U Sarajevu održan sastanak radne grupe za reformu poli

U slučaju da dogovor političkih lidera izostane, radna grupa će Savjetu ministara ponuditi nekoliko alternativnih rješenja

SARAJEVO - Radna grupa za reformu policije ni juče nije uspjela da postigne dogovor o Nacrtu zakona o formiranju Direkcije za koordinaciju policije i agencija za pružanje podrške, te o nezavisnim policijskim tijelima. Ukoliko ne dođe do deblokade rada, koju jedino mogu izvršiti lideri političkih stranaka, malo je vjerovatno da će Radna grupa ponuditi zakone o policiji, oko kojih će svi imati konsenzus, do 15. februara. - Na stolu su dva potpuno različita stava. Bošnjački predstavnici smatraju da Direkcija i njen direktor treba da imaju široke nadležnosti i budu istinski "šef policije u BiH" i nadređeni svim ostalim agencijama. Oni traže da novoformirane agencije imaju ingerencije i nad entitetskim i lokalnim policijama - rekao je "Glasu Srpske" jedan od članova Radne grupe. On je istakao da, sa druge strane, predstavnici Republike Srpske insistiraju da to bude koordinirajuće tijelo na nivou BiH. Naš sagovornik je dodao da je najveći kočničar dogovora članova Radne grupe predstavnik federalnog premijera Nedžada Brankovića, Hazim Rončić. - Naš mandat je da na bazi Mostarske deklaracije i Akcionog plana pripremimo zakone u dijelu koji se odnosi na nadležnost Direkcije za koordinaciju, ali tu Mostarska deklaracija nije u potpunosti precizna - rekao je izvor "Glasa". On je dodao da je rad Radne grupe komplikovao razgovor u Širokom Brijegu, na kojem je lider SDA Sulejman Tihić odustao od Mostarske deklaracije. U slučaju da dogovor političkih lidera izostane, Radna grupa za reformu policije ponudiće Savjetu ministara nekoliko alternativnih rješenja. Ovo tijelo formirano je sredinom decembra prošle godine. Njegov predsjedavajući je ministar civilnih poslova Sredoje Nović, koji je predstavnik predsjedavajućeg Savjeta ministara Nikole Špirića. Radna grupa, u čijem sastavu se nalaze najjači eksperti za oblast policije, trebalo bi da do 15. februara ove godine pripremi zakone o osnivanju Direkcije za koordinaciju policije, Instituta za forenziku, Ustanove za školovanje i stručno usavršavanje kadrova i Agencije za policijsku podršku, koje bi trebalo da budu organizovane kao upravne organizacije Ministarstva bezbjednosti BiH. Nezavisni odbor za izbor i imenovanja, Odbor za žalbe građana i Odbor za žalbe policijskih službenika trebalo bi da budu odjeljenja ovog ministarstva. Usvajanjem pomenutih zakona, koje treba da sačini radna grupa, od strane Savjeta ministara i Parlamentarne skupštine BiH bio bi ispunjen jedan od ključnih uslova za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Ž. DOMAZET LAJČAK: POTREBNA DEBLOKADA Visoki predstavnik Miroslav Lajčak kazao je za "Glas Srpske" da je izlaz u cijeloj ovoj situaciji na političarima. - Radna grupa se sastaje i vidim da su to ozbiljni ljudi, profesionalci koji osjećaju da posao nije završen. Razgovarao sam s njima i prenijeli su mi da u radu imaju konstruktivnu atmosferu, što je dobro, jer trebaju pripremiti osnov za političare, koji će, na kraju, odlučiti o svemu. Ovo sve treba da se deblokira na političkom nivou jer je došlo do potpuno nepotrebnog nesporazuma - naveo je Lajčak. Visoki predstavnik je istakao da je to što politički sporazum nije postignut politička odgovornost Sulejmana Tihića. - Ne bih u svemu ovome situaciju bojio bijelo-crno, ali mi nije sasvim jasno pod kakvim uticajem je došlo do toga. Tihić je, jednostavno, promijenio stav - konstatovao je Miroslav Lajčak. On je dodao da Radna grupa nije problem i da se njeni članovi mogu dogovoriti, ali da treba doći do političke deblokade. - Moramo vjerovati i raditi na tome da do te političke deblokade dođe - zaključio je visoki predstavnik u BiH.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.