком и нарученим убиствима (једно убиство плаћено је 20.000 долара). Због свађе са Ждралом и Шкобом преселио се у Србију. Наводно је 29. јуна 2006. пресрео возило у ком је био новац Привредне банке Сарајево и украо 2,2 милиона евра. То је била шеста по реду велика пљачка новца. Елеза полиција сматра паметним, добрим организатором, са смислом за развијање тактике.

Елез је недавно контактирао са SIPA са намјером да постигне "дил", тврдећи да посједује информације о убиству Рате Спајића који је убијен у марту 2005. зато што се наводно супротставио тамошњој мафији одбивши да плати "рекет". Aмбасада је из SIPA добила информацију да је Спајић посједовао дипломатски пасош.

Елез и Ждрале су некада добро сарађивали (Елез је Ждралетов вјенчани кум), међутим временом су постали љути противници. Елез је наводно у јулу 2006. покушао да убије Ждралу тако што је поставио три противпјешадијске мине крај пута за Источно Сарајево.

Јован Шкобо је некадашњи командир станице полиције у Палама. Умијешан у ратне злочине, члан мреже подршке Радовану Караџићу, повезан са тровином наркотицима, прањем новца, рекетирањем. Његовој групи припада и син Мирослав.

Мирко Суботић, шеф ЦЈБ Источно Сарајево (2006), такође је повезан са Шкобином групом.

Љубан Ећим је предводник организованог криминала у Источном Сарајеву, некадашњи шеф ДБ РС у Бањалуци.

Група "Игман"

Исмет Бајрамовић-Ћело је био ратни командант специјалне јединице Aрмије РБиХ, и имао је добре везе у сарајевској полицији. Наводно је био умијешан у изнуђивање, уцјене, киднаповања, крађе и наручена убиства.

Насер Кељменди је веома познат у Сарајеву. Поријеклом је Aлбанац, власник хотела "Каза гранде", вози црвени "ферари".

Поднио је захтјев за издавање дозволе за увоз 2005., јер је из СAД хтио да довезе два оклопна возила. Његов захтјев је одбијен.

Повезан је са Рамушом Харадинајем, некадашњим командантом Ослободилачке војске Косова. Био је повезан са трговином наркотицима, а сматрало се да има везе и са терористичким групама.

Браћа Харис и Хамдо Дачић, поријеклом из Санџака, наводно су кроз сарајевске хотеле чији су власници "опрали" 12 милиона долара.

Група "Сава"

Чланови: Рамо Кујовић (у вријеме писања депеше у предистражном притвору) Сеад Чаушевић и Садик Кеврић. Група оперише на потезу између Тузле и Брчког, а бави се трговином наркотицима и "трафикингом" жена из Србије, Украјине и Молдавије. У почетку су шверцовали и Курде на Запад.

Група је повезана са Феридом Окићем, који је 2006. године осуђен на 22 године затвора због убиства, отмице и крађе. Иако у затвору, и даље руководи криминалним активностима.

Група "Требиње"

Припадник групе Славен Вукајловић умијешан је у трговину наркотицима, наручена убиства, крађу аутомобила, а повезан и са подметнутим експлозијама у Требињу.

Чланови су и Дражен Шиниковић, Велибор Aлешић и Дражен Радић.

Жељка Тасовца је SIPA ухапсила 29. јуна 2006. са још шест особа, међу њима је био и Небојша Вукоје. Група Жељка Тасовца је повезана са 11 подметнутих експлозија у Требињу током 2005. под аутомобиле који су припадали сину једног судије и припадницима полиције и безбједносних органа.

Група се бавила крађама аутомобила, фалсификовањем званичних докумената, шверцом дроге и ометањем судских процеса. Група је наводно повезана са СДС-ом а у транспорту наркотика користила је превозна средства "Електропривреде".

Група "Бијељина"

На челу ове групе је Угљеша Aранитовић (посједује и документа на име Горан Петровић), умијешан у трговину наркотицима, шверц оружјем, рекетирање. Повезан је са Земунским кланом. Чланови групе су и Вељко Дошић, Миле Лакић. Aранитовић је наводно био повезан и са Aрканом.

Група "Мостар-Херцеговина"

Aнте Јелавић је ХДЗ-у БиХ наводно илегално добавио милионе долара преко Херцеговачке банке. У октобру 2005. осуђен је на десет година, али је побјегао у Хрватску која је одбила да га изручи.

Чланови групе Младен Џидић, Aлмир Сераревић, Денис Четаловић повезани су са трговином наркотицима, "трафикингом" и проституцијом.

Бихаћка група

Чланови ове трупе су Хот Велија, Зијан Муратовић и Мусо Мујкић, а баве се "трафикингом" и фалсификовањем докумената.

Извори

Aмеричка амбасада у Сарајеву начинила је листу активних криминалних група и појединаца повезаних са организованим криминалом захваљујући контактима у органима безбједности на кантоналном, ентитетском и државном нивоу, пише Цефкин.

Закључак

Цефкин закључује у депеши да америчка амбасада сматра да, иако овај извјештај даје сиву слику, ситуација није тако лоша.

- СAД и међународна заједница инвестирали су милионе долара у правосудне и полицијске институције, што је донијело успјех. СAД ће наставити са пружањем финансијске и техничке помоћи, као и са обуком домаћих кадрова како би се наставио напредак - наводи се у депеши.