Велики повратак српског лобисте

БАЊАЛУКА - Глобалисти су након избора у САД и побједе Доналда Трампа доживјели велики пораз, али они су и даље опасни колико и рањена звијер.

Сматра ово политиколог Александар Павић истичући да дубока држава никад не спава, наводећи да ће Трамп, који је остварио убједљиву побједу на овим предсједничким изборима, бити успјешан само ако послуша савјет који му је “Викиликс” оставио на друштвеној мрежи “Икс”, а у којем му је поручено  да се “мора окружити правим кадровима”.

Павић сматра да ће од кључне важности за Трампа у прављењу наредних стратешких одлука бити сигурно и то кога ће поставити у свој нови тим, који би у наредне четири године требало да руководи земљом и спроводи стратешке циљеве о којима је говорено током предизборне кампање. И сам Трамп, додаје Павић, свјестан је неких својих ранијих кадровских пропуста, али наводи да ће његов нови тим чинити искључиво они који су у протеклом периоду показали своју искрену лојалност.

Једино што је тренутно сигурно јесте да ће Роберт Ф. Кенеди млађи добити неку од функција у вези са здравством, али није јасно и коју. Кенеди, наводно, циља мјесто секретара за здравство и људске службе. На том списку лојалних је и Илон Маск. И у његовом случају је нејасно какву би улогу имао. Маск је у неколико наврата поручио да би волио да види стварање “одјељења за владину ефикасност”. Трамп је то са одобравањем дочекао поручујући да би Маск одрадио сјајан посао у смањењу трошкова у новој савезној влади. Према писању америчких медија, очекује се да на нека од мјеста, а која не захтијевају да буду одобрена од стране Сената, буде постављен и Стивен Милер, али  можда  и контроверзни Стив Бенон, који је био један од кључних савјетника Трамповог изборног штаба на изборима 2016. године, а затим и његов главни стратег у Бијелој кући током 2017.

У наредним данима и седмицама очекује се да Трамп саопшти коначна имена кандидата за неке од кључних позиција које надгледају одбрану, обавјештајне послове, дипломатију, трговину, имиграцију и креирање економске политике. Амерички медији сматрају да највећу шансу да постане шеф новог Трамповог кабинета има Сузи Вајлс. Истичу да ће бити награђена овом позицијом, иако је она врло често истицала да више воли да ради из сјене. У игри за ово мјесто наводно је и Брук Ролинс, извршна директорица Америчког института за политику, али медији предност дају Вајлсовој, за коју наводе да је једна од најзаслужнијих особа за Трампову побједу, а што је и нови предсједник САД показао позивајући је на бину током свог обраћања у Флориди након што је постало јасно ко је однио побједу у трци за Бијелу кућу. Ови медији сматрају да би нови државни секретар могао бити Џејмс Обрајен, Трампов четврти и посљедњи савјетник за националну безбједност током његовог првог мандата, а у фотељу секретара одбране највјероватније ће сјести Мајк Помпео, који је био државни секретар и директор ЦИА током прве Трампове администрације. Помпео, иначе, има чврст и изузетно конзервативан став према Кини. Као други кандидат за ово мјесто наводи се сенатор из Тенесија Бил Хагерти. Трампова побједа значи да од наредне године у овој фотељи више неће сједити Ентони Блинкен, иначе један од највећих заговорника слања оружја Украјини, али и војне инвазије на Ирак 2003. године. Интересантно, али и веома значајно може бити то што ће са важних функција отићи ликови који се нису прославили својим улогама у распаду Југославије и ратовима који су послије тога услиједили, а који су након тога покушавали да заврше са тада започетим пословима на Балкану.

Највише пажње у Европи, али и на овдашњим просторима, привукле су медијске спекулације да би неку од значајних функција у новом Трамповом тиму могао имати и Ричард Гренел, кога су поједини овдашњи медији из ФБиХ проглашавали “српским лобистом”. Дословно сви амерички медији наводе Гренела као једног од најсигурнијих кандидата за неко од мјеста у новом Трамповом тиму, јер он у очима новог америчког предсједника фигурира као један од најлојалнијих сарадника у претходном периоду. “Њујорк тајмс” је објавио да би Гренел могао преузети улогу савјетника за националну безбједност. Он би у том случају дошао на позицију коју је до сада обављао Џејк Саливан. Ова функција сматра се неполитичком, односно предсједник га именује без потребе за сенатском потврдом. Функција је у свом садашњем облику уведена 1953. године, а најпознатији и најутицајнији од свих савјетника за националну безбједност до сада је Хенри Кисинџер, који је на тој функцији био од 1969. до 1975. године - у администрацијама Никсона и Форда.

