Уставноправна комисија: Негативно мишљење за приједлог закона којим би стране судије биле замијењене домаћим

САРАЈЕВО - Уставноправна комисија Представничког дома Парламентарне скуштине БиХ није данас у Сарајеву прихватила Приједлог закона о избору судија Уставног суда БиХ, који предвиђа да за судије овог суда буду бирани искључиво држављани БиХ.

Четири члана Комисије била су за (СНСД и ХД), четири против (СДА, СДП и ДФ) и један уздржан (СДС) приликом гласања о усаглашености Приједлога закона са уставноправним системом, као и гласања о принципима овог занокодавног поступка.

Предлагачи овог закона су посланици Небојша Радмановић, Сњежана Новаковић-Бурсаћ, Ненад Стевандић, Ненад Нешић, Јаков Галић, Обрен Петровић, Драган Богданић, Сања Вулић, Љубица Миљановић, Борјана Кришто, Никола Ловриновић, Мијо Матановић, Предраг Кожул и Даријана Филиповић.

Чланове комисије о суштини понуђеног приједлога упознала је шеф Клуба посланика СНСД-а Сњежана Новаковић-Бурсаћ.

-С обзиром на потребу да БиХ обезбиједи властити суверенитет који је садашњим начином избора троје судија Уставног суда, страних држављана, ограничен, потребно је, у складу са уставном могућношћу, кроз доношење одговарајућег закона обезбиједити да Уставни суд БиХ у пуном капацитету буде попуњен судијама држављанима БиХ које би бирао орган БиХ - навела је Бурсаћева.

Према њеним ријечима, као самостални и независни орган, Уставни суд требало би да представља институцију у којој је државни субјективитет БиХ највише дошао до изражаја.

- Ради додатног јачања самосталности и независности Уставног суда, као и савјесног, непристрасног и професионалног рада судија, један од тих разлога има за циљ да се и у институцији Уставног суда у којима се налазе страни држављани замијене домаћим, како би јачале домаће институције, што је и обавеза БиХ у процесу европских интеграција - цитирала је она дио образложења приједлога.

Шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ истакла је да је несхватљиво поданичко понашање СДС-а на сједници Уставноправне комисије овог дома приликом данашњег утврђивања усаглашености Приједлога закона о избору судија Уставног суда БиХ са уставноправним системом БиХ и принципима законодавног поступка.

- Резултат гласања на комисији је био четири за, четири против, а члан Комисије Драган Мектић (СДС) био је уздржан, што је посебно разочаравајуће јер су у ранијем периоду клубови СДС-СНСД предлагали овај закон. Ово говори о њиховом подаништву и издајништву -  рекла је новинарима Бурсаћева.

Бурсаћева је додала да је на сједници уочено "интересантно понашање заговорника владавине права и суверенитета БиХ".

Она је нагласила да је Комисија дала негативно мишљење за приједлог овог закона, захваљујући судржаном Мектићевом гласу, као и гласовима против Алме Чоло и Сафета Софтића из СДА, Нермина Никшића из СДП-а и Златана Бегића из ДФ-а.

- Мени, као посланику који долази из Републике Српске то оставља горак укус и веома лоше осјећање због подаништва и издајничког понашања СДС-а у Парламенту БиХ. То је потпуно недосљедно понашање у вези са оним што треба да ради комисија. У политичком смислу могу да прихватим понашање посланика из СДА, ДФ-а и СДП-а, али не и из СДС-а - поручила је Бурсаћева.

Она је нагласила да посланици СНСД-а досљедно спроводе одлуке Народне скупштине Републике Српске и појаснила да је и инцијатива за доношење поменутог закона и била један од закључака парламента Српске иако то Мектић узалудно оспорава.

Драган Мектић је рекао да је њега "изненадио СНСД".

- Постоје закључци Народне скупштине Републике Српске којима се инсистира на неусвајању и неодржавању било каквих одлука на нивоу институција БиХ, а сада видим да су посланици из СНСД-а гласали о свим одлукама, а ја сам се држао закључака Народне скупштине - рекао је Мектић.

Предсједавајући Уставноправне комисије Алма Чоло (СДА) рекла је да је гласала против јер мисли да је троје судија које бира предсједник Европског суда за људска права нешто што је дефинисано Уставом и да се мора мијењати та одредба у Уставу да би их замијенили.

Према њеним ријечима, СДА је против тога да у садашњем тренутку стране судије оду из Уставног суда.

- То су судије који су врсни правници и долазе из развијених демократских система. Уставни суд је тај који штити Уставни поредак, демократију и људска права. Стране судије су корисне, барем још неко вријеме. Промјена устава треба да претходи промјени закона - сматра Чоло.

Члан комисије Борјана Кришто (ХДЗ) рекла је да Приједлог закона о избору судија Уставног суда БиХ има уставни основ и да је вријеме да БиХ преузме своју одговорност када је у питању именовања судија у Уставном суду БиХ.

Она је додала да је Устав БиХ оставио могућност и створио обавезу да након пет година од његовог формирања парламент БиХ може да одлучи о томе како ће се бирати судије.

- Ми смо у овом закону направили све оно што је потребно БиХ и не видим разлога да се овај закон није подржао. Али очито је порука другачија и очито неко жели да БиХ управљају странци на приједлог неке већине која овдје постоји и тиме се штети интересима БиХ и нас који овдје живимо - навела је Кришто, која је и замјеник предсједавајућег Представничког дома.

Остале тачке

Уставно-правна комисија утврдила је данас усаглашеност са Уставом и правним системом БиХ и принципима Приједлога закона о измјени и допунама Закона о платама и другим накнадама у судским и тужилачким институцијама на нивоу БиХ, чији је предлагач Савјет министара.

Образлажући разлоге за доношење овог закона, предлагач наводи да су тренутно важећи закони о платама судија и тужилаца донесени 2005. године од високог представника, и то као сет од четири усаглашена закона који регулишу питање плата и накнада носилаца правосудних функција на свим нивоима правосуђа у БиХ, при чему Законом о платама и другим накнадама у судским и тужилачким институцијама из те године нису предвиђене накнаде на име трошкова превоза, топлог оброка и одвојеног живота.

Предлагач сматра да ће увођење накнаде за одвојени живот и накнаде трошкова смјештаја у току рада, те накнаде трошкова превоза на посао и с посла стимулисати кандидате за правосудне функције да аплицирају на позиције ван мјеста њиховог пребивалишта.

Тиме ће се омогућити постизање адекватне националне заступљености носилаца правосудних функција у БиХ, односно ефикасније попуњавање систематизације и именовање квалитетног кадра.

На овај начин биће обезбијеђено уживање свих права запослених на нивоу БиХ, без дискриминације по било којој основи.

Чланови Уставноправне комисије размотрили су захтјев Уставног суда БиХ у вези са захтјевом за оцјеном уставности Закона о измјенама и допунама Закона о добробити животиња БиХ и упутили га у даљу процедуру.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.