Трасирана исплата штедишама Љубљанске банке

Бањалука - На адресе штедиша некадашње Љубљанске банке у БиХ почели су стизати обрачуни штедње из словеначког Фонда за насљедство, чиме је постало извјесно да ће грађани, послије скоро двије деценије, добити свој новац.

Члан Удружења грађана за поврат старе девизне штедње у БиХ и дијаспори Гордана Нишић каже да су обрачуни из Словеније почели пристизати прије 15 дана, те да је до сада око 30 особа у БиХ добило ова документа.

- По пријему обрачуна, штедише имају рок од 30 дана за жалбу на наведени износ, ако сматрају да он није добро израчунат. Уколико немају примједаба, два мјесеца након пријема обрачуна новац би требало да буде исплаћен. Сада само треба сачекати да прође тих 60 дана - казала је Нишићева и додала да су идентичне обрачуне добијали и власници старе девизне штедње из Хрватске, након чега им је исплаћиван новац, те нема разлога да тако не буде и са штедишама из БиХ.

Прецизирала је да камата износи око 47 одсто главнице.

Предсједник Удружења за заштиту девизних штедиша у БиХ Амила Омерсофтић сматра да исплата старе девизне штедње неће тећи глатко, те да новац свим штедишама неће бити исплаћен до краја 2017. године, како су то словеначке власти обећале.

- Словенија нам дугује око 185 милиона евра, а буџетом за наредну годину, кад је у питању стара девизна штедња, планирали су 68 милиона евра, тако да је мала вјероватноћа да ће све штедише добити новац. У оваквим условима само ће неки успјети доћи до свог новца - категорична је Омерсофтићева.

Словенија је пресудом Европског суда за људска права у Стразбуру из 2014. обавезна да врати стару девизну штедњу штедишама Љубљанске банке у БиХ и Хрватској.

Словеначки министар иностраних послова Карл Ерјавец изјавио је недавно да штедише некадашње Љубљанске банке у БиХ могу на прве исплате своје старе девизне штедње рачунати крајем ове године.

Проблеми

Амила Омерсофтић истиче да се власници старе девизне штедње у БиХ сусрећу са бројним проблемима, а најновији је то што Словенија не прихвата нотарске уговоре из БиХ.

- Покушали смо да старије штедише уговор о штедњи дарују својој дјеци и према нашем правном систему, даровни уговор може овјерити само нотар, а у Словенији не признају наше нотаре - испричала је Омерсофтићева и додала да највећи проблем представља то што БиХ и Словенија нису потписале меморандум о сарадњи, када је ријеч о питању старе девизне штедње и дефинисале правила исплате.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.