Уздуж и попријеко: Мајстори, мајстори...

Пише Синиша ДAВИДОВИЋ

БИЋЕ гаће, само не знам кад ће - пошалица је коју смо употребљавали много прије настанка Европске уније. Баш као да смо знали да ће нас једнога дана та иста Јевропа, до бола оголити, а потом нам тако гологузима неко ново, наводно "европско", рухо кројити. A тијесно нам га скроји, нане... И то од нашег властитог материјала, прибављеног стрижењем уставних надлежности, шишањем Дејтонског устава и наметањем трајне, БиХ ондулације. Све по рецепту "Рокера с Мораву", који су пророчки предвидјели да ће основне одлике транзиције представљати процес у којем "овце блеју, маказе звекећу"... С тим да послије свих звекетања разноразним обећањима, попраћених и звецкањем бонским овлашћењима, ми и даље блејимо и бленемо у затворена европска врата. A иста су, референдумском вољом неких Европљана, чврсто забрављена, и то тако да се више ни "овном", а камоли овим нашим бравећим главама и памећу не могу пробити. Показало се да је референдум врхунски стандард који важи само у Европи, али не и у овој њеној "мрачној рупи", гдје нас, некадашње несврстане, сврсташе. A такви смо да у свему, па и у овој "мрачној рупи", тражимо било какву пукотину како бисмо се у исту коначно увукли, ма са чиме се на том путу и на таквом мјесту суочили... Џабе нама, више него директно и "у очи" поручују да од проширења Европске уније нема ништа док се не прошире њен устав и ускогрудост неких њених грађана. Јер, наш суштински проблем и нису европски грађани већ њихови амбасадори, који се у овој и оваквој БиХ понашају као докони попови, окружени још доконијим јарићима... И да зато свако наше даље раскућивање крсте "реформама"... И који нас упорно увјеравају да ће европске капије бити поново отворене, чим неке притворимо... И да се при томе не осврћемо на вољу њихових грађана, јер нас овдје они упорно увјеравају да тако нешто уопште не постоји, нити га треба фермати. И да се зато не требамо бавити европским, већ властитим Уставом, којим треба зауставити сваку самоодрживост Српске. A ми и даље, попут јарића, кидишемо и грувамо главом на европска врата, без икакве претпоставке да би нас иза њих, умјесто старе даме Европе, могао сачекати и некакав велики, зли вук преобучен у њену одежду. И по ко зна који пут се надајући да ће нас из једне такве ситуације спасити велики ловац из простране руске тајге, са још пространијом, руском душом. A све до тада, по нашим узбурканим политичким водама ће пливати и патка и гуска, све док се једном и коначно не установи на чију ће земљу да пристану. У сваком случају, бескрајним губљењем својих дејтонских надлежности, Српска је све више заслуживала назив губерније... С тим што се њен губернатор налазио ван Српске, окружен читавом силесијом разноразних Распућина, Потемкина и осталих самозванаца и "чудотвораца" који су настојали да нас "европски" обуку, а балкански "пресвуку". A све уз помоћ разних "шнитова" и "принципа" наручених у бриселским и осталим бјелосвјетским салонима и салунима. На сву срећу, услиједио је повратак отписаног Хариса Силајџића, који је, одмах по приспијећу, од релативне политичке, направио апсолутно мучну сцену. И који је за своју шнајдерску лутку инсталисао једног Жељка Комшића, са све припадајућим му жицама, трицама и осталим кучинама. Силајџићевим повратком, БиХ је дефинитивно напустила све европске трендове, и поново јој се намећу искључиво ЈУС(О) и ИСО стандарди.. Зато резултат Силајџићевих БиХ креација може да буде само оно што народ назива "настављањем гаћа на рукаве". Све док Харис не остане без мркве, и док коначно не однесе гаће на штапу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.