Уништавање бомби опасно по здравље

СAРAЈЕВО - Уништавање авио-бомби, које је прошле седмице почело код Гламоча, могло би да изазове катастрофалне посљедице по то подручје, Републику Српску и БиХ, али и комплетну регију, рекао је "Гласу Српске" декан Природно-математичког факултета у Бањалуци Рајко Гњато.

Казао је да то апсолутно угрожава животну средину и да је живот на том простору и околини, послије уништавања бомби, под великим знаком питања.

Мисија Уједињених нација за развој БиХ (UNDP) почела је прије седам дана другу фазу уништавања авио-бомби на подручју бившег војног полигона "Одлучна Барбара" код Гламоча.

A како су раније најавили, бомбе ће бити уништаване уз примјену најстрожих прописа, да би се заштитили мјештани и животна средина.

Међутим Гњато истиче да велике детонације, разни експлозиви и њихов хемијски састав имају вишеструко дејство, које се креће од поремећаја структуре рељефа, подземних и надземних вода, до фаталних посљедица по биљни и животињски свијет.

- Еколошки покривач је угрожен, а о производњи здраве хране се не може ни говорити. Класични експлозиви остављају траг и посљедице на здравље људи и могу се очекивати обољења респираторних органа, а и нека далеко тежа - казао је Гњато и истакао да ако се на Гламочком пољу настави уништавање вишка наоружања и авио-бомби, о повратку и животу на тим просторима не смије се ни размишљати.

- Гдје ће се то уништавати ствар је политике. Гламочко поље и неки слични простори додатно су угрожени, због структуре и осјетљивости хидросистема. То спречава сваку могућност повратка или било каквих планова у том смислу. То је и политички неприхватљиво, јер се тиме свака могућност повратка становништва одгађа за ко зна који период или боље речено никад - казао је Гњато и истакао да се вишак наоружања треба уништавати на већ постојећим предвиђеним локацијама.

- Већ постоје подручја и простори у Македонији или у неким другим земљама, гдје су они који надгледају процес уништавања оружја у БиХ инсталисали своје базе. То уништавање на простору Гламоча ни на који начин, ни струка ни наука, а ни обичан народ, не може да подржи - рекао је Гњато.

У Министарству одбране БиХ кажу да се уништавање муниције на полигону Гламоч обавља послије извршеног контролно-техничког прегледа од стручних тимова.

- Муниција која је идентификована као неисправна упућује се у процедуру за уништавање и она се уништава према одлуци Предсједништва БиХ - рекли су у Министарству и додали да се муниција и минско-експлозивна средства на овом полигону уништавају методом отворене детонације.

- Није утврђена штетност по здравље мјештана општине Гламоч - навели су.

Представници мјештана истичу да за сада неће реаговати.

Предсједник Завичајног удружења "Гламоч" Бањалука Радован Грајић казао је "Гласу Српске" да се строго контролише рад представника UNDP-а и врши појачани надзор, да се не би злоупотријебиле норме и овлашћења приликом уништавања.

- У случају да дође до одступања или кршења договора и норми, повући ћемо драстичније мјере како смо раније и најавили, а једна од њих је блокада путева - рекао је Грајић.

"Гори" црвена лампица!

На појединим авио-бомбама гори "црвена лампица", умјесто зелене.

- Aвио-бомбе ФAБ-275 стокиране су наопако са захтјевним чепом окренутим на доље. Стручном анализом експертског тима утврђено је да су авио-бомбе ускладиштене већ 16 година. Ријеч је о потпуно опремљеним бомбама за које је дозвољен само привремени смјештај и чување до шест мјесеци. Утврђено је и да се авио-бомбе налазе у складишту под настрешницом, умјесто на отвореном простору - каже наш извор.

Истиче да је рок важења течног експлозива шест мјесеци, као и да тачку кључања достиже на 24 степена Целзијуса, а тачку испарења на 38 степени. Стручном анализом утврђено је и да су могућа испарења течног експлозива.

Извор "Гласа Српске" наводи да над авио-бомбама никада није извршена војна већ само техничка контрола.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.