Умри мушки 08 : Голуб за пензију

Пише Рајко РAДОВAНОВИЋ

ДA, баш је чудан тип тај Роберт Редфорд. Једна од највећих мушких филмских звијезда седамдесетих, дакле, глумац који је могао практично све у Холивуду до краја живота - куд ће бољи примјер од Пола Њумена, његовог компањона из "Буча Кесидија и Санденса Кида (1969)" и "Жаоке" (1973) Џорџа Роја Хила - у осамдесетим годинама прошлог вијека, Редфорд се окреће режији, покретању филмског фестивала Санденс, најзначајнијег те врсте у свијету, и такозваним ангажованим темама. И све то заједно има приличног смисла. Није Роберт Редфорд (рођен 1937) режисер који ће промијенити свијет, нити је један од најбољих у Aмерици - као што један други глумац, Клинт Иствуд, јесте апсолутно најважнији живи филмски режисер у Aмерици - али је исто тако неспорно да је Роберт Редфорд умјесто лагодне пензије изабрао тучу, активан однос према стварности у Aмерици и свијету, те да је успут побрао покуда колико и похвала. Има човјек, поред шарма и стила, и кичму, је ли. Што нас доводи до филма "Глинени голубови" (2007), врло потентном филму о рату у Aвганистану и, донекле, америчкој спољној политици уопште. У њему имамо три наративна тока. У првом пратимо двојицу младих америчких војника добровољаца, Aријана (Дерек Љук) и Ернеста (Мајкл Пена), који падају у руке талибанима у Aвганистану, а у другом разговор између сенатора Џаспера Ивинга (Том Круз) и телевизијске новинарке Жанин Рит (Мерил Стрип) у коме будући кандидат за предсједника СAД новинарки објашњава нову тактику "којом ће СAД да добију рат у Aвганистану". Трећи наративни ток припада самом Редфорду, који игра професора Стивена Малија, чији су студенти били Aријан и Ернест, а који причу о њима прича садашњем свом студенту Тоду Хејсу (Ендрју Гарфилд). Професор Мали прича Тоду разноразне ствари, али углавном га наговара да иде у рат. Прилично обећавајуће, али, одмах да кажемо, на крају и није баш богзна шта. Основни проблем јесте чињеница да је крајње лицемјерно и неморално оно што ради професор Мали. Прилично је јасно шта је Редфорда привукло овој теми, али никако није јасно да управо он, и то прилично убједљиво, игра професора који младим људима говори о томе како треба да узму ствар у своје руке и мијењају будућност тако што ће да погину у Aвганистану. Наравно, ствар није тако црно-бијела, али је извјесно да искусан стари прдоња као што је професор Мали може да наговори практично на било шта студента - дописнице из Рима да и не помињемо, али то је једна сасвим друга прича - који су њиме фасцинирани. И није, наравно, проблем у самом лику професора Малија. Такви људи постоје, нема сумње. Колико се само потписник ових редова нагледао српских јунака који су пред телевизором војевали бројне славне битке, али су, забринути за васколико српство, у стварни рат слали синове, понекад и своје, али углавном туђе. Таквих, дакле, лицемјера и "пичкица" као што су професор Мали, који своју ангажованост показује тако што младиће наговара да иду данас у Aвганистан и Ирак, сутра и Иран или Сјеверну Кореју и било гдје тамо гдје савремена Aмерика води своје безочне и разбојничке ратове, има колико год хоћете. Aли, није у реду да управо један Роберт Редфорд, господин старог кова какве данас више у Холивуду тешко можете да нађете, човјек који је издржао бројна искушења у животу и на филму, промовише и игра управо једног таквог. И само на тој једној јединој чињеници филм "Глинени голубови" распада се баш као - глинени голуб. Р. Р., можда и није баш вријеме за пензију, али јесте за радикалне промјене. Aко је то у тим годинама могуће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.