У чијој ће надлежности бити прихватни мигрантски центри у БиХ

САРАЈЕВО - БиХ, односно њене институције требало би да у овој години преузму потпуну координацију и управљање мигрантским токовима на својој територији, за шта постоји спремност, али надлежни упозоравају да ЕУ мора остати укључена у цијелу причу, посебно кроз финансијску подршку јер је ријеч о пословима за које су потребни милиони марака на годишњем нивоу.

Као и многе друге европске земље, БиХ се од краја 2017. године нашла на рути кретања незаконитих миграната, због чега су отворени привремени прихватни центри за њихов смјештај на више локација.

Привременим прихватним центрима управља Међународна организација за миграције (ИОМ) у сарадњи са Службом за послове са странцима БиХ, а активности за осигурање смјештаја, исхране, хигијене и других потреба за мигранте у БиХ углавном се финансирају средствима ЕУ, односно путем ИПА фондова. Домаће институције су, наиме, отвориле процес потпуног преузимање тих прихватних центара, на шта су се обавезали стратешким документима. Тако је још лани у мају Савјет министара БиХ усвојио Информацију Министарства безбједности о изради плана транзиције у управљању миграцијама, а одлука о именовању радне групе за припрему приједлога плана транзиције усвојена је половином децембра 2024.

Њихов задатак је да приједлог плана транзиције те приједлог потребних финансијских средстава за потребе његове реализације доставе надлежнима у БиХ до 1. априла ове године.

Директор Службе за послове са странцима БиХ Жарко Лакета изјавио је за "Глас Српске" да институције у БиХ увелико управљају тим центрима, али углавном путем Министарства безбједности те додао да ће кроз ову транзицију задужења добити ресори за људска права и избјеглице те цивилних послова у оквиру Савјета министара БиХ из својих надлежности.

- У постојећим актима је дефинисано да ове године у потпуности преузмемо функционисање тих центара и управљање миграцијама. То је коректно, али ЕУ мора и у будућности да буде у процесу. Радно тијело ће сигурно завршити свој посао - рекао је Лакета и додао да је ресорни министар безбједности БиХ Ненад Нешић, са сарадницима, много тога већ урадио о том питању.

Миграције нису, каже, проблем БиХ него и генерално ЕУ и других.

- Очекивано је да миграције неће стати. ЕУ годишње, мислим, даје око 30 милиона за привремене прихватне центре. То је озбиљан новац који би требало да обезбиједи ЕУ, преузели ми управљање прихватним центрима или не. Нисмо ми ти који би требало да све финансирамо из свог буџета, то мора да иде из европских фондова - рекао је Лакета и поновио да мигранти не желе остати у БиХ, али и да поједине европске земље мијењају политике, односно заоштравају мјере према мигрантима.

Савјет министара је на посљедњој сједници крајем 2024. године усвојио и Информацију Министарства безбједности о стању у привременим центрима те могућност ангажовања приватних агенција за обезбјеђење на осигурању тих објеката. На подручју Унско-санског кантона тренутно су оперативна два привремена прихватна центра - "Липа" капацитета 1.539 и "Борићи" капацитета 580 лежајева. Кроз те центре у првом полугодишту 2024. укупно је прошло 5.778 особа.

Детенцијски центар у Липи

Откако се први пут појавила информација да ће уз некадашњи камп "Липа" бити изграђен посебан дио, односно детенцијски центар за мигранте, то је код, прије свих, грађана Бихаћа изазивало зебњу и због саме врсте објекта, али и разних непознаница које прате те активности од почетка. Детенцијски центар није ни отворен, а Жарко Лакета понавља да није ријеч о затвору.

- И ово питање биће ријешено у оквиру плана транзиције за управљање миграцијама, а ја ту, и даље, не видим ништа спорно. Све ово постоји и у ЕУ. И они имају исте те објекте за задржавање и све у складу са законом - тврди Лакета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.