Вербални сукоб вјештака и Станишићеве одбране у Хагу

Хаг - Одбрана Јовице Станишића оспоравала је, пред судом у Хагу, вјеродостојност вјештака за историју оптужбе Роберта Доније.

Они су сугерисали да је Донија упоредио власти Србије са нацистичком Њемачком.

Донија је, међутим, негирао да је то учинио и да је то његов став.

Станишићев бранилац Вејн Џордаш предочио је да је Донија био међу потписницима писма Међународном суду правде у Хагу поводом процеса у којем је БиХ тужила Србију због геноцида током рата у БиХ.

У том писму, како је цитирао Џордаш, потписници су оцијенили да је то што је суд дозволио Србији да му ускрати записнике за сједница Врховног савјета одбране исто као када би суд у Нирнбергу дозволио нацистичкој Њемачкој да му ускрати приступ доказима.

Донија је у судници негирао да је власти Србије упоредио са нацистичком Њемачком и да је то икада било његово мишљење.

Одговарајући на питање Станишићевог браниоца, амерички историчар је рекао да је "на неки начин, Србија одговорна за геноцид у Сребреници".

Међународни суд правде је 2007. године пресудио да Србија није спречила сребренички геноцид, који је починила Војска Републике Српске.

Свој став Донија је образложио тврдњом да је постојала "обимна умјешаност политичке и војне елите Србије у планове који су довели до геноцида у Сребреници".

Вјештак оптужбе рекао је да и тадашњег предсједника Србије Слободана Милошевића сматра одговорним за ратне злочине у БиХ.

"Милошевића видим као управљача активностима босанских Срба који је одговоран за бар нешто од онога што су они урадили", казао је Донија.

На примједбу Станишићевог браниоца да је Милошевић, насупрот лидерима Републике Српске, заговарао прихватање Венс-Овеновог мировног плана 1993, Донија је узвратио да је то тачно, али да је предсједник Србије и послије тога "вјерно подржавао стратешке ратне циљеве РС и помагао Србима да наставе борбу".

Као најважније међу тим циљевима, свједок је јуче навео раздвајање Срба од Хрвата и Муслимана, уклањање границе међу Србима на Дрини и подјелу Сарајева.

Адвокат Џордаш сугерисао је да се Милошевић супротстављао злочинима, а Донија је додао да је предсједник Србије "охрабривао" Србе да наставе рат и снабдијевао их оружјем.

Станишићев бранилац тврдио је и да у записницима са сједница Скупштине РС, Врховног савјета одбране СРЈ и другим документима, које је Донија анализирао, нема ни ријечи о великој Србији као ратном циљу.

"То је тачно. Тај термин био је анатема за све српске лидере и они су избјегавали да га употребљавају, било јавно или тајно. Вође су биле алергичне на тај термин и нису хтјеле да имају ништа с њим", одговорио је вјештак оптужбе.

Упитан да ли је и уједињење свих српских земаља било такав табу, Донија је одговорио да је с временом "превагнула идеја да би требало да постоје одвојени српски ентитети" као што су РС, Република Српска Крајина, Србија и Црна Гора.

"Уједињење у јединствену државу било је скоро скинуто с дневног реда", казао је свједок.

Донија је прихватио сугестију Станишићевог браниоца да је Србија одбијала идеју о уједињавању коју су до краја рата заговарала вођства РС и РСК. Прецизирао је да је та идеја дефинитивно одбачена још у марту 1992. на састанку о уставном уређењу СРЈ.

Унакрсно испитивање вјештака оптужбе за историју, Станишићева одбрана наставиће у четвртак.

Станишића (67), који је од 1992. био шеф СДБ Србије, и његовог помоћника Симатовића (67) оптужница терети за прогон, убиства, депортације и присилно премјештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991-95. У четири тачке оптужени су за злочине против човјечности, а по петој за кршење закона и обичаја ратовања.

Злочини за које су оптужени Станишић и Симатовић почињени су, како тврде тужиоци, током спровођења удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих дијелова територија Хрватске и БиХ, ради остваривања српске доминације.

На челу тог подухвата, по оптужницу, био је предсједник Србије Слободан Милошевић.

Послије првог суђења, које је, након једног неуспјелог покушаја, почело 2009, првостепено вијеће Хашког трибунала ослободило је, 29. маја 2013, Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Апелационо вијеће Трибунала усвојило је, 15. децембра 2015, кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво, поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен пред судским Механизмом, правним наслиједником Трибунала.

Процес Станишићу и Симатовићу посљедњи је у којем ће судије утврђивати да ли су бивши званичници Србије криви за ратне злочине у Хрватској и БиХ.

Пред Хашким трибуналом ниједан државни функционер Србије није био осуђен за та злодјела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.