Устав већ деценијама чува Српску

БАЊАЛУКА - Скупштина српског народа у БиХ, на чијим темељима је стасала Народна скупштина Републике Српске, прије пуне 33 године, усвојила је републички Устав који је и данас, упркос бројним измјенама, на снази, а данашња прослава тог историјског подвига у суштини је у знаку његовог очувања усљед првостепене пресуде предсједнику Републике Српске, која је и један од најјачих напада управо на тај највиши правни акт.

Први Устав Републике Српске усвојен је 28. фебруара 1992. под именом Устав Српске Републике БиХ и био је темељ правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Српске, односно оквир којим је дефинисан политички оквир Републике Српске и функционисање њених институција тетемељ на којем Српска и данас почива.

Устав је стигао брзо након историјске одлуке оснивања Скупштине српског народа 24. октобра 1991, а након што су десет дана раније српски посланици прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ.Скупштина је 9. јануара 1992. године усвојила Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ, а једногласно 28. фебруара усвојила Устав. Рад на том акту је, како је говорио покојни Момчило Крајишник, први предсједник Скупштине, почео при повратку са конференције у Лисабону, око 15. фебруара,када се видјело да други негирају могућност договора.

Амандмани и најаве

Највиши правни акт Српске, који је уз амандмане и данас на снази, донесен је тако прије избијања сукоба, односно једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума 1. марта 1992. на којем нису учествовали Срби.

Важећим Уставом, како каже за "Глас Српске" професор у пензији и стручњак за уставно право Миле Дмичић, су установљени органи и институције Српске које су основа државности, права на самоорганизовање и сарадњу у и изван БиХ.

-Као државотворни дио БиХ Српска има легално и легитимно право да одлучује о својој судбини, опстанку и развоју - истакао је Дмичић.

Устав јеод 1992. до 2011. мијењан и допуњаван 17 пута, са 122 амандмана.

- То значи да је уставноправни системзначајно реформисан. Приближавање броја амандмана броју чланова изворног текста значајно отежава тумачење и примјену. Посебан проблем је тај што су и домаћи и инострани субјекти учествовали у изради амандмана, будући да су неке наметнули високи представници, што је утицало на неуједначеност уставног текста и недовољну јасноћу и прецизност појединих уставних рјешења. У том смислу су из Устава Републике Српске брисане све одредбе које се односе на државу, као и надлежности које наводно припадају БиХ- истакао је Дмичић.

Високи представници су донијели више од 800 одлука, око 300 прописа и смијенили око 500 појединаца. У више од 80 случајева пренесена је или преузета надлежност ентитета на БиХ, а у три случаја, уставним промјенама, дата је сагласност да Парламентарна скупштина БиХ може донијети законе којима супренесене надлежности.

Највећи број одлука и аката датира из времена ПедијаЕшдауна, али су по посљедицама, оцијенио је Дмичић, најрадикалније и најдугорочније измјене које је наметнуо Волфганг Петрич.

Република Српска је, према посљедњим тврдњама из СНСД-а, спремила нови Устав Српске који ће највјероватније бити потврђен кроз референдум, а којим ће бити елиминисано све што су незаконито и противправно високи представници мијењали те да се чека тренутак за његово усвајање.

Упркос свему што је до сада прошао Устав, Дмичић сматра да постојећи Устав пружа довољно могућности да Српска буде функционална, демократска и модерна политичка заједница.

- Уставна и правна реформа, у првом реду, требало би да обухвата два правна подручја и то уставноправну реформу која обухвата промјене постојећег, а можда у догледно вријеме и доношење новог Устава и законодавноправна реформа која обухвата најмање четири групе реформи - законодавноправну, економско-правну, социјално-правну и политичко-правну - рекао је Дмичић.

Суђење предсједнику Републике је, додаје, крупан политички правни догађај који је употпуности неуставан и незаконит чин.

- Изречена првостепена пресуда у политичком процесу који је непосредно усмјерен на интегритет, државност и јединство и Републике и њених народа, је и чин који умањује вриједности и токове конституционализације и развоја БиХ и њених државотворних дијелова, као и организацију и функционисање свих нивоа власти, политичку, националну, духовну, културну и сваку другу област у овој земљи - подвукао је он.

У том смислу, сматра, евентуалне промјене Устава или доношење новог, у првом реду, зависиће од резултата постизања консензуса о рјешавању свих уставних, правних и политичких, као и свих других питања која се намећу у вријеме послије овог судског спора и односа свих државотворних дијелова у БиХ и међународне заједнице.

- Истовремено, Република Српска мора имати у виду утврђена начела и захтјеве у будућем времену који се, у првом реду односе на то да су неспорни назив, постојање, територија и пуни капацитет уставних надлежности ентитета - закључио је Дмичић.

Саборност и понос

Годишњица Устава и Дан Републике - 9. јануар биће данас обиљежени и у Београду.

Шеф Представништва Српске у Србији Млађен Цицовић изјавио је за Срну да ће уз пригодан музичко- сценски програм приказати и уставни континуитет и опредијељеност српског народа кроз историју за поштовање права и правних норми и свега онога што доприноси миру и стабилности.

Цицовић је указао на то да је Република Српска настала, а њен Устав проглашен, у миру, много прије рата, са јасним порукама да српски народ жели само мир и да сачува своју конститутивност.

- У околностима у којима је и Србија и Српска наше окупљање је прије свега на слогану који је био и слоган овогодишњег заједничког обиљежавања Сретења - "Саборност и понос"- рекао је Цицовић.

Из Београда ће и овог 28. фебруара бити упућена јасна порука да су и републике Српска и Србија за мир и стабилност у региону и да су, борећи се вијековима за своју слободу, увијек поручивали -"Колико год нам је важна наша слобода и будућност, једнако је важна и слобода свих наших комшија".

- Просто вјерујем да ће те поруке допријети до свих и да ће сви разумјети да нам је потребан разговор, да само ми који живимо у овом региону можемо заједнички да градимо нашу будућност и да рјешавамо разговором све проблеме и све изазове који су пред нама - поручио је Цицовић.

Печат

Највећи печат у Уставу Српске оставили су правни експерт Радомир Лукић и покојни академик Гашо Мијановић. Написан је у рекордном року.

- Устав је донесен као покушај да се спречи катастрофално прерано признање БиХ, односно признање државне самосталности, без унутрашње сагласности и слоге међу њеним конститутивним народима. Нажалост, није успео да постигне тај први циљ, али јесте други - да заснује државноправну јединицу која ће бити јемство и гарант опстанка Срба на овом простору - истакао је раније Лукић за "Глас".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.