Турска “битка” за Балкан

Бањалука - Турска мора развити утицајну дипломатију и остварити савезништво са земљама које имају утицај на Балкану да би остварила своје циљеве на том подручју и спријечила могући регионални савез против Турске, који би био формиран прилажењем Бугарске српско-грчком савезу.

Ово је у својој књизи “Стратегијска дубина” написао министар иностраних послова Турске Aхмет Давутоглу. Према писању листа “Препород”, званичног гласила Исламске заједнице у БиХ, књига је својеврсни манифест турске спољне политике. Многи од тих циљева већ су реализовани или су у фази остварења, јер је Турска посљедњих година у великој мјери појачала свој утицај на Балкану.

Придобијање Бугарске

Турски шеф дипломатије сматра да би евентуални српско-грчко-бугарски блок са собом донио већи притисак на регионалну стратешку линију која је за Турску од животне важности, растурање Македоније, те де факто прекинуо везу у односима Турске са БиХ и Aлбанијом.

- Због тога је неопходно развити билатералне и мултилатералне односе са Бугарском, а ако је могуће, успоставити и двострану комисију која ће мотрити балканске проблеме и на тај начин константно испипавати пулс тој земљи. Потребно је интензивирати односе са Румунијом, Мађарском, Словенијом и Хрватском. Посебно је потребно појачати економске односе са Румунијом тако да у евентуалној балканској кризи очувамо отворене линије снабдијевања преко Румуније и Дунава - наводи Давутоглу.

Турски шеф дипломатије идентификовао је на Балкану три међусобно испреплетена концентрична геополитичка круга са косовском осовином. Унутрашњи круг сачињавају Србија, Косово, Aлбанија и Македонија у којем доминирају напетости послије етничке подјеле Aлбанаца. Други круг је сачињен од Грчке, некадашње Савезне Републике Југославије, Бугарске, Турске и БиХ, које Давутоглу описује као земље које се прве могу умијешати у ширење кризе. У трећем кругу су земље које могу утицати на баланс у земљама из прва два круга. Давутоглу пише да су то Хрватска која може интервенисати у БиХ, Мађарска која може интервенисати у Војводини, Румунија која може имати утицаја на све балансе с обзиром на свој географски положај и Словенија.

- Потребно је успоставити координисану дипломатију према овим круговима. Са тог аспекта, турски приоритет у погледу баланса унутар првог круга је да Aлбанија ојача на свим пољима, те свестрана сарадња с овом земљом када је у питању подручје Балкана. Пропусти на том плану резултираће повећањем грчког и италијанског утицаја у Aлбанији на рачун Турске. Тражење грчког посредништва од стране албанског премијера у првим данима кризе на Косову представља озбиљно упозорење за Турску - написао је Давутоглу.

Aлбанска криза

Наводи да албанска криза, с обзиром на утицај и посљедице, посједује већу могућност за дубље регионалне сукобе од оне у БиХ.

- Чињеница да су Бошњаци, изузев Санyака, већином настањени у БиХ обезбиједила је успјех настојањима да криза буде ограничена на ту земљу, што није било исправно. Осим краткотрајног хрватско-српског директног сукоба, криза је била замрзнута у границама БиХ. За разлику од Бошњака, Aлбанци у великом броју живе и изван Aлбаније, на Косову и Македонији, што резултира директном српском и грчком интервенцијом у кризу. Прелазак центра кризе на Балкану са Бошњака на Aлбанце јесте први сигнал ширег регионалног сукоба и изазива озбиљну забринутост - наводи Давутоглу.

Најосјетљивијом тачком турски министар је означио македонско-албанске односе наводећи да ће прекид тих односа због проблема са којима се суочавају Aлбанци у Македонији резултирати већим притисцима других земаља на ове двије земље. Турска треба интензивирати односе са обје земље, те с једне стране, радити на побољшању билатералних односа, а с друге, убјеђивати тамошње факторе да Aлбанци своја природна људска права остваре на најбољи начин. У том оквиру, потребно је наглашавати да постојање македонске државе, која је под српским, грчким и бугарским притиском, зависи и од Aлбанаца који чине скоро половину њеног становништва - пише у књизи “Стратегијска дубина”.

Као основу стратешку предност Турске у односу на остале балканске земље Давутоглу је навео да је она истовремено и средњоисточна и источномедитеранска и кавкаска земља.

- Наведена регионална комуникацијска међузависност је попут мача са двије оштрице. Уколико се квалитетно искористи доноси велику предност. У супротном, може резултирати озбиљним опасностима. Евентуалне грешке учињене на Балкану и Средњем истоку највише могу утицати на проблем Кипра и источног Медитерана. Због тога је неопходно да Турска константно прати координацију у политикама ових регија и развија стратегију “блиског басена” - написао је Давутоглу.

Књига

Књига “Стратегијска дубина” први пут је објављена 2001. године и до данас је доживјела 73 издања. Представља својеврсни манифест турске спољне политике за садашњост и будућност. Послије анализе постхладноратовског периода и утицаја тог процеса на подручје Балкана, аутор се, у поглављу насловљеном “Стратешка трансформација и Балкан” осврће на основне принципе турске спољне политике на Балкану.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.