В.д. са више непознаница

БАЊАЛУКА - Двије најјаче политичке странке изабрале су своје адуте за пријевремене изборе за предсједника Републике. То су Бранко Блануша (СДС) који очекује подршку опозиционог блока те Синиша Каран чија је кандидатура јуче званично потврђена из СНСД-a, а који се помиње и као најозбиљнији кандидат за вршиоца дужности првог човјека Српске ако та замисао буде спроведена у дјело.

Пријевремени избори за предсједника Републике Српске, који су заказани за 23. новембар, посљедица су одлука Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ након правоснажности пресуде Суда БиХ којом је Милорад Додик, у својству предсједника Српске, осуђен на годину дана затвора и шест година забране обављања јавних функција због непоштовања одлука Кристијана Шмита.

Република Српска са Додиком на челу, наиме, не признаје Шмита за високог представника у БиХ јер није именован у складу са правилима Савјета безбједности УН која су на снази. Такав став у Њујорку бране, између осталог, Кина и Русија, и управо су те тврдње од почетка судског процеса против Додика и подигле велику прашину јер се, према тврдњама и одбране, он држао Устава, а не наметнутих одлука нелегалног странца у фотељи у ОХР-у.

Излазак на пријевремене изборе је потом овјерио ЦИК одлуком на основу које је утврђен престанак мандата Додику на позицији предсједника Српске и накнадном којом су они и расписани те објелодањени рокови за политичке субјекте који имају намјеру да провјере пулс бирача.

Цијели случај од почетка је обавијен велом непознаница са уставно-правне стране с обзиром на то да, на првом мјесту, ни сам Устав не познаје ситуацију у коју је доведен Додик као легално изабрани предсједник Републике.

Уставом је, наиме, дефинисано само да предсједник у случају привремене спријечености може пренијети овлашћења на потпредсједника, али и да га са позиције може смијенити само онај ко га је изабрао, односно народ.

Засад је Додик одређена овлашћења пренио на потпредсједника Републике Српске Давора Прањића (ХДЗ), али само у дијелу који се, како је и он сам потврдио, односи на потписивање указа закона.

Међутим, СНСД, ако је судити према посљедњим најавама, има у плану и да у Палату Републике прво сједне вршилац дужности предсједника, а тек потом онај ко однесе побједу на пријевременим изборима.

Додик, који је и предсједник СНСД-а, је на сједници Главног одбора странке у понедјељак, на којој је донесена одлука о изласку на изборе, изјавио и да СНСД што прије треба да у Народној скупштини предложи одлуку да буде изабран вршилац дужности предсједника Српске "до пријевремених избора, а можда и дуже".

За "Глас Српске" је из неколико извора потврђено да је управо Каран, који је и актуелни министар у Влади Српске, најозбиљнији кандидат за то мјесто и да ће о томе бити више ријечи када се Додик врати из посјете Русији.

- Све се ради с циљем јачања и заштите позиције предсједника Републике - тврди саговорник "Гласа Српске" упућен у дешавања наговјештавајући да би посебна сједница републичког парламента на ову тему могла да буде већ наредне седмице.

Каран јуче није одговарао на позиве, а предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић за "Глас" је кратко поручио да очекује да иницијативу за то поднесу посланици СНСД-а наглашавајући да се Република Српска суочава са доста уставних непознаница.

И док, према сазнањима "Гласа", у Стевандићев кабинет није још стигао ниједан папир који тврди да Додик више није предсједник, ни из Палате, нити институција БиХ које су укључене у овај процес, у Клубу СНСД-а сматрају да је потребно да се добро припреми документ у вези са идејом о в.д. предсједника.

У Републици Српској су већ забиљежене одређене ванредне ситуације у вези са позицијом предсједника. Посљедња се везује за 2007. годину и изненадну смрт Милана Јелића који се налазио у фотељи првог човјека Српске.

Народна скупштина је тада донијела одлуку да Игор Радојичић, тадашњи предсједник републичког парламента, врши неодложне послове предсједника Српске. На ту одлуку је Клуб Бошњака у Вијећу народа Српске уложио вето, да би тек пред пријевремене предсједничке изборе Уставни суд Српске донио одлуку да Радојичић може вршити те послове, тако да одлука о томе да је он в.д. предсједника фактички никада није ступила на снагу.

- Ни послије тога се није ишло са допуном правила која се тичу предсједника Републике. Видјећемо шта ће произаћи из цијеле ове ситуације у којој је потребно бити веома опрезан с обзиром на то да су многе ствари недоречене и да нема писаног одговора на сва питања - рекао је саговорник "Гласа". 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.