Скенери открили слабости система, Изборни закон прегазило вријеме

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Примјена савремених технологија на бирачким мјестима у БиХ се, упркос критикама у предизборно доба, показала као добар потез, а из изборне администрације потврђују да ће коначни пресјек показати гдје је систем најслабији да би био ојачан прије нове провјере воље бирача.

КЉУЧНЕ ИНФРОМАЦИЈЕ

• Октобарски општи избори у БиХ први пут су на свим бирачким мјестима у Српској и ФБиХ спроведени уз биометријску идентификацију бирача и оптичке скенере.
• Увођење нових технологија коштало је више од 100 милиона КМ, а избори су били најскупљи до сада.
• Предсједник Изборне комисије Нови Град Љубан Кнежевић оцијенио је да је систем добро функционисао, али је указао на прегријавање скенера и потребу за додатном едукацијом.
• Централна изборна комисија БиХ најављује завршну евалуацију и извјештај о уоченим слабостима и мјерама за њихово отклањање.
• До избора 2028. године требало би отклонити недостатке, а потребне су и измјене Изборног закона како би у потпуности обухватио примјену нових технологија.

Октобарски општи избори били су десети по реду у БиХ, а први на којима су на свим бирачким мјестима у Републици Српској и ФБиХ спроведени према новим правилима због примјене савремених технологија.

Изборној администрацији и бирачима су тако, и то интервенцијом од стране њемачког дипломате Кристијана Шмита са позиције високог представника, наметнути нови уређаји за биометријску идентификацију бирача и оптички скенери гласачких листића.

Увођење тих технологија у изборни систем коштало је више од 100 милиона марака, због чега су избори 4. октобра били најскупљи икада, а цијели посао је од старта био мета критика.

То нису крили ни у Централној изборној комисији (ЦИК) у Сарајеву, гдје су, с друге стране, тврдили да све држе под контролом и да је примјена модерних уређаја пут ка фер и демократском изборном процесу.

Логистика и отворена питања

Потезе које су повукли те одлуке које су усвојили прије избора пописали су у другом извјештају о активностима на увођењу тих специфичних изборних технологија у изборни процес.

Ријеч је о активностима које су спроведене од децембра 2025, закључно са августом 2026. године. ЦИК је, наиме, надлежан за спровођење Анекса три Дејтонског споразума и Изборног закона БиХ те је, у складу с тим, обавезан да доставља извјештаје Парламентарној скупштини БиХ о активностима с циљем увођења нових технологија у изборни процес.

Под лупом се нашао и систем оперативне подршке.

- Посебан фокус био је на припреми складишта, планирању логистичких токова, организацији процеса конфигурације опреме, дистрибуцији према општинским и градским изборним комисијама те успостављању система за праћење логистичких активности - наведено је у документу ЦИК-а, који је достављен у парламентарну процедуру на нивоу БиХ.

У ЦИК-у су побројали и кључне активности, али и нека отворена питања.

- У наредном извјештајном периоду фокус треба бити усмјерен на затварање отворених питања, праћење реализације мјера за ублажавање ризика. Осим тога, треба потврдити коначни праг осјетљивости скенера и демонстрирати и функционално верификовати комплетан ток података те ВПН везе - пише у документу, уз опаску да ће по завршетку пројекта и његовој евалуацији ЦИК БиХ у Парламентарну скупштину БиХ доставити завршни извјештај на бази података прикупљених током спровођења избора.

Кнежевић: Скенери су се прегријавали

Предсједник изборне комисије у Новом Граду Љубан Кнежевић за "Глас" каже да су се изборне технологије показале као добре. Ипак, указао је на недостатке који су примијећени у раду са скенерима и на наставак едукације изборног особља и бирача о раду тих технологија.

- Нисам био оптимиста на почетку, али сам, ипак, задовољан на крају. Процес је прошао доста добро. Трансмисија резултата је протекла без проблема, а и систем за идентификацију бирача се показао добрим. Недостатака је било у раду скенера, а један од њих се тиче прегријавања, усљед чега су престајали да раде на неко вријеме - рекао је Кнежевић, који је правник и члан изборне администрације дуги низ година.

Сматра да има довољно времена да се све то поправи и надогради до избора 2028. године, када ће бити бирани градоначелници, начелници и одборници.

Потребан и нови Изборни закон

Има простора, сматра, да се у потпуности изборни процес ослони на скенере и прекине пракса ручног бројања, која је, ипак, била задржана за изборима ове године.

- Кључна је измјена Изборног закона. Наш закон датира још из 2001. и одавно је превазиђен, јер је оптимални рок важења закона око десет година, тако да га је живот већ прегазио. Вријеме је, не за измјене и допуне, већ за потпуно нови текст закона у који ће бити уврштена и примјена нових технологија. Јер, гледајући по слову закона, општи избори 2026. године су спроведени на незаконит начин, јер Изборни закон не познаје технологије - закључио је Кнежевић.

Посебна јединица

У најновијем извјештају је, између осталог, наведено да су од 21. маја до 6. јула успоставили основну организациону структуру Привремене јединице за имплементацију специфичних технологија те започели активности и на имплементацији пројекта у свим кључним областима.

То су биометријска идентификација бирача, систем за скенирање гласачких листића, централни информациони систем, логистика те едукација, сајбер безбједност, регулаторни оквир и сарадњи с ИДДЕЕА.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.