Уставни суд сломио дејтонски оквир БиХ

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Уставни суд БиХ одбио је данас апелације правног тима Милорада Додика које су упућене на пресуду Суда БиХ и пратеће одлуке, а из Републике Српске је упозорено да ће став судија у Сарајеву имати далекосежне посљедице, јер су заштитом високог представника погазили парламент.

Та одлука усвојена је на јучерашњој ванредној пленарној сједници Уставног суда, у онлајн формату, на којој је апелација, коју је Додиков тим поднио у августу због пресуде коју му је изрекао Суд БиХ са сједиштем у Сарајеву, била једина тачка на дневном реду.

Одлуком судија је, наиме, апелацији која се тицала конкретно пресуде Суда БиХ придодат и други захтјев у којем је фокус био на пратећим одлукама међу којима је и она Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ којом је утврђен престанак мандата Додику на позицији предсједника Српске.

Суштина апелантових приговора у вези с примјеном права односи се, како су саопштили, на начин доношења законске одредбе која је примијењена на апеланта те на правни статус Кристијана Шмита као високог представника и његову улогу у правном систему, тј. његово право да доноси законе.

То се, навели су, у околностима овог предмета односило на овлашћење да донесе двије одлуке од 1. јула 2023. године којима се спречава ступање на снагу Закона о објављивању закона и других прописа Српске и Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, а потом и одлуку од 1. јула 2023. године којом се доноси Закон о измјенама и допунама КЗ БиХ и прописује кривично дјело за које је апелант процесуиран и осуђен.

- У погледу надлежности високог представника да доноси законе, Уставни суд је указао да је раније у више својих одлука изразио став да овлашћења високог представника произлазе из Анекса десет, релевантних резолуција Вијећа безбједности УН и Бонске декларације те да та овлашћења нису подложна контроли Уставног суда, као ни вршење тих овлашћења - речено је након сједнице.

У конкретном случају Уставни суд је запазио да је 1. јула 2023. године високи представник интервенисао у правни систем БиХ и умјесто Парламентарне скупштине БиХ донио Закон о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ.

- У том погледу, према мишљењу Уставног суда, дјеловао је као законодавна власт БиХ те наведена допуна КЗ БиХ неспорно има правну природу домаћег прописа чија контрола уставности није предмет ове апелације. Стога је Уставни суд утврдио да су неосновани апелантови наводи који су се тицали оспоравања правног статуса високог представника и његових овлашћења у контексту прописивања кривичног дјела из члана 203а КЗ БиХ за које је апелант проглашен кривим. Уставни суд сматра да је у конкретном случају неспорно испоштован основни услов из члана 7. Европске конвенције да само закон може прописати кривично дјело и казну, односно да је кривично дјело јасно дефинисано законом. Исто тако, а супротно апелантовим тврдњама, Уставни суд сматра и да је кривично дјело за које је апелант осуђен било на снази у вријеме потписивања спорних указа - саопштено је из Уставног суда у којем је заузет и став да током суђења није дошло до кршења права на независан и непристрасан суд.

За тим одбране Милорада Додика оваква одлука суда у Сарајеву је посљедња потврда да у БиХ дефинитивно више не одлучује право, него политика.

- Тиме је настављен континуитет неправа који урушава правни систем у БиХ, умјесто да га суд брани истјеривањем политике из суднице - саопштио је адвокат Горан Бубић у име тима одбране.

Оваква одлука има, подвукли су, далекосежне посљедице.

- Она практично значи да се законодавна функција у БиХ може вршити без парламента, да је небитан садржај Општег оквирног споразума за мир у БиХ, посебно Анекса 4 и Анекса 10, што је суштински супротно демократском поретку и правној држави - нагласио је Бубић.

Суд је, наиме, како су нагласили, одбио аргументе који доказују да члан 203а Кривичног закона БиХ није донесен уставним путем, јер га није усвојила Парламентарна скупштина БиХ, већ је наметнут од стране нелегалног високог представника који никада није потврђен од Савјета безбједности УН.

- Уставни суд је, умјесто Устав БиХ подржао самозваног странца, мимо досадашње познате праксе именовања високог представника за БиХ. Ово је супротно ставу Европског суда за људска права да је високи представник за БиХ дио мисије УН - наведено је у саопштењу.

Тиме је, додају, суд свјесно потврдио правни апсурд у којем појединац, без мандата и демократског легитимитета, може доносити "законе", а највиша судска инстанца то прихвата као правно важеће.

- Оваква одлука није удар само на институцију предсједника Републике Српске, већ и на основне принципе дејтонске БиХ, јер се укида законодавна воља народа и ентитета. Уставни суд је "легализовао" не само да се законом БиХ може кршити устав ентитета већ да Устав Српске може кршити нелегитимни странац и да то правосуђе БиХ мора прихватити - нагласили су уз потврду да слиједи покретање поступка пред Европским судом за људска права у Стразбуру да би заштитили начела законитости, правичног суђења и уставног поретка дефинисаног Дејтонским мировним споразумом, односно Уставом БиХ као његовим важним дијелом.

Додик је, као предсједник Републике Српске, правоснажно пресуђен јер није испоштовао и спровео одлуке Шмита у фотељи високог представника, јер није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН. Додику је изречена једногодишња казна затвора и шест година забране обављања функције предсједника Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.