Uzduž i poprijeko: Moskva standardima ne vjeruje

Piše Siniša DAVIDOVIĆ

NE KRIJEM da sam, baš onako, sa nasladom, pročitao sve oko nedavnog, rusko-evropskog samita u Samari. Onog od prije neki dan, na kojem bahata Evropa u Samari ne pronađe dobrog Samarićanina, spremnog da bez ikakvog pogovora ponese krst reformi i integracionih golgota. Za razliku od nekih drugih prostora, u kojima dok ima leđa, ima i samara... I koje je zato veoma lako i nasamariti i osamariti. I u kojima sav taj teret pređe preko pleća naroda, koji čak ni "preko vlastitih leđa" ništa ne nauči. Jer, narod se u ovakvim demokratijama odmara posredno, preko svojih, demokratski izabranih predstavnika, maksimalno opuštenih u svojim foteljama... No, da se mi vratimo braći Rusima, kojima smo izuzetno važni zbog činjenice da nas jednih bez drugih, ne bi bilo trista miliona... I od kojih ovih dana očekujemo jedno sudbonosno "njet", bez obzira na naše svojevremeno, istorijsko "ne". Uostalom, niti je Staljin bio Rus, niti istorija treba imati glupu naviku da se ponavlja, pogotovo ne na našu štetu. Zato se nadajmo da su samarski odjeci samo generalna proba, odnosno pročišćavanje ruskog grla za ono pravo oglašavanje, kojim će se kosovski ciklusi i cirkusi okončati "njetom" i vetom. Jer, kako izgleda, u jednoj Rusiji, koja i te kako pamti sovjetske komesare, evropski lideri su nastupili u stilu svojih drčnih evropskih komesara, naviklih na svoj status polubožanstva u zemljama-uvlakačima u Evropsku uniju... I zato svi oni evropski standardi, principi i drugi "agit-prop" mamci, u sada otriježnjenoj Rusiji nisu pronašli klenove koji bi ih bez trunke razmišljanja progutali. Putin se nije mogao ubijediti da uvoz mesa iz Poljske prihvati kao evropski princip, zbog kojeg bi bilo neophodno ukinuti rusku carinu, ili izvršiti barem ustavne reforme. Isto tako, domaćini nisu prihvatili ni standard po kojem čak i od viška može da zaboli glava, posebno ako se radi o višku gasa, a naročito nafte. I da ti energenti nisu samo ruski, već su "opšte dobro" koje pripada svima, čime se došlo do prije dvadesetak godina nezamislive situacije: da Evropa Ruse ubjeđuje u prednosti kolektivizacije. U nedostatku valjane argumentacije, poseglo se i za omiljenim sredstvom: oplelo se po ugroženosti ljudskih prava. Tako je onemogućavanje Garija Kasparova da "kovertira potez" na ipak mirnim demonstracijama u Samari, izazvalo "zabrinutost ophođenjem sa ruskim opozicionarima". Međutim, slična zabrinutost nije bila ispoljena prilikom pendrečenja, hapšenja i sličnog ophođenja sa demonstrantima protiv sastanka grupe G-8 u Hamburgu. Razliku između ova dva slučaja, pokušala je da objasni gospođa Merkel: "Jedna je stvar ako neko provodi monopol države na silu, kao što je bio slučaj u Hamburgu, a druga kada se hapse protivnici iz predostrožnosti. Ako neko nije ništa učinio, nego samo bio na putu ka demonstracijama, to je, po meni, druga stvar". Rusi su, dakle, napravili grešku u koracima: ispada da Kasparova nije trebalo zadržati na putu, već je trebalo pričekati da počne sa demonstracijama, kako bi ga se onda "nalemalo" po najvišim evropskim standardima... Zato se sve više brinem i za reformu policije na ovim našim prostorima. Zbog toga što među nama ima i onih slabih šahista, koji bi monopol države na silu provodili odmah, preko zna se čijih leđa, a bez ikakvog čekanja. I koji bi da do željene šahovske titule dođu svjesnim žrtvovanjem Srpske.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.