Уставни суд БиХ: Закон о празницима РС никог не дискриминише

Сарајево - Закон о празницима РС усвојен је на уставан начин и не садржи никакве дискриминаторске одредбе ни према коме, па ни према бошњачком народу.

Истакао је то предсједавајући делегације Народне скупштине РС Миле Дмичић на јавној расправи, која је јуче одржана у Уставном суду БиХ у вези са захтјевом бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића за оцјену уставности овог закона. Изетбеговић се на тај корак одлучио, прије свега, због Дана РС, који Српска слави 9. јануара, када је и њена крсна слава Свети Стефан. У расправи су представници подносиоца захтјева и Народне скупштине РС изнијели потпуно опречне ставове, а коначна одлука биће донесена на једној од наредних сједница Уставног суда.

- Закон о празницима РС усвојен је у уставној процедури и уз поштивање виталног националног интереса и у себи не садржи никакве дискриминаторске одредбе. У закону нема повреда принципа равноправности народа, нити виталног националног интереса било ког конститутивног народа. Дан Републике је празник у Српској секуларног карактера - рекао је Дмичић наводећи да је поднесен захтјев за оцјењивање законодавства РС у вези са празницима иако је то већ урађено.

Истакао је да су неприхватљиви покушаји оцјењивања политичких и историјских елемената у вези са Изетбеговићевом апелацијом.

- У Изетбеговићевом захтјеву, као и у излагањима његових правних заступника на јавној расправи, уочљива је одбојност према равноправности ентитета, што је антидејтонски став - рекао је Дмичић.

Члан делегације Народне скупштине Драган Чавић рекао је на расправи да се у политичкој историји РС и БиХ многи вјерски празници преклапају са празницима државног карактера.

- Подносилац апелације није оспорио дан обиљежавања него датум. Сваки од секуларних празника се дешава на неки хришћанима значајан дан. Ако ћемо тумачити на основу апелације, била би спорна и Нова година, јер је тада православни празник Силвестрово. И 21. новембра када је потписан Дејтонски споразум је Аранђеловдан - казао је Чавић и додао да је у вријеме када је био предсједник РС заједно са потпредсједницима из оба конститутивна народа и у присуству многобројних међународних званичника обиљежавао Дан РС.

Члан делегације Жељко Мирјанић констатовао је да су подносиоци захтјева за оцјену уставности Закона о празницима РС јуче одустали од дијела свог захтјева.

- То указује на њихову лошу припрему за јавну расправу, а поготово што су оспоравали члан који не постоји у тексту закона. У Закону о празницима РС термин крсне славе се не помиње, па није јасно зашто то подносиоци захтјева уопште помињу и оспоравају. Немате право оспоравати празник који постоји у вјерском календару. Кад оспоравате Српску православну цркву, оспоравате и Исламску заједницу и Католичку цркву. Њихово је право да славе, друго је питање да ли се поклапа секуларни и вјерски празник - закључио је Мирјанић и подсјетио да је закон добио зелено свјетло Уставног суда РС и његовог Вијећа за заштиту виталног националног интереса.

Изетбеговићев опуномоћеник Недим Адемовић казао је да су Законом о празницима РС, с обзиром на историјски контекст, прекршене основне вриједности слободарског и уставноправног поретка БиХ.

- Пракса слављења 9. јануара се претвара у вјерски празник, чиме се нарушава принцип секуларизма и вријеђају вјерска осјећања других грађана, били они вјерници или не. Закон је усвојен у Народној скупштини, што значи да је 87 одсто законодавног тијела дало легитимитет закону. Ниједан амандман из три странке није усвојен - рекао је Адемовић.

Професор социологије религије Дино Абазовић сматра да је спорно што је власт у РС 9. јануар почела доживљавати и као вјерски празник.

Предсједник Уставног суда БиХ Мирсад Ћеман најавио је да ће на једној од наредних сједница Уставни суд донијети коначну одлуку. Народна скупштина РС усвојила је декларацију у којој се наводи да Дан Републике неће бити укинут, чак и ако Уставни суд БиХ донесе одлуку којом би овај празник прогласио неуставним.

Свети Стефан

Историчар Жељко Вујадиновић појаснио је судијама Уставног суда БиХ историјски, односно хришћански концепт празника и упознао их са личности Светог Стефана, који је био Јевреј.

- Чудно је да га данас неко веже искључиво за српски народ, јер је ријеч о светитељу и заштитнику сиротиње, којег славе сви хришћани - нагласио је Вујадиновић.

Главна питања која разматра Уставни суд

- Да ли је празник дефинисан на начин да ниједан од конститутивних народа није префериран у односу на други

- Да ли празник одражава културно, вјерско и национално насљеђе свих народа и осталих у РС

- Шта за спор значи чињеница да се датум обиљежавања државног празника поклапа са обиљежавањем вјерског празника

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.