Тужилаштво затражило веће казне за ратовање у Сирији

Сарајево - Тужилаштво БиХ затражило је од Апелационог вијећа Суда БиХ да буду пооштрене казне седморици осуђених због ратовања на подручју Сирије и недозвољеног држања оружја или експлозивних материја, којима је укупно изречено 12 година и пет мјесеци затвора.

Са друге стране, одбране сматрају да пресуде требају бити ослобађајуће или да им буду изречене блаже казне, да се првостепена одлука укине и закаже ново суђење.

Тужилац Ћазим Хасанспахић је рекао да првостепено Вијеће није правилно одмјерило казну, нагласивши да су, изузев Мешићу, казне изречене испод законског минимума од три године.

Хасанспахић је рекао да је као једину отежавајућу околност Вијеће цијенило степен кривице и да је дјело почињено са умишљајем.

"Наведене су бројне олакшавајуће околности које су сматране нарочитим, а Мешић, Мирза Капић и Адем Карамуја нису поштовали Суд, због чега су удаљавани са рочишта. Првостепени Суд се није бавио посљедицама кривично-правних радњи, и није послата јасна порука осталим потенцијалним починиоцима оваквих дјела", нагласио је тужилац.

Он је затражио веће казне у законом прописаном распону, преноси Бирн.

Првостепеном пресудом Енес Мешић је због ратовања у Сирији осуђен на три године затвора, Карамуја на двије, Јасмин Јашаревић и Салко Имамовић на по годину и четири мјесеца, а Самир Хаџалић на годину.

Због ратовања у Сирији и недозвољеног држања оружја Ибро Делић је добио јединствену казну од годину и 11 мјесеци, а Капић због истих дјела на годину и 10 мјесеци.

Њих седморица су проглашени кривим што су се током 2013. и 2014. године прикључили јединицама које су УН прогласиле терористичким.

Мешићев бранилац Џема Хасанагић је истакла како је у образложењу пресуде наведено да је њен брањеник био у Сирији и борио се на страни "Исламске државе", а као прилог томе је наведена његова изјава полицији у којој је рекао да је био у Турској.

Она је навела је и да нема доказа о боравку њеног брањеника у Сирији, као и да се на претпоставкама не може заснивати одлука, док је за скајп комуникацију истакла да се вјештак није могао изјаснити да је Мешић један од актера разговора.

Сенад Билић који брани Јашаревића, навео је да је његов брањеник био у јединици "Муџахири и Енсарије", а отишао је кући прије него су подијељени на три дјела.

"Два свједока Тужилаштва су потврдила да је био у Сирији, један од њих да је био у јединици Сафета Бркића, али и да та група није имала везе са жИсламском државомж. Када се група цијепа, два дијела прелазе у остале јединице, трећи остају као територијалци", објаснио је Билић.

Капићев бранилац Изет Баждаревић је споменуо да његов брањеник није био припадник ниједне формације, већ стражар у школи, што је и признао.

Бранилац Сенад Крехо рекао је да вјештак није могао идентификовати његовог брањеника Имамовића као актера скајп комуникације коју Суд наводи у образложењу.

Бранилац Бакир Љубовић је рекао да је Тужилаштво морало доказати да је Карамуја био припадник неке терористичке организације, али то није урађено. Фадил Абаз је нагласио да је Делић навео разлоге из којих је отишао у Сирију.

"Нема доказа да је узео оружје и учествовао у било каквој фракцији, а не жИсламској државиж. Ради се о 95 одстотном инвалиду који се креће уз помоћ штака. Када је видио о каквим се фракцијама тамо ради вратио се назад. Једини доказ су његово признање и снимак хутбе у којој говори о својим вјерским увјерењима", нагласио је бранилац Абаз.

И Тужилаштво и одбрана су затражили да се жалбе супротних страна одбију као неосноване.

Апелационо вијеће ће одлуку по жалбама донијети накнадно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.