Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида у Београду: У Хрватској покушавају да “уљепшају” НДХ

Вељко Зељковић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида у Београду: У Хрватској покушавају да “уљепшају” НДХ

Четворотомна књига заокружиће сва досадашња сазнања и истраживања о злочинима на простору хрватске квислиншке творевине током Другог свјетског рата, тврди директор Музеја жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић Мишина.

Mузеј жртава геноцида из Београда, Одбор за Јасеновац Српске православне цркве, као и влада Републике Српске и Србије започели су радом на изради енциклопедије о страдању Срба, Јевреја и Рома под усташким режимом у Независној држави Хрватској за вријеме Другог свјетског рата.

Израда “Енциклопедије геноцида у НДХ” биће највећи подухват српске историографије, иза којег ће средствима и другом помоћи стајати и Република Српска.

- Рад на припреми овог дела је почео, а у њему ће, поред домаћих историчара, учествовати и међународна група, коју ће чинити више од сто научника и стручњака из разних области. Задатак овог тима биће да, по узору на “Енциклопедију холокауста”, коју је издао израелски Јад Вашем, сакупи и обради информације о геноциду у НДХ, садржане у више хиљада књига, научних радова, студија и других публикација - каже Ђурић у интервјуу за “Глас Српске”.

ГЛАС: Ко је иницирао овај пројекат?

ЂУРИЋ: Иницијатор пројекта је Музеј жртава геноцида. Оно што сада следи јесте именовање редакције. Тежи део посла ће бити израда списка појмова. Сматрамо да ће и прављење списка сарадника који ће писати одреднице бити знатан проблем. Њих ће писати они који су се о одређеним темама већ доказали и имају релевантне радове. Нећемо се обазирати на њихову националну припадност, јер нам је то небитно. Битна је њихова стручност. Након формирања главне редакције биће направљене мање које ће се бавити уским темама.

ГЛАС: По чему ће се ова енциклопедија разликовати од других?

ЂУРИЋ: Енциклопедија ће у свом фокусу имати државни злочин учињен над српским народом, који је бројао једну трећину становништва НДХ, али и над ромском и јеврејском заједницом. Она ће садржавати одреднице о извршиоцима, формама и начину извршења тоталног геноцида над Србима, Јеврејима, Ромима и свим оним који су били противници усташке власти и такве НДХ. Она треба да укаже и на чињеницу да су сви припадници српског народа, од некрштеног детета у колевци до стараца, у НДХ били обухваћени геноцидом. И на крају, енциклопедија треба да, на једној страни, покаже да се не може говорити о геноцидности целог хрватског народа, мада се може говорити о стварању геноцидног расположења у једном делу тог народа. Истовремено, на другој страни, може се говорити и тврдити да су Срби, Јевреји и Роми били на удару геноцидних мера и да су доживели геноцид од ког се никада неће опоравити.

ГЛАС: Како гледате на сталне покушаје хрватских власти да умање ове злочине?

ЂУРИЋ: Недовољна систематичност у истраживању и обради теме, као што је државни злочин спроведен у НДХ, као и одређени политички фактори унутар хрватског народа који би да “улепшају” НДХ, нарочито Јасеновац, утицај Ватикана на ново читање прошлости, утицали су и на негативни ревизионизам у историјској науци. А чињеницу се да је НДХ, по угледу на немачки Рајх, усвојила више расних закона уперених против националних заједница Јевреја и Рома. Против Срба, којих је по немачким проценама било око 1.850.000 односно око 30 одсто од укупног броја житеља НДХ, расни закони нису могли бити уперени. Стога се усташка власт окренула другим мерама планираним ранијих година, а обзнањених већ првих недеља постојања усташке Хрватске. То што је следило може се оквалификовати као геноцид који је вршен од првог до последњег дана постојања те државе, и на сваком делу њене територије, не осврћући се на животну доб и пол жртве. Морам нагласити да ће свака одредница у овој енциклопедији садржати не само појам у вези са геноцидом, него и релевантне доказе, називе места и имена актера. Наравно и документа и фотографије.

ГЛАС: Колико ће трајати израда једне овако комплексне и обимне енциклопедије?

ЂУРИЋ: Обрада грађе трајаће четири године и биће објављена двојезично на српском и енглеском језику. Први примјерци биће послати на више стотина адреса широм света, међу којима и установама за истраживање последица Другог светског рата. То ће бити најбоља брана од прекрајања историје и злоупотребе догађаја из прошлости.

Прикривање истине

ГЛАС: До сада, на територији некадашње Југославије није реализован сличан пројекат. Зашто?

ЂУРИЋ: Јер би он допринео урушавању политике заборава и братства и јединства. Довео би до сазнања да су починиоци злочина припадници хрватског народа, а да су највеће жртве припадале српском народу. То тадашњим властима није одговарало.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.