Тужиоци Србије вјерују у снагу својих аргумената

БЕОГРAД, ЛОНДОН - Замјеник тужиоца Србије за ратне злочине Милан Петровић изјавио је "Гласу Српске" да очекује да енглеско правосуђе уважи снагу аргумената Србије и да ће ратни члан Предсједништва РБиХ Ејуп Ганић бити изручен овој земљи.

- Наравно, енглеске судије ће донети коначну одлуку о томе где ће Ганић бити изручен, али верујем у снагу наших аргумената и његово изручење Србији - казао је Петровић.

Пред лондонским судом данас ће бити одржано рочиште на којем ће одбрана Ејупа Ганића покушати да оспори захтјев Србије да Ганић буде изручен овој земљи.

Ганићева одбрана ће тражити да захтјев Србије буде одбачен и да га судије прогласе неоснованим.

Коментаришући став правосуђа БиХ да је оно искључиво надлежно за "случај Ганић", на основу мјеста гдје се догодио ратни злочин, Петровић каже да то није тачно.

- За "случај Ганић" није искључиво надлежно правосуђе БиХ. Реч је о универзалној правној надлежности која важи свугде и у Србији и у Енглеској и у БиХ. Ратни злочинци морају да се гоне без обзира на то где је ратни злочин учињен - рекао је Петровић.

Нагласио је да ће Тужилаштво Србије за ратне злочине активно пратити судска рочишта у Лондону у вези са "случајем Ганић".

Пол Труп, адвокат при Тукс комори у Лондону, оцијенио је да правосуђе БиХ има тешкоћа у аргументима за Ганићево изручење БиХ.

- Није јасно да ли је захтјев БиХ за екстрадицију поднесен због суђења или су у питању неки други разлози - рекао је Труп "Гласу Српске".

На питање гдје би Ганић требало да буде изручен - Србији или БиХ, Труп је казао да то зависи од одлуке судија.

- Aко су обје државе предале аутентичне захтјеве, одлука може да зависи од тога гдје је најпогодније одржати суђење. На примјер, често је боље одржати судски процес у држави на чијој је територији почињен злочин, јер је лакше доћи до доказа и свједока - сматра Труп.

Нагласио је да су британска полиција и судство обавезни да започну процес изручења уколико су за то дошли захтјеви.

Виши суд у Лондону је 10. марта пустио из притвора уз кауцију Ејупа Ганића, који је ухапшен 1. марта на лондонском аеродрому "Хитроу" на основу захтјева Србије која га сумњичи за ратни злочин над припадницима ЈНA у Добровољачкој улици у мају 1992. године.

Тужилаштво за ратне злочине Србије предмет "Добровољачка" преузело је од бившег Војног суда.

Злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву почињен је 3. маја 1992. године. У команди Војске у Лукавици био је заробљен муслимански лидер и предсједавајући Предсједништва РБиХ Aлија Изетбеговић. У тространом споразуму између ЈНA, UNPROFOR-а и руководства у Сарајеву, тачније Ганића, договорено је да се на безбједан начин евакуише Друга војна област са Бистрика, а да се Изетбеговић ослободи.

Међутим, Ејуп Ганић и командант Територијалне одбране Хасан Ефендић одлучили су да се пропусти само возило у којем се налази Изетбеговић и командант Друге војне области генерал Милутин Кукањац, а да се остатак колоне у повлачењу пресијече и нападне.

- Директну наредбу је дао Ганић и командант Штаба одбране ТО. Све је било под њиховом командом. Та команда за напад је снимљена, она постоји као и многи други докази - казао је "Гласу Српске" раније кључни свједок злочина и сам припадник колоне која је нападнута генерал у пензији Душан Ковачевић.

У свом исказу пред Војним судом у Београду 2002. године ратни министар полиције РБиХ Aлија Делимустафић рекао је да су Ејуп Ганић и Хасан Ефендић руководили масакром у Добровољачкој улици.

- У Предсједништву су били Ејуп Ганић и Хасан Ефендић, док је Заги управљао оперативно из Предсједништва с теренцима Хајрулаховићем, који је руководио свом оперативом (Береткама и Патриотском лигом), а помагали су му Дивјак, Сефер Халиловић, Керим Лончаревић. Све вријеме заједно са Ганићем био је у Предсједништву син Aлије Изетбеговића, Бакир Изетбеговић - рекао је Делимустафић у својој изјави од 29. јануара 2002. војном истражном судији.

Ганићева наредба, коју је саопштио командантима ТО Ефендићу и Муслимовићу, а они пренијели јединицама на терену, гласила је: "Пустите да прођу бијела УН возила, а онда нападните!".

Србија је расписала потјерницу за 19 држављана БиХ осумњичених за овај злочин. Међу лицима са потјернице су Ејуп Ганић, Стјепан Кљујић, Мустафа Хајрулаховић Талијан, Заим Бацковић, Јован Дивјак, Хасан Ефендић.

Ризик

Пол Труп каже да је Ганићу одређена кауција у износу од 300.000 фунти, јер је судија сматрао да постоји извјестан ризик да би Ганић могао да напусти Велику Британију прије завршетка процеса изручења.

Наређење

Међу доказима о злочину налазе се и снимци разговора радио- везом на којима Ејуп Ганић командује свим јединицама да изврше напад на колону.

- Наређење за све јединице: сва покретна возила непријатеља уништити! Припремити запаљиве смјесе и све палити! Блокирати јединицу и одмах по њима. Обарајте стабла да се не могу ни милиметра макнути. Нема прилаза UNPROFOR-овим возилима док предсједник не буде у Предсједништву. Одмах, одмах заробити све! Нека све јединице које су близу Добровољачке дејствују по овој војсци - гласило је наређење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.