Фото: илустрација
ВАШИНГТОН – Демократе су на међуизборима у Сједињеним Америчким Државама освојиле контролу над оба дома Конгреса, нанијевши тежак политички ударац предсједнику Доналду Трампу и Републиканској странци. Резултат гласања представља јасну поруку незадовољства дијела бирача политиком Бијеле куће, прије свега због раста трошкова живота, посљедица рата са Ираном и све израженије економске неизвјесности.
Побједа демократа утолико је значајнија што су преокренули однос снага и у појединим традиционалним републиканским упориштима. Освојили су сенаторска мјеста у Канзасу, Ајови, Тексасу, Охају, Мејну, Сјеверној и Јужној Каролини, док су у Представничком дому преузели више од двије десетине мандата.
Економија је била једна од кључних тема кампање. Према резултатима излазних анкета, бирачима су свакодневни трошкови били међу најважнијим питањима, док су идеолошки и културолошки спорови, на којима је Републиканска странка заснивала добар дио кампање, остали у другом плану. Демократе су раст цијена повезивале са Трамповом царинском политиком и ратом са Ираном, који је додатно појачао притисак на енергетско тржиште. Упозоравале су и на посљедице смањења издвајања за здравство, док су републиканци тежиште стављали на миграције и културолошке подјеле.
Показало се да таква стратегија није дала очекивани резултат. Бирачи су казнили власт због питања која непосредно утичу на њихов кућни буџет, а Трампова снажна укљученост у кампању омогућила је демократама да изборе претворе у својеврсни референдум о његовој политици.
Посебну тежину за републиканце имају резултати из Тексаса, државе која је деценијама важила за једно од најпоузданијих упоришта те странке. Демократа Џејмс Таларико освојио је мјесто у Сенату, побиједивши републиканца Кена Пакстона, док је Џина Хинохоса преузела гувернерску функцију од Грега Абота.
Преокрет у једној од политички и економски најважнијих америчких држава показује да незадовољство Трамповом политиком није ограничено само на традиционална демократска упоришта и колебљиве државе. Републиканци су изгубили и у Канзасу, гдје су демократе освојиле сенаторско мјесто први пут послије 1932. године, те у Јужној Каролини, коју је Трамп на претходним предсједничким изборима освојио убједљивом већином. Ови резултати показују да су демократе успјеле да придобију дио бирача и у срединама у којима су републиканци годинама имали готово недодирљиву позицију. Такав распоред снага представља посебно упозорење за Трампа уочи завршнице његовог мандата.
Преузимањем оба дома Конгреса демократе добијају снажан инструмент за ограничавање Трампове политике у преостале двије године мандата. Моћи ће да блокирају дио законодавних иницијатива, покрећу истраге о раду администрације и пословима људи блиских предсједнику, те користе конгресни надзор како би спорне одлуке извршне власти држале под сталном политичком лупом.
Трамп, међутим, и даље има могућност да предсједничким ветом блокира законе које усвоји Конгрес. Да би га надјачале, демократама би била потребна двотрећинска већина у оба дома, коју немају.
У Представничком дому очекује се да Хаким Џефрис преузме функцију предсједавајућег, док ће демократска већина у Сенату имати могућност да отежа или заустави потврђивање Трампових кандидата за најважније функције. Ипак, то не значи да ће предсједник изгубити могућност спровођења своје политике. Извршна власт и даље је у његовим рукама, а Бијела кућа задржава кључну улогу у вођењу спољне политике.
Промјена односа снага у Вашингтону отвара питање утицаја демократске већине на америчку политику према Европи, Украјини и Блиском истоку. Демократе ће имати више могућности да траже објашњења за потезе администрације, али и да утичу на законодавни оквир и издвајања за поједине спољнополитичке приоритете.
Милутин Илић, предсједник организације "Геополитикон", предавач на Европском институту и савјетник у чешком парламенту, сматра да изборни резултат треба посматрати и кроз све израженији сукоб глобалистичког и суверенистичког концепта, који се из САД прелива на Европу и друге дијелове свијета. Према његовој оцјени, јачање демократа могло би да отвори простор за повратак ранијих политичких наратива, док би Трамп из изборног пораза могао извући поуке и одлучније бранити свој суверенистички курс. Промјена односа снага у Конгресу, ипак, не значи аутоматски и заокрет у америчкој спољној политици. Простор за највеће несугласице могао би се отворити око рата са Ираном, односа према европским савезницима и начина на који САД користе своју економску и војну моћ. Конгрес може ограничавати финансијску подршку, тражити додатни надзор и условљавати поједине одлуке, али не може самостално преузети вођење спољне политике од предсједника.
