Укините "бонска овлашћења"!

Најновијим мјерама високи представник дирнуо у најосјетљивију ствар у БиХ, а то је принцип одлучивања, истакао Младен Иванић... "Бонска овлашћења" превазиђена и данас не постоји ниједан разлог за постојање и посезање за њима, подвукао Бранко Докић

ЗAМЈЕНИК предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ и посланик у скупштини, Младен Иванић и Бранко Докић, рекли су јуче новинарима у Сарајеву да ће Партија демократског прогреса покренути иницијативу према Савјету за имплементацију мира да буду укинута "бонска овлашћења" високом представнику у БиХ, јер су - како су рекли - "превазиђени разлози због којих су овлашћења и донесена". ПДП је, такође, покренуо иницијативу и за одржавање заједничке сједнице оба дома Парламентарне скупштине БиХ, на којој би било расправљано о преиспитивању посљедњих закона, наметнутих од стране Мирослава Лајчака. - Тражимо да буде одржана сједница оба дома, на којој бисмо расправљали о политичко-безбједносној ситуацији у БиХ и, у оквиру тога, о ситуацији насталој послије објелодањивања најновијих одлука високог представника. Не тражимо укидање ОХР-а, него укидање "бонских овлашћења" - истакао је Иванић. Он је додао да је најновијим мјерама Лајчак дирнуо у најосјетљивију ствар у БиХ, а то је принцип одлучивања. - Под изговором ефикасније БиХ, дотакнута је тема равноправности народа у процесу одлучивања, а то је врло опасна област, у коју ОХР није смио ући неприпремљен. У правном мишљењу Канцеларије високог представника још од 25. фебруара 2000. године, које се односи на ову тему, прецизно је наведено да је за валидно и уставно одлучивање потребна већина гласова са територије сваког ентитета и да је то апсолутно правило - навео је лидер ПДП-а, нагласивши да је ријеч о уставној материји. Евидентно је, додао је Младен Иванић, да је ОХР спорним одлукама ушао у процес креирања новог Устава БиХ, погазивши властито тумачење принципа равноправности народа у процесу одлучивања послије седам година. - Иницијатива, која је упућена Парламентарној скупштини, да се јасно каже да ли је за "бонска овлашћења" или не неће наићи на подршку неких посланика. Међутим, они ће тим потезом јасно рећи да БиХ не може сама да управља собом - подвукао је Иванић. Он је најавио да ће и као посланик у Парламентарној скупштини Савјета Европе говорити о овом проблему, те да ће исто то предочити и Савјету за имплементацију мира, уочи сједнице која ће у Сарајеву бити одржана крајем овог мјесеца. Младен Иванић је констатовао да су најновијим мјерама високог представника награђени "они који су срушили априлски пакет уставних промјена", као и да у оваквој ситуацији само Бошњаци могу обезбиједити кворум - без Срба и Хрвата - а да то, с друге стране, не могу учинити Срби и Хрвати заједно. Нагласивши да су "бонска овлашћења" превазиђена, Бранко Докић је подсјетио да су она имала смисла у децембру 1997. године, када се представници конститутивних народа у заједничким институцијама нису могли договорити ни о времену или мјесту састанака, нити о томе ко ће предсједавати сједницама заједничких институција. - Сва "бонска овлашћења" односе се на привремене мјере и могу бити искоришћена када стране нису у стању да дођу до споразума или се односе на мјере према појединцима, који опструишу Дејтонски мировни споразум. Данас не постоји ниједан разлог за постојање и посезање за таквим овлашћењима - рекао је Докић, додавши да су "бонска овлашћења" у супротности са Европском конвенцијом о људским правима и демократским принципима суверених народа. Он је додао да је БиХ, у међувремену, постала стална чланица Савјета Европе, па су "бонска овлашћења" неспојива са тим чланством и у супротности су са Резолуцијом Савјета Европе, по којој "неизабрани странац не може користити таква овлашћења". Констатујући да су бивши - а и садашњи - високи представници злоупотребљавали "бонска овлашћења", Бранко Докић је подсјетио да њима то - по Бонској декларацији - није дозвољено. - Мирослав Лајчак је донио неколико одлука тајно, јер ни са једним од званичника БиХ о спорним питањима није расправљао - истакао је Докић. Високи представник, према његовим ријечима, нема право да наметне законе, нити једну одлуку, која је у надлежности Парламентарне скупштине. Бранко Докић је закључио да ни према тумачењу Венецијанске комисије високи представник није независни судија и нема демократски легитимитет да доноси одлуке у име оних званичника, који су изабрани на демократским изборима. Ж. ДОМAЗЕТ Aнтр. 1 ХЕЛСИНШКИ ОДБОР Извршни директор Хелсиншког одбора за људска права Републике Српске, Бранко Тодоровић, изјавио је јуче да посљедње одлуке високог представника у БиХ, Мирослава Лајчака, "представљају демонстрацију силе и не доприносе развоју демократије у БиХ". Тодоровић је на конференцији за новинаре у Бијељини истакао да послије оваквих одлука високи представник "на неки начин преузима одговорност, коју су требали да носе политички лидери у БиХ". - Ми сматрамо да ово није допринос развоју демократије и дијалога у БиХ. Не можемо да се отмемо утиску да се ради о кажњавању, демонстрацији силе и притисака, које су изазвале фрустрације међународне заједнице. Њени званичници су, очигледно, разочарани неуспјехом посљедњих реформи у БиХ, јер преговори о њима нису ишли онако, како је то у међународним круговима било планирано - нагласио је Тодоровић. Aнтр. 2 ВЛAДИКA ГРИГОРИЈЕ Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије упозорио је Мирослава Лајчака да су његове посљедње противуставне одлуке "потресле политичку јавност и сав српски народ у Републици Српској", нагласивши да се њима руше, не само права српских грађана у оба ентитета, него се доводи у питање и постојање Српске у најскоријој будућности. У писму Лајчаку, које је пренијела Срна, епископ Григорије је нагласио да је овим одлукама "угрожена слобода српског народа у сопственој држави" и да се због тога оглашава као његов архијереј, како не би било изневјерено "народно надање". "Чувајући сопствену слободу, човјек чува вриједности на којима она почива, а морални је поступак чувати се од неслобода, јер тако чуваш и онога ко покушава да ти је одузме и показујеш одговорност за њега. Српски народ је одговоран народ и за себе и за оне који су у његовом окружењу", поручио је владика Григорије високом представнику. Епископ захумско-херцеговачки и приморски је нагласио да БиХ "није земља смутње и нужности, тамни вилајет судбине, нити су људи овдје осуђени једни на друге". "Рекли бисмо радије да су људи овдје усмјерени једни на друге и да треба да буду обрадовани једни другима. И тако треба да живе и да се понашају", навео је владика Григорије у свом писму Мирославу Лајчаку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.