Турска није фактор стабилности у БиХ

Београд - Турска није фактор стабилности, а поготову не у БиХ, изјавила је данас замјеник министра иностраних послова БиХ Ана Тришић Бабић, преносе агенције.

Она је на Београдском безбједносном форуму истакла да Турска кроз БиХ промовише себе и да нема потребе за Турском у БиХ.

- Непотребни су трилатерни састанци типа Хрватска-БиХ-Турска, такве састанке треба да имамо унутар региона - рекла је Тришић Бабић.

Учествујући на панелу “Нова парадигма региона: да ли је Балкан коначно успјешна прича?”, она је истакла да су, с обзиром на сукобе који су се у региону дешавали прије 20 година, сада сви задовољни гдје су у односу на тад.

- Ако гледате ситуацију у региону као да фотографишете, а посебно у БиХ на дневној бази, онда је слика лоша, али ако гледате ситуацију као филм он је прилично добар, али још није завршен и питање је како ће се коначно завршити прича на Балкану - рекла је Тришић-Бабић.

Она је поновила да су приоритети БиХ у спољној политици придруживање ЕУ и евроатлантске интеграције.

Тришић-Бабић наводи да су нетачна нагађања да ЕУ неће бити заинтересована за регион након уласка Хрватске и да то показује и статус кандидата који је Србија добила ове године, датум почетка преговора за Црну Гору и мапа пута за БиХ која ће јој омогућити да напредује и да се кандидује за чланство.

Према њеним ријечима, важно је извршити реформе у региону како би државе Балкана биле компатибилне са NATOM-om због постојања нове безбједносне кризе у свијету и изазова који постоје.

Она наводи да су за то значајне регионалне иницијативе и форуми на којима земље које су већ чланице ЕУ и NATO преносе своја искуства онима које то још нису.

- Када Хрватска постане чланица ЕУ, ми ћемо се наћи између 17 милиона људи који су у државама чланицама NATO, као што су Мађарска, Румунија, Бугарска, Грчка и Албанија и ми морамо наћи заједнички циљ и начин да се с њима повежемо - нагласила је Тришић-Бабић.

Она је рекла да је Хрватска вриједан партнер региона у приближавању ЕУ и да ће након уласка у Унију и даље бити врло заинтересована за регион, с обзиром да са БиХ има 1001 километар границе и Хрвате који живе у БиХ.

Замјеник министра иностраних послова БиХ истиче да је забринута због “демографског минуса” са којим ће се регион суочити у будућности и који ће много уицати на безбједност, због чега је потребно о томе почети разговарати.

Дачић: Градићемо мостове повјерења са Приштином

Други Београдски безбједносни форум - "Суочавање са кризом: изазови за демократију и безбедност", настављен је мноштвом регионалних и глобалних тема.

Премијер Ивица Дачић изјавио је на форуму да ће Влада Србије настојати "да нађе рјешења за сва питања и изгради нове мостове са земљама у региону и са институцијама у Приштини".

Дачић је оцијенио да питање Косова и Метохије представља потенцијално највећи извор нестабилности наше земље и поновио да је став Србије према том питању јасан и да се заснива на поштовању Резолуције СБ УН 1244 и правног поретка у Србији.

Предсједник Владе је рекао да ће разговори са Приштином бити настављени у циљу проналажења рјешавања проблема за грађане који тамо живе. 

Он је истакао да је војно и цивилно присуство на Косову и даље гарант мира.

- Признавање Косова и Метохије од стране неких држава у региону допринело је усложњавању спољнополитичких прилика и удаљавању од дијалога - истакао је Дачић.

Дачић је посебно нагласио да Србија сматра да у свим случајевима ратних злочина мора бити утврђена истина.

- Све жртве на Балкану захтевају да се казне починиоци, то захтевају и српске жртве - рекао је Дачић и нагласио значај истраге о трговини људским органима.

Хрватска, према ријечима премијера Дачића, тиме што улази у ЕУ престаје да буде заинтересована за друге државе региона, што, како је објаснио, потврђује и чињеница да још нема споразума који би омогућио грађанима Србије и Хрватске да границу прелазе са личним картама.

Дачић је, такође, коментаришући акутне глобалне безбједносне изазове, попут демонстрација у муслиманским државама, поручио да се Србија најоштрије противи насиљу и нападима на америчке и европске амбасаде широм свијета.

Вучић: KFOR да остане, али без обуке косовских снага

Потпредсједник владе и министар одбране Aлександар Вучић изјавио је да Србија "веома високо цени допринос KFORA у стварању мирног окружења на Косову", али и да сматра неприхватљивом улогу KFORA у формиранју и обуци косовских безбједносних снага.

Вучић је истакао да Србија цијени све активности KFORA које су у складу с резолуцијом СБ УН 1244 и Кумановским споразумом и у том смислу снажно подржава даљи останак Кфора у покрајини.

- Истовремено, Србија оцењује неприхватљивом улогу KFORA у формирању и обуци косовских безбедносних снага. Србија сматра да овај задатак није у складу с повереним мандатом - упозорио је Вучић.

Како је навео, Србија као војно неутрална земља остаје привржена сарадњи с државама чланицама ЕУ и европским институцијама на плану заједничке безбједносне и одбрамбене политике.

Земље Балкана чека столица у ЕУ

Специјални изасланик ЕУ Мирослав Лајчак поручио је да нема боље и позитивније перспективе за земље западног Балкана него да постану дио ЕУ и NATO, уколико то желе.

- Чека вас празна столица у ЕУ. Претворите визију што прије у реалност. Не треба да се фокусирамо на датуме, већ на рјешења, на испуњавање услова - рекао је Лајчак на Београдском безбједносном форуму.

Лајчак, који је и потпредсједник владе Словачке, рекао је да за земље западног Балкана постоји визија, будућност и европска перспектива.

- Грађани и власт треба да буду свјесни да ЕУ не уцјењује кад захтијева да буду испуњени одређени услови - истакао је Лајчак.

Према његовим ријечима, чланство земаља Балкана у ЕУ није поклон, већ њихов приступ треба да омогући и самој ЕУ да функционише још боље.

- Није у реду да се говори да ЕУ није фер. Процес приступања је комплексан и компликован. Услови су важни. Aко сада желите да вам ЕУ финансијски помогне, морају да буду испуњени одређени услови - рекао је Лајчак.

Он је напоменуо да су Хрватска и Црна Гора одлични примјери како треба радити на европском путу, те поручио да ће проширенја ЕУ бити и послије приступања Хрватске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.