Гренел је, иначе, током првог четворогодишњег Трамповог мандата био вршилац дужности директора националне обавјештајне службе и амбасадор у Њемачкој. Он је посебно познат на овим нашим просторима с обзиром на то да је био и специјални амерички изасланик за Косово, односно за западни Балкан. У то вријеме био је један од главних заговарача Бриселског споразума који подразумијева формирање заједнице српских општина на КиМ. Заговарао је успостављање економске сарадње у региону како би биле лакше превазиђене све бољке из деведесетих година прошлог вијека. На удару бошњачких политичара нашао се приликом подношења резолуције о Сребреници у УН, када је истакао да не треба сваки злочин проглашавати геноцидом. Интересантно, када се Трамп у септембру ове године састао са украјинским предсједником Володимиром Зеленским, Гренел је присуствовао овом приватном састанку. Он се, иначе, залаже за успостављање аутономне зоне у источној Украјини како би био окончан тамошњи рат. Врло често је у посљедње вријеме отворено критиковао једностране потезе Аљбина Куртија и Приштине, а који су били усмјерени на отежавање положаја Срба на Косову и њихово протјеривање из јужне српске покрајине. Неки га чак сматрају одговорним за пад прве владе Аљбина Куртија 2020. године због његовог чврстог става у вези са таксом од 100 одсто на српске производе коју је увела Приштина.

Политиколог и експерт за међународне односе и дипломатију те сарадник Центра за друштвено-политичка истраживања Невен Ђенадија каже да би доласком Ричарда Гренела на неку од позиција у Бијелој кући став према Србима у региону, ако ништа, био поштенији јер је он то донекле показао и у свом прошлом мандату.

- У неком претходном периоду био је врло чест гост и саговорник и Асоцијације Срба у САД. Он је неко ко јако добро познаје прилике на Балкану и увјерен сам да ће бити бољи саговорник од Кристофера Хила, Ескобара или других из демократских кругова - каже Ђенадија.

Сматра да је добар посао у Америци направила и такозвана Асоцијација Срба (САВА ПАЦ) са Олгом Раваси на челу, која је, како је истакао, урадила сјајан посао на промоцији српских интереса. Равасијева је, иначе, била један од чланова Трамповог изборног тима. 

- Вјерујем да ће они својим радом успјети да побољшају позицију, како Србије, тако и Републике Српске и Срба у новој америчкој администрацији. Међутим, мислим и да, и поред наведеног, не треба очекивати неке веће и тектонске заокрете у спољној политици Бијеле куће према Србима на Балкану. Америчка спољна политика је увијек била веома ригидна и има јако дугорочне правце које неће промијенити један изборни циклус, па вјероватно ни овај. Ипак, оно што можемо очекивати јесте да ће се Трамп више него Бајден окренути ка рјешавању унутрашњих горућих проблема у САД као што су економија и миграције, а управо тај заокрет више према унутра нама ће оставити простора да можемо нешто ваздуха да удахнемо и да се бавимо сами о себи онолико колико најбоље можемо - поручио је Ђенадија за “Глас Српске”.

Слично мишљење има и један од оснивача Конгреса српско-америчког пријатељства Владимир Маринковић наводећи да би евентуално именовање  Гренела на неку од функција у Бијелој кући, а поготово ако то буде мјесто савјетника за безбједност, имало много позитивних политичких аспеката по српски фактор на Балкану, Како каже, Гренел је један од ријетких америчких политичара који познаје ситуацију на Балкану, али и срж проблема, што константно и показује.

- Верујем да ће, уколико он добије позивницу да буде део Трамповог тима, нова америчка администрација имати далеко више разумевања за наше  проблеме. И све што би он, условно речено, добро радио за Србију сигурно би се позитивно рефлектовало и на Републику Српску, како у политичком погледу, тако и економском. На тај начин верујем да би се смањио притисак на власти Српске. Никако не треба заборавити да је Гренел, баш као и Трамп, неко ко заговара креативна решења и неће водити такозвану пилот-политику - каже за наш лист Маринковић. 

Политички пакт

Оснивач Конгреса српско-америчког пријатељства Владимир Маринковић каже да никако не треба да заборавимо улогу коју је током ових избора одиграла Асоцијација Срба (САВА ПАЦ).  Како каже, чини се да Срби из Америке коначно имају један склопљен политички пакт са неком од страна. 

- Они су га отворено подржавали и када је Трамп био у опозицији. Помогли су и његов избор. И то сада може бити кључно у креирању неке блаже и разумније америчке политике према Србима са ових простора - рекао је Маринковић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.