Уздуж и попријеко: Москва стандардима не вјерује

Пише Синиша ДAВИДОВИЋ

НЕ КРИЈЕМ да сам, баш онако, са насладом, прочитао све око недавног, руско-европског самита у Самари. Оног од прије неки дан, на којем бахата Европа у Самари не пронађе доброг Самарићанина, спремног да без икаквог поговора понесе крст реформи и интеграционих голгота. За разлику од неких других простора, у којима док има леђа, има и самара... И које је зато веома лако и насамарити и осамарити. И у којима сав тај терет пређе преко плећа народа, који чак ни "преко властитих леђа" ништа не научи. Јер, народ се у оваквим демократијама одмара посредно, преко својих, демократски изабраних представника, максимално опуштених у својим фотељама... Но, да се ми вратимо браћи Русима, којима смо изузетно важни због чињенице да нас једних без других, не би било триста милиона... И од којих ових дана очекујемо једно судбоносно "њет", без обзира на наше својевремено, историјско "не". Уосталом, нити је Стаљин био Рус, нити историја треба имати глупу навику да се понавља, поготово не на нашу штету. Зато се надајмо да су самарски одјеци само генерална проба, односно прочишћавање руског грла за оно право оглашавање, којим ће се косовски циклуси и циркуси окончати "њетом" и ветом. Јер, како изгледа, у једној Русији, која и те како памти совјетске комесаре, европски лидери су наступили у стилу својих дрчних европских комесара, навиклих на свој статус полубожанства у земљама-увлакачима у Европску унију... И зато сви они европски стандарди, принципи и други "агит-проп" мамци, у сада отријежњеној Русији нису пронашли кленове који би их без трунке размишљања прогутали. Путин се није могао убиједити да увоз меса из Пољске прихвати као европски принцип, због којег би било неопходно укинути руску царину, или извршити барем уставне реформе. Исто тако, домаћини нису прихватили ни стандард по којем чак и од вишка може да заболи глава, посебно ако се ради о вишку гаса, а нарочито нафте. И да ти енергенти нису само руски, већ су "опште добро" које припада свима, чиме се дошло до прије двадесетак година незамисливе ситуације: да Европа Русе убјеђује у предности колективизације. У недостатку ваљане аргументације, посегло се и за омиљеним средством: оплело се по угрожености људских права. Тако је онемогућавање Гарија Каспарова да "ковертира потез" на ипак мирним демонстрацијама у Самари, изазвало "забринутост опхођењем са руским опозиционарима". Међутим, слична забринутост није била испољена приликом пендречења, хапшења и сличног опхођења са демонстрантима против састанка групе Г-8 у Хамбургу. Разлику између ова два случаја, покушала је да објасни госпођа Меркел: "Једна је ствар ако неко проводи монопол државе на силу, као што је био случај у Хамбургу, а друга када се хапсе противници из предострожности. Aко неко није ништа учинио, него само био на путу ка демонстрацијама, то је, по мени, друга ствар". Руси су, дакле, направили грешку у корацима: испада да Каспарова није требало задржати на путу, већ је требало причекати да почне са демонстрацијама, како би га се онда "налемало" по највишим европским стандардима... Зато се све више бринем и за реформу полиције на овим нашим просторима. Због тога што међу нама има и оних слабих шахиста, који би монопол државе на силу проводили одмах, преко зна се чијих леђа, а без икаквог чекања. И који би да до жељене шаховске титуле дођу свјесним жртвовањем Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.