Тужиоци истражују уговор о граници код Суторине

Сарајево - Тужилаштво БиХ затражило је од Представничког дома Парламента БиХ, на основу кривичне пријаве која му је поднесена у вези са давањем сагласности за ратификацију уговора о државној граници између БиХ и Црне Горе, документа која се односе на рад дома током доношења овакве одлуке.

Представнички дом је на сједници 24. новембра дао сагласност за ратификацију уговора о граници између БиХ и Црне Горе којим Суторина остаје у посједу Црне Горе упркос жестоким противљењима из ФБиХ. Током гласања дошло је до техничких проблема, а како "Глас Српске" сазнаје, посланици су данима прије одржавања сједнице добијали поруке увредљивог садржаја у којима су слата упозорења и вршен притисак на посланике да не прихвате споразум.

У допису тужилаштва наведено је да је Представнички дом дужан да достави пословник дома, као и информације да ли је сједница, која је одржана 24. новембра, директно преношена на интернет страници Парламента, односно да ли је било прекида директног преноса, у колико сати је прекид био и колико је трајао, као и то да ли су утврђени разлози прекида. Тужилаштво интересује и на који начин се поступа у случају да дође до прекида директног преноса сједнице с обзиром на одредбе пословника о обавезном преносу на интернет страници. Тужилац тражи и информацију о томе да ли су на интернет страници објављени резултати гласања за тачку дневног реда која се односи на ратификацију уговора, а ако нису, разлоге због којих то није учињено.

На сједници је у тренутку када се гласало о споразуму, како је речено посланицима, нестало интернета, па се о тој тачки дневног реда гласало дизањем руку, односно картица. Одмах на наредној тачки приликом гласања електронски систем је прорадио. Због те чињенице није могуће направити листинг гласања, тако да су јавност и посланици остали ускраћени за информацију како је ко гласао.

Замјеник предсједавајућег Представничког дома Младен Босић рекао је јуче након сједнице Колегијума дома да је допис стигао и да тужилаштву дају информације.

 - Све информације ћемо доставити тужилаштву - рекао је Босић и констатовао да је ситуација у вези са гласањем јасна.

- На тој тачки дневног реда није радио електронски систем када се гласало, па је то урађено дизањем руку односно картица. Све је било у складу са пословником Представничког дома - рекао је Босић и додао да нису добили информацију ко је тражио да буде покренут цијели овај случај.

Шеф Клуба посланика СНСД-а Сташа Кошарац рекао је за "Глас Српске" да је ријеч о катастрофалном потезу.

- Ово што ради тужилаштво није ништа друго до притисак на Парламент. Исто тако мора се рећи да ништа није случајно. Како је могуће да електронски систем гласања ради на свим тачкама о којима се гласало, а не ради на 89. тачки приликом гласања о међународном споразуму између БиХ и Црне Горе, а након тога проради на наредној, посљедњој тачки дневног реда - казао је Кошарац.

Шеф Клуба посланика ХДЗ-а БиХ Никола Ловриновић рекао је за "Глас Српске" да му је приликом гласања о споразуму изгледало мало чудно да управо на тој тачки закаже електронски систем гласања, али да му је далеко чуднији допис Тужилаштва БиХ.

- Данима је владала напетост у јавности у вези са Суторином. Врло је чудно откуд сада овакав потез тужилаштва и идеја да провјерава рад Парламента. Затечен сам заиста. То није у реду и Тужилаштво БиХ ту нема шта да тражи и да ради - казао је Ловриновић.

Истакао је да је уочи саме сједнице добио низ и-мејлова са различитих страна, а међу њима је, каже, бар десетак који имају елементе пријетњи.

- Тужилаштву би било паметније и боље да се позабави пријетњама које добијају посланици на своје и-мејлове, него да испитује како ради или не ради електронско гласање у Парламенту - казао је Ловриновић.

Опструкције

У ФБиХ су били против уговора о граници, јер сматрају да Суторина припада БиХ, што ничим није утемељено.

Посланик СДП-а у Парламенту БиХ Денис Бећировић упутио је у парламентарну процедуру приједлог резолуције којом је од Представничког дома тражио да одбаци приједлог уговора о граници, а та је иницијатива услиједила након жестоког притиска Конгреса Бошњака Сјеверне Америке на бошњачке политичаре. Због овога су једно вријеме били затегнути односи БиХ и Црне Горе. Парламент је иницијативу одбацио, а 26. августа Црна Гора и БиХ потписале су у Бечу споразум о разграничењу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.