Умјесто Устава чувају странце

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Најновији планови руководства Уставног суда БиХ показују да су на тој адреси истрајни у намјери да функционише на бази сопствених правила, а не закона на чему инсистира политички врх Републике Српске, одакле је послата нова порука да стране судије више немају шта да траже у тој правосудној институцији.

Инсистирање на правилима умјесто закона

Српски представници су током протеклих десетак година покушавали да у парламентарној процедури на нивоу БиХ буде усвојен закон на основу којег би на мјеста страних судија дошли домаћи стручњаци, упозоравајући да суд не ради свој суштински посао и што пише у Уставу, а то је да штити Устав.

Иако су иза неких приједлога закона о Уставном суду својевремено стали и хрватски представници, политичари из реда бошњачког народа „рушили“ су сваки приједлог који је упућиван у процедуру.

Суд функционише у крњем саставу

Институција Уставног суда БиХ је утемељена Уставом БиХ, којим се, осим надлежности, уређују и организационо устројство и процедуре те коначност и обавезност његових одлука. Међутим, тренутна слика је далеко од тога јер дуже вријеме функционише у крњем саставу.

У суду тренутно, од девет судија, како је прецизирао Устав, има њих седам - четворо је именовано у Представничком дому ФБиХ и ради се о Бошњацима и Хрватима, а преостали су стране судије који долазе из Њемачке, Албаније и Швајцарске по избору Европског суда за људска права у Стразбуру.

Без судија из Републике Српске

С друге стране, нема ниједног од двоје судија из Републике Српске, колико прописује Устав, због пензионисања кадрова и ултиматума из Српске да се прво суд уведе у оквире закона, поздрави са троје страних судија па тек онда да именује своје представнике.

Међутим, доступни плански документи показују да на тој адреси још воље да се законом мијења њихов састав.

Средњорочни план открио став руководства

Своје планове, визије и проблеме надлежни су побројали у Средњорочном плану рада Уставног суда БиХ од 2026. до 2028. године. Указујући на то да су успостављени Уставом, подвукли су и да имају посебан положај у структури власти као независни орган високог ауторитета.

Устав су, како наводе, уређена питања надлежности, састава, процедура, те коначност и обавезност одлука Уставног суда БиХ.

- Имајући у виду да Уставом није предвиђено доношење уставног закона, односно посебног закона о Уставном суду, операционализација уставних одредаба и ближе уређење организације, надлежности и поступка пред Уставним судом врше се на основу Правила која, према члану Устава, доноси сам Уставни суд већином гласова судија. Тиме је исказана воља уставотворца да на тај начин осигура независност Уставног суда и његов посебан положај у систему власти тако да Правила имају уставну вриједност. Само Уставни суд може доносити прописе и опште акте који се тичу његовог рада и његове улоге утврђене Уставом БиХ – наведено је то у плану рада до 2028. године.

Оштре реакције из Српске

Позивајући се на та правила, судије су, а што је наишло на оштре реакције из Српске, прије године одлуком допуниле Правила омогућујући тако да судије остану на позицији и након навршених 70 година живота у случају да дотад не буде изабрана његова замјена.

Ипак, до кадровских промјена би ускоро могло доћи. Надлежни у Федерацији су обједанили да покрећу поступак избора двоје судија који би требало да у Уставном суду БиХ замијене Валерију Галић и Мирсада Ћемана због одласка у пензију.

Ћеман је 1. децембра прошле године напунио 70 година. Из Српске је, с друге стране, поручено да ће Народна скупштина процијенити када ће именовати српске судије те да ли ће до тога доћи.

Неозбиљно да суд ради по интерним правилима

- Наводе да треба да раде на основу правила, али не и оно што је дефинисано и самим Уставом, а то је да мандат страних судија и њихова замјена домаћим. Очигледно је да им то не одговара, али одговара да стране судије заједно са онима из реда Бошњака могу доносити одлуке усмјерене искључиво на штету Српске - рекао је за „Глас Српске“ посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Којић.

Милорад Којић

Којић сматра да је доношење закона неопходно јер је неозбиљно да један суд, какав је уставни, ради по интерним правилима која допуњавају по жељама.

- Уставни суд БиХ ради на неуставан начин. Република Српска ће када се, као што је и речено, одлучити да ли ће именовати судије из реда српског народа – изјавио је Којић.

Опција

Могућност да стране судије буду замијењене домаћим стручњацима даје и сам Устав БиХ. Тим актом је прецизирано да ће мандат судија именованих у првом сазиву бити пет година, осим ако поднесу оставку или буду с разлогом разријешени на основу консензуса осталих судија.

- За именовања која се буду вршила након истека периода од пет година од првих именовања, Парламентарна скупштина може законом предвидјети другачији начин избора троје судија које бира предсједник Европског суда за људска права – пише у Уставу БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.