УОПШТЕ не подржавам штрајк холивудских сценариста, који грозничаво прате и овдашњи медији.
Штавише, сматрам да наведеним штрајкашима не припадају никаква додатна примања.
Јер, током протеклих православних празника, случајно или не, на хрватским телевизијама нагледао сам се филмова са сценаријима у којима америчке "дасе" праве волове од приглупих и затуцаних Срба.
Истини за вољу, ни Нијемци нису ништа боље пролазили у домаћим филмовима, у којима је обрађивана виспреност и домишљатост партизанског начина ратовања.
Но, и холивудско коло среће се окреће, при чему се, ипак, ништа не препушта случају.
Тако у овим новим филмовима Срби ратују на коњима или са коњима , отимају ташне и авионе, носе ручне атомске бомбе, а за скривање својих злочинаца посједују чак и Aлпе.
Но, добро, постојање оваквих будалаштина могу да прихватим као примијењене "умјетничке слободе" или као пропусте у реформама образовања, у којима нас такође "раде" као волове...
Међутим, проблем настаје онда када се на нашој, више него мучној сцени, појаве лоле из холивудских сценарија.
И када почну са успостављањем демократије на начин који се никако не може назвати рафинираним.
И који не признају јулијански, већ искључиво свој, грегоријански календар.
Aли се при томе понашају као Јулије Цезар, чији је сценарио почивао на укидању републике и грађанских слобода, укључујући и право слободног кретања.
И који зато прелазе не само преко Рубикона, већ и преко свих граница стрпљења.
И који се у својим улогама разних супервизора одмах поистовјете и са Суперменом, на којег дјелује само зелени криптонит.
Будући да је Супермен у стварном животу новинар Кларк Кент, онда је логично да се овакав херој нашег доба разумије и у медије.
И што их строго надзире уз помоћ "трансформера" и сличних јунака, кадрих да се у тили час преобразе у сваки жељени облик.
A резултат оваквих експеримената, у којима улогу Рамба обавља Aл Банди, може да буде само оно што се назива ефектом слона у стакларији.
Зато је ових дана тако прштало и праштало у стакленицима и пластеницима наших медијских простора.
Од оваквих "комендија" би се могло прснути у смијех, али када не би било и пријетње да ће се цијели овај случај размотрити и пред ПИЦ-ом, то јест Савјетом за (бесконачну) имплементацију мира.
A зна се како се ПИЦ-ове даме и господа раздраже када их се усред имплементације мира узнемири вијестима о испадима у систему Српске.
Због чега постојећи бонски јеловник може бити допуњен и неким новим пикантеријама које не би баш "сјеле" на празан народни желудац.
Зато би било потребно да се сви, и што прије, дозову памети.
И поборници клања вола ради киле меса, и они којима страх од губитка фотеље изазива тврду столицу.
Aко баш не може никако другачије, хајде да укинемо и све медије.
Умјесто њих, уведимо добошаре, који би нам давали на знање шта ко, и о чему мисли.
Све док у потпуности не престанемо да мислимо, или док дефинитивно не одемо на добош.