Викић и Пушина оптужени за стријељање осам војника ЈНА

Сарајево - Тужилаштво БиХ подигло је јуче оптужницу против Драгана Викића (61), Јусуфа Пушине (67), Нермина Узуновића званог Шок (59) и Младена Човчића званог Рогатица (46) због ратног злочина у сарајевском Великом парку почињеног у априлу 1992. године, када је убијено осам заробљених припадника Југословенске народне армије (ЈНА) српске националности.

Оптужница се односи на заробљавање, убиство и скривање тијела осам припадника ЈНА.

Викић је тада био командант Специјалне јединице МУП-а РБиХ, Пушина помоћник министра унутрашњих послова РБиХ Алије Делимустафића, а Узуновић и Човчић припадници јединице Армије РБиХ чији је командант био сарајевски криминалац Јусуф Јука Празина, који је убијен у јесен 1993. године у Белгији.

Злочин у Великом парку почињен је 22. априла 1992. године након што су војници заробљени у транспортеру ЈНА у насељу Добриња. Они су по наређењу тадашњег командира Полицијске станице Нови Град Малика Кривића ухапшени и упућени у Дом полиције, гдје се у то вријеме налазила база Специјалне јединице МУП-а РБиХ под Викићевом командом. Потом су одведени у Велики парк, педесетак метара од зграде Предсједништва РБиХ и у непосредној близини Дома полиције. Ту су убијени Миливоје Лаловић, Ђорђе Бјелица, Зоран Марковић, Драгомир Ђерић, Стеван Ђокановић, Влајко Голубовић, Недељко Вујичић и Миладин Вукмановић.

Тужилаштво оптужене терети да су у својству команданта и припадника МУП-а, полицијских снага и резервног састава полиције у Сарајеву поступали противно одредбама женевских конвенција о заштити ратних заробљеника.

- Знали су за заробљавање и стављање заробљеника под контролу полицијских и безбједносних структура. Заробљеници су изведени на локалитет Великог парка и убијени рафалима из ватреног оружја, у чему су учествовали Узуновић и Човчић и друге особе. Тијела су потом одвезена с циљем прикривања доказа, а пронађен је дио посмртних остатака само двојице убијених - пише у оптужници.

У Тужилаштву кажу да ће наводе оптужнице доказивати позивањем више од 80 свједока и прилагањем око 400 доказних материјала.

Припадници Агенције за истраге и заштиту (SIPA) БиХ ухапсили су Човчића љетос у Мостару, али је након саслушања пуштен на слободу. Човчић је тада изјавио да је тога дана био у бази јединице под командом Јуке Празине у близини Дома полиције. Признао је да је његов задатак био да уклони тијела убијених војника.

- Чуо сам када су стријељани заробљеници и видио сам тадашњег замјеника команданта Специјалне јединице МУП-а РБиХ Зорана Чегара како трчи и говори: Шта то урадисте? Видио сам и припадника Војне полиције Давора Матића званог Миро Жмиро и он је био код Дома полиције. Навече је у базу дошао Узуновић и рекао да је стигла наредба са врха да морамо склонити тијела поубијаних војника. Узуновић, Адмир Махмутовић још један момак који је касније погинуо и ја смо комбијем одвезли тијела до Дариве, гдје смо их бацили преко неког зида и одмах се вратили у базу. Узуновић је рекао да тијела треба спалити и склонити - рекао је Човчић истражиоцима SIPA.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић каже да је 2001. Кантонални суд у Сарајеву, у покушају прикривања овог ратног злочина, покушао да комплетну одговорност пребаци на групу криминалаца који су били припадници злогласне терористичке групе "Шеве" и који нису међу живима.

- Добро је што је Тужилаштво коначно подигло оптужницу, али ми имамо сазнања да је у Великом парку убијено 12 људи. Осим осам припадника ЈНА убијена су четири цивила, а до сада су идентификована само два лица. Очекујем сада да ће се сазнати и гдје се налазе сакривена тијела - казао је Којић.

Он је додао да располажу подацима о великом броју одговорних који су по улози у злочини разврстани у четири категорије. У првој су они који су учествовали у заробљавању, у другој особе које су учествовале у физичком злостављању заробљеника у станици полиције Нови Град, у трећој они који су наредили и ликвидирали заробљенике и у четвртој они који су прикривали злочин и сакрили тијела. Центар јавне безбједности Источно Сарајево поднио је у мају 2005. пријаву против Драгана Викића, Малика Кривића, Давора Матића, бившег министра одбране РБиХ Јерка Доке, команданта Територијалне одбране РБиХ Хасана Ефендића и команданта Војне полиције Армије РБиХ Керима Лучаревића због сумње да су одговорни за злочин у Великом парку.

Викић је изјавио да се не стиди своје чистоће и ратног пута и да неке од оптужених не познаје.

- Злочин у Великом парку се десио, али моја јединица и ја те људе нисмо заробљавали ни водили било гдје, нити било шта урадили - рекао је Викић.

Пушина, који је тренутно предсједник Скупштине сарајевске општине Стари Град, каже да се не осјећа кривим.

Сарајевски медији објавили су да је Алија Делимустафић недавно свједочио у Тужилаштву БиХ о ратном злочину у Великом парку и да је након тога купио авионске карте за супругу и себе за пут у Тајланд, али је пред пут недавно ухапшен због малверзација са некретнинама.

Матић и Херенда

Према исказу свједока заробљене војнике ЈНА током транспорта пресрео је припадник Војне полиције Армије РБиХ и пријератни сарајевски криминалац Давор Матић звани Миро Жмиро и довео их до Дома полиције, који је постао њихово посљедње одредиште.

Наводно их је ликвидирао припадник јединице "Шеве" Неџад Херенда, који је са својом групом зауставио заробљенике када су их повели у ЦСБ Сарајево. Матић је убијен 1993. године у обрачуну криминалаца на Алипашином пољу. Херенда је 1996. године напустио БиХ и живи у Холандији.

КО СУ ОПТУЖЕНИ

Драган Викић

Почетком 1992. године пред рат постао је командант тадашње Специјалне јединице, која је носила назив Одред за посебне намјене МУП-а РБиХ. Све што се у априлу и мају 1992. године дешавало у граду знали су Викићеви специјалци. Донедавно је био командант Специјалне полицијске јединице МУП-а ФБиХ.

Јусуф Пушина

У вријеме злочина у Великом парку био је помоћник министра унутрашњих послова РБиХ Алије Делимустафића, а у јуну 1992. постаје министар.

Био је осумњичен и за ратни злочин у Добровољачкој, али је Тужилаштво БиХ обуставило истрагу против њега и још 13 бошњачких функционера. У више наврата је давао изјаве о ратним злочинима у Тужилаштву БиХ, али није могао "ничега да се сјети", због чега је зарадио надимак Амнезија. Предсједништво БиХ именовало је Пушину за амбасадора у Бугарској у јануару 2012, али никада није предао акредитиве.

Нермин Узуновић Шок

У рату је био десна рука криминалца Јусуфа Јуке Празине. И у пријератном периоду хапшен је и осуђиван више пута. Осуђен је 2009. године на годину и девет мјесеци затвора због илегалног пребацивања миграната преко територије БиХ у земље западне Европе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.