У Сарајеву одржан састанак радне групе за реформу поли

У случају да договор политичких лидера изостане, радна група ће Савјету министара понудити неколико алтернативних рјешења

СAРAЈЕВО - Радна група за реформу полиције ни јуче није успјела да постигне договор о Нацрту закона о формирању Дирекције за координацију полиције и агенција за пружање подршке, те о независним полицијским тијелима. Уколико не дође до деблокаде рада, коју једино могу извршити лидери политичких странака, мало је вјероватно да ће Радна група понудити законе о полицији, око којих ће сви имати консензус, до 15. фебруара. - На столу су два потпуно различита става. Бошњачки представници сматрају да Дирекција и њен директор треба да имају широке надлежности и буду истински "шеф полиције у БиХ" и надређени свим осталим агенцијама. Они траже да новоформиране агенције имају ингеренције и над ентитетским и локалним полицијама - рекао је "Гласу Српске" један од чланова Радне групе. Он је истакао да, са друге стране, представници Републике Српске инсистирају да то буде координирајуће тијело на нивоу БиХ. Наш саговорник је додао да је највећи кочничар договора чланова Радне групе представник федералног премијера Неџада Бранковића, Хазим Рончић. - Наш мандат је да на бази Мостарске декларације и Aкционог плана припремимо законе у дијелу који се односи на надлежност Дирекције за координацију, али ту Мостарска декларација није у потпуности прецизна - рекао је извор "Гласа". Он је додао да је рад Радне групе компликовао разговор у Широком Бријегу, на којем је лидер СДA Сулејман Тихић одустао од Мостарске декларације. У случају да договор политичких лидера изостане, Радна група за реформу полиције понудиће Савјету министара неколико алтернативних рјешења. Ово тијело формирано је средином децембра прошле године. Његов предсједавајући је министар цивилних послова Средоје Новић, који је представник предсједавајућег Савјета министара Николе Шпирића. Радна група, у чијем саставу се налазе најјачи експерти за област полиције, требало би да до 15. фебруара ове године припреми законе о оснивању Дирекције за координацију полиције, Института за форензику, Установе за школовање и стручно усавршавање кадрова и Aгенције за полицијску подршку, које би требало да буду организоване као управне организације Министарства безбједности БиХ. Независни одбор за избор и именовања, Одбор за жалбе грађана и Одбор за жалбе полицијских службеника требало би да буду одјељења овог министарства. Усвајањем поменутих закона, које треба да сачини радна група, од стране Савјета министара и Парламентарне скупштине БиХ био би испуњен један од кључних услова за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом. Ж. ДОМAЗЕТ ЛAЈЧAК: ПОТРЕБНA ДЕБЛОКAДA Високи представник Мирослав Лајчак казао је за "Глас Српске" да је излаз у цијелој овој ситуацији на политичарима. - Радна група се састаје и видим да су то озбиљни људи, професионалци који осјећају да посао није завршен. Разговарао сам с њима и пренијели су ми да у раду имају конструктивну атмосферу, што је добро, јер требају припремити основ за политичаре, који ће, на крају, одлучити о свему. Ово све треба да се деблокира на политичком нивоу јер је дошло до потпуно непотребног неспоразума - навео је Лајчак. Високи представник је истакао да је то што политички споразум није постигнут политичка одговорност Сулејмана Тихића. - Не бих у свему овоме ситуацију бојио бијело-црно, али ми није сасвим јасно под каквим утицајем је дошло до тога. Тихић је, једноставно, промијенио став - констатовао је Мирослав Лајчак. Он је додао да Радна група није проблем и да се њени чланови могу договорити, али да треба доћи до политичке деблокаде. - Морамо вјеровати и радити на томе да до те политичке деблокаде дође - закључио је високи представник у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.