Туђман одобрио удар на цивиле!

БАЊАЛУКА - На основу прегледа тајних хрватских државних и војних докумената из базе Хашког трибунала може се јасно видјети и закључити да је авио-напад на избјегличку колону на Петровачкој цести у августу 1995. био унапријед планиран и одобрен од стране политичког и војног врха Хрватске.

Наводи се ово у анализи коју је урадио адвокат Душан Братић, правни заступник породица жртава које су пред Вишим судом у Београду покренуле судски поступак против хрватских пилота. Братић наводи да је у протеклом периоду дошао у посјед докумената који до танчина разоткривају све појединости које су претходиле овом ратном злочину, али и указују ко је све учествовао у ланцу командовања, што онда само по себи отвара и питање одговорности највишег државног и војног врха Хрватске.

У Братићевој анализи се наводи да је на састанку са високим војним званичницима 17. јула и 31. јула на Брионима Фрањо Туђман обавијестио генерале да за извођење операције "Олуја" има подршку Њемачке, НАТО-а и САД, али под условом да се читава ова војна акција оконча за три, четири, максимално седам дана, јер је постајала бојазан реакције СРЈ, али и Русије уколико она дуже потраје. У том контексту направљен је и план евакуације становништва из Осијека, Винковаца и Славонског Брода у Загреб. То је подразумијевало и садејство снага такозване Армије БиХ и ХВО-а.

Братић даље наводи и да су хрватски преговори са српском страном у Женеви о окончању непријатељстава у ствари били маска, што се може видјети и из стенограма поменутих брионских разговора, када је Туђман својим подређенима издао команду да се Србима "нанесу такви ударци, да практично нестану". Како би била оправдана ова акција, он је сугерисао и да се симулира напад српских снага према Масленици, Госпићу или Дубровнику, али и да се снаге УН блокирају у касарнама и тако не дозволи њихова евентуална интервенција. Према наводима Братића, хрватска војска је 3. августа гранатирала Дубровник, Жупу дубровачку, аеродром у Ћилипима и Орашац, чиме је створено лажно оправдање за војну операцију. Наредног дана у раним јутарњим часовима започета је "Олуја". Већ тог дана створене су прве колоне цивила које су кренуле према прелазима у БиХ.

Колоне су тада биле дуге и више од 100 километара. Њихово кретање је праћено извиђачким авионима и беспилотним летјелицама. Предсједник Владе Хрватске са представником УН Јасушијем Акашијем потписује споразум којим се гарантује  да рејони  кретања цивила неће бити објекат дејства хрватске војске. Али потписано никада није и испоштовано.

Прво је извршено гранатирање у рејону Меденог поља, а онда и Сводне. Дејства су извршена по избјеглицама, а на мјесту извршених удара нису затечени уништени тенкови ни друга средства ратне технике, како су у то вријеме тврдили у Загребу. Братић сматра и да дејство у Меденом, односно Бравском пољу, и Сводни не може представљати дејство уз "црту додира", како је наведено у борбеним документима хрватске војске, јер је линија фронта била далеко. Указује и да су ракетна дејства извршена у дубини територије друге државе, БиХ. Овај адвокат даље наводи и да се пилот при уочавању колоне и током маневра за напад увјерио да је колона неуобичајено дуга, да унутар ње не постоји формирана група тенкова, да највећи дио колоне сачињавају путничка и транспортна моторна возила, те да  би дејство по било ком објекту унутар исте ракетама С-24 за посљедицу имало огромне цивилне жртве. Све те чињенице пилот је занемарио и свјесно дејствовао по колони цивила. Према сазнањима Братића, ово дејство је планирано раније, још у припреми операције "Олуја". 

- На тај закључак наводи чињеница да је и на другом правцу који је остављен за извлачење такође извршено ватрено дејство по колони избјеглица на територији БиХ, у Сводни, а да је у извештаје ради прикривања ратног злочина уписано дејство по оклопно-мехнизованој колони. Идентичан образац дејства по обе колоне и иста матрица подношења извештаја. Случајност? Мислим да није. Пре би се рекло план и његово извршење. Наређени напади борбеним авионима на цивиле за последицу су имали и панично бежање хиљаде цивила према Србији, уз стварање и учвршћивање њихове одлуке да се не враћају на територију на којој су до тада живели, што је довело и до промене етничког састава Хрватске. Био је то последњи чин етничког чишћења - поручио је Братић.

Под заштитом УН

Адвокат Душан Братић у својој анализи догађаја из августа 1995. године указује и на још неке аспекте који су до сада били игнорисани од стране јавности, али и правосудних органа, да су на дан почетка војне операције "Олуја" територија и становништво Републике Српске Крајина били под заштитом војних снага Уједињених нација.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.