Уздуж и попријеко - Нако(са) реформа

Пише Синиша ДAВИДОВИЋ

КО се још сјећа оне старе, предратне рекламе „Леснина, подвучено жутим“, одмах ће се сјетити и њене сарајевске пародије са сљедећим дијалогом: - Де, матере ти, подвуци је зеленом! - Што? - 'Нако! ... Због тог, само наизглед бесмисленог штоса, прво смо се ваљали од смијеха, да бисмо се убрзо потом ваљали и по рововима. A неки су и Дејтон прихватили само „нако“, док се не снађу. Док, опет нису били у могућности да жуте линије разграничења повлаче по зеленим чохама судских столова, или да на већ пожутјелим дејтонским мапама поново подвлаче линије зелених трансверзала. Наравно, при томе су своје неостварене ратне циљеве замаскирали жуто-зеленом, камуфлажном мрежом реформи. Но, пошто се послије свих силних „реформи“ није ни за милиметар помакло од безвезног ка безвизном режиму, ка Европи и осталим интеграционим чудесима, онда је једини логичан закључак да је све то урађено „нако“... Дакле, „нако“ поново служи као универзално образложење за све што се хоће, а неће да се каже, и за сваку акцију којом пут до среће води преко туђе несреће. Срећа је што полицијска реформа није прошла „нако“ како су други очекивали, односно према сценарију Мартенса и у режији Кополе. Несрећа је што нас неки амбасадори увјеравају да њихови лидери не спавају од пусте бриге да се уставне реформе у БиХ проведу баш „нако“, како то стоји у моделима сарајевских домаћина и њихових резидената. A срећа у несрећи је чињеница да се ти модели, и поред свега, не могу бранити само пуком флоскулом да нам је све то потребно онако „нако“... Јер, свако писмен и вољан да прочита Устав БиХ, видјеће да ова држава и те како може функционисати, само уколико би се стварно поштовала и њеним Уставом утврђена подјела надлежности. Наиме, нема никаквих препрека да парламент БиХ „европске“ законе доноси до изнемоглости, и да их до миле воље хармонизује са прописима Европске уније, али уз Уставом прописану обавезу да те законе извршавају ентитетски органи. Дакле, нема ништа спорног, али су, спорни ентитети и њихова права. A на питање зашто су спорни, једини одговор је - „нако“... Истина, страни чиновници у Сарајеву се жале да их је домаћа бирократија бројчано надмашила, односно да је постојећа администрација у БиХ гломазнија, па чак од њих самих скупља. И јесте, али не у Српској са једном владом, већ у Федерацији кантона и жупанија БиХ, у којој треба обезбиједити плате и возне паркове за једанаест влада и МУП-ова, са стотинама кантоналних и федералних министара, судова, тужилаштава и остале апаратуре, коју опслужују десетине, а можда и стотине хиљада чиновника... Зашто је то у Федерацији и даље тако, одговор је, вјероватно, - „нако“... A зашто би требало дезинтегрисати Српску, како би се интегрисала Федерација БиХ, могући одговор је... ма, сигурно већ погађате. Чак и неки љубитељи регионализације би, чисто „нако“, да се умјесто два ентитета, уведе десет региона са десет администрација, тачније једна вееелика Федерација БиХ, али без икакве друге федералне јединице, поготово оне која би се још и Српском звала... Aко све ово има претензије да се назове реформом, то јест промјеном набоље, онда овим путем искоришћавам своје грађанско право да се изјасним против таквих приједлога. Зашто ? Па... „нако“!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.