Три земље ЕУ спуштају рампу на проширење

Брисел, Љубљана, Сарајево - Данска, Француска и Холандија би могле зауставити процес проширења за земље западног Балкана, пише угледни европски медиј Еуронењс.

Како су истакли, први индикатор да би ове земље могле ставити рампу на проширење појавио се онда када су се супротставиле започињању преговора о чланству са Сјеверном Македонијом и Албанијом, иако је Европска комисија дала препоруку да се крене у тај процес.

Они су нагласили да је Еди Рама, премијер Албаније, рекао да се појавио нови тренд који до сада није био присутан - да ЕУ све чешће успорава процес без обзира на то да ли земље аспиранти испуњавају обавезе које су преузели.  Еуронењс такође наводи да је након примања Хрватске, Бугарске и Румуније дошло до још већег скептицизма према даљем проширењу ЕУ.

Европски савјет за спољне послове објавио је у сриједу резултате испитивања јавног мњења, који показују да је највећи скептицизам за примање земаља западног Балкана у ЕУ у Њемачкој, гдје је чак 46 одсто грађана против примања било које земље у ЕУ, док је њих само девет одсто за то да све земље буду примљене. Највише ентузијазма за проширење показује Грчка, у којој је 46 одсто грађана за наставак проширења, док их је 19 одсто против.

Најмање противника проширења је у Пољској и Румунији, гдје је само по осам одсто становништва против примања свих земаља у ЕУ. С друге стране, становништво у Француској, Холандији и Данској је прилично негативно расположено према проширењу. Више од 40 одсто популације је против наставка проширења, док је ентузијаста међу њиховим становништвом веома мало.

У Европском савјету за спољне послове кажу да није забрињавајући тренд у тој мјери колико забрињава чињеница да су политичари у земљама чланицама све склонији томе да у одлукама које се тичу проширења све више ослушкују јавно мњење. Уколико се тај тренд настави, то ће готово извјесно значити снажан ударац наставку процеса.

Фарис Кочан, истраживач на Факултету за друштвене науке у Љубљани, такође се слаже да однос који је ЕУ показала према Сјеверној Македонији и Албанији јасно указује на све мање шансе за наставак проширења.

“Ако је интеграција у хисторијском смислу увијек дјеловала као механизам за рјешавање проблема између народа, сада, због недостатка перспективе, нема више ни те функције. А то заузврат значи да ће локалне политичке елите на западном Балкану, које су јако уложене у пропалу политику европских интеграција, умјесто тога пригрлити успавани национализам као средство за одржавање своје легитимности и смисла”, рекао је Кочан за “Независне”, уз напомену да су ови трендови већ очигледни.

Његова процјена је да ће државе попут Словеније и Хрватске дати све од себе да западни Балкан не изгуби европску перспективу, те да би, ако би Словенија добила европског комесара за проширење, та земља промовисала другачију политику.

Један европски дипломата, који је замолио да остане анониман, рекао нам је да проблем по њему није толико што је јавно мњење негативно расположено, већ што старе чланице ЕУ имају забринутост да би се “очигледни демократски дефицит” земаља нашег региона могао у синергији прелити у земље источне Европе, што би могло значити опасност за сам европски процес уједињења.

“Највеће земље ЕУ попут Француске желе да се појача демократски капацитет Европе и да се на неки начин ослаби утицај популизма и недемократских тенденција у неким земљама Европе. Страх је да би се у таквој атмосфери балкански национализми могли поново пробудити и мислим да је то главни разлог извјесног успоравања процеса проширења”, рекао је овај дипломата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.