Тужилаштво БиХ кочни процесуирање злочина

Свјетлана Тадић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Тужилаштво БиХ кочни процесуирање злочина

БAЊAЛУКA - Највећи застој у процесуирању предмета ратних злочина је у Тужилаштву БиХ и у појединим кантоналним и окружним тужилаштвима, утврдило је Надзорно тијело за праћење спровођења Стратегије за рад на предметима ратних злочина.

Надзорно тијело је у свом извјештају о раду у 2011. години изразило забринутост због начина организације и функционисања Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ. Навели су да ово непосредно утиче на ефикасност процесуирања предмета ратних злочина.

Наглашено је да се распоређивање предмета ратних злочина између државног и ентитетског правосуђа одвија незадовољавајућом динамиком коју треба убрзати.

- У више наврата главним тужиоцима у БиХ указано је на овај проблем - нагласили су из Надзорног тијела.

У извјештају се наводи и да је Надзорно тијело прошле године у више наврата оцијенило да судска пракса у предметима ратних злочина није уједначена.

- То је забрињавајуће, а активност усаглашавања судске праксе се не спроводи - пише у извјештају и додаје се да је утврђено да поједини субјекти у БиХ још не поступају у довољној мјери по закључцима Надзорног тијела.

Када се ради о процесуирању ратних злочина, евидентно је и да ФБиХ годинама избјегава да пријави одговорне.

У извјештају Надзорног тијела наводи се да је од 2004. до средине 2011. године Министарство унутрашњих послова (МУП) РС због ратних злочина пријавило укупно 2.286 лица, а Федерална управа полиције (ФУП) и кантонални МУП-ови 129 особа.

- Према извјештајима, полиција Брчко дистрикта БиХ у овом периоду за ратне злочине пријавила је 38 лица, а Aгенција за истраге и заштиту (СИПA) БиХ 1.081 лице - наводи се у извјештају.

Од 2004. до половине 2011. године МУП-ови Сарајевског, Западно-херцеговачког, Средњо-босанског, Босанско-подрињског, Посавског и Тузланског кантона нису пријавили ниједно лице одговорно за ратне злочине.

Надзорно тијело у свом извјештају наводи да МУП-ови Херцеговачко-неретванског, Босанско-подрињског, Посавског и Западно-херцеговачког кантона немају чак ни систематизоване позиције службеника који би били ангажовани искључиво на предметима ратних злочина.

Поред тога, истичу из Надзорног тијела, представници ФБиХ не присуствују редовно њиховим састанцима.

- Надзорно тијело током 2011. године одржало је десет састанака, а нити једном састанку није присуствовао представник Министарства финансија и трезора БиХ, док представник Министарства финансија ФБиХ није присуствовао на пет састанка. Напомињемо да наведени чланови ни у претходном периоду нису редовно присуствовали састанцима Надзорног тијела - наводи се у извјештају и додаје да представник Министарства финансија РС није дошао на два састанка.

Савјетник министра правде Републике Српске Никола Ковачевић рекао је да ће Српска незадовољство радом Тужилаштва БиХ о питању процесуирања ратних злочина покушати да ријеши путем структуралног дијалога о реформи правосуђа са ЕУ.

- РС свакодневно унапређује своје правосуђе што се види, и надам се да ће ЕУ дати конкретније задатке ФБиХ које треба да испуни како би процесуирала све предмете ратних злочина - истакао је Ковачевић и додао да ће делегација Српске дати своје приједлоге да би евидентирани проблеми били ријешени.

Директор Центра за истраживање ратних злочина РС и члан делегације Српске у структуралном дијалогу Јанко Велимировић рекао је да је реализација Стратегије очигледно на терену неуспјешна.

- Све конце у спровођењу Стратегије држе Суд и Тужилаштво БиХ, док ентитетско правосуђе није потпуно укључено у процес процесуирања одговорних за ратне злочине - казао је Велимировић.

Стратегија за рад на предметима ратних злочина предвиђа да правосудне институције процесуирају најсложеније и најприоритетније предмете ратних злочина у року од седам година, те остале предмете ратних злочина у периоду од 15 година од усвајања Стратегије, односно од 29. децембра 2008. године.

База података

У извјештају се наводи да је тренутно на пројекту “Успостављање базе података предмета ратних злочина” запослена једна особа која уноси податке о предметима ратних злочина, док ће двије особе послије 31. децембра 2012. године бити запослене на имплементацији пројекта, те ће бити увршћене у систематизацију Тужилаштва БиХ и наставити да раде на пословима у вези са Базом података.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.