За Балкан, а посебно БиХ и Републику Српску, промјена односа снага у Конгресу не значи и непосредну промјену америчког курса. Одлуке о спољној политици и даље ће у највећој мјери зависити од предсједника и његове администрације, док Конгрес може утицати на политички оквир, финансирање и надзор над појединим потезима.
Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику оцјењује да би пораз републиканаца могао да сузи Трампов маневарски простор у унутрашњој политици, али да се не очекује суштинска промјена спољнополитичких приоритета Вашингтона. Према њеној процјени, администрација би, суочена са ограничењима у Конгресу, могла бити одлучнија у областима у којима има више непосредних овлашћења, попут миграционе политике.
Илић, с друге стране, упозорава да би демократе нову већину могле искористити за повратак ранијих политичких приступа према западном Балкану, а посебно БиХ. У фокусу би, према његовој оцјени, поново могли бити јачање институција БиХ, евроатлантске интеграције и њихово тумачење Дејтонског споразума.
- Мислим да ће демократе поновити своје старе, добро познате наративе који се тичу западног Балкана, а посебно БиХ. Покушаће да врате дух времена у којем су имале доминантан утицај - каже Илић.
Он сматра да би нови однос снага у Конгресу могао подстаћи и притиске на Бањалуку због њених односа са Москвом. Истовремено, јачање демократа могло би да подстакне Трампа да одлучније брани политику суверенизма и супротстави се глобалистичком концепту.
- Мислим да ће то и у суверенистичкој Европи, али и широм свијета, додатно подстаћи Трампа да предузме контрамјере и извуче поуке из дешавања у Америци и Европи - наводи Илић.
За Бањалуку ће зато бити посебно важно да прати да ли ће се политичке поруке демократске већине преточити у конкретне иницијативе и притиске. Јер, иако Конгрес може промијенити политички амбијент у којем дјелује Бијела кућа, стварни домет тих промјена зависиће од тога колико ће их администрација прихватити или им се супротставити.
Амерички политички систем улази у период подијељене власти у којем ће важније иницијативе Бијеле куће наилазити на снажнији отпор у Конгресу. Демократе ће изборну побједу настојати да искористе за позиционирање пред предсједничке изборе 2028. године, док републиканце очекује преиспитивање стратегије и односа према Трампу.
Колико је пораз републиканаца значајан, показује и историја америчких међуизбора. Од 1934. забиљежена су само два случаја у којима је странка актуелног предсједника повећала број мјеста у оба дома Конгреса. Демократама Френклина Рузвелта то је пошло за руком 1934. године, када су освојиле по девет додатних мјеста у Представничком дому и Сенату, док су републиканци Џорџа Буша Млађег 2002. добили осам мјеста у Представничком дому и два у Сенату. Ови изузеци потврђују колико су међуизбори традиционално неповољни за странку актуелног предсједника.
НЕПИСАНО ПРАВИЛО
На то указује и Илић, оцјењујући да је ријеч о својеврсном неписаном правилу америчке политике. Указује да је једна од специфичности америчке демократије.
- Када се освоји мандат, политички процеси често теку спорије због демократских институција и механизама контроле, па се грађани на међуизборима често опредјељују из незадовољства и жеље да успоставе другачију политичку равнотежу - закључује Илић.
Наредне двије године тако би могле донијети парадоксалну ситуацију у којој ће Трамп имати мање простора за спровођење унутрашње политике, док ће истовремено настојати да сачува ауторитет на међународној сцени. Демократе ће, с друге стране, морати да покажу да изборна побједа може донијети више од блокирања предсједникових иницијатива и конгресних истрага. За земље западног Балкана, најважније ће бити да разликују политичке поруке из Конгреса од стварних одлука Бијеле куће. Јер, промијењен однос снага у Вашингтону јесте важан политички сигнал, али сам по себи још није најава промјене америчког курса према региону.
Међуизбори су донијели и неколико историјских резултата. Киша Ленс Ботомс постала је прва Афроамериканка изабрана за гувернера Џорџије, Абдул ел Сајед први муслиман изабран у Сенат, док је Крис Папас постао први отворено геј мушкарац изабран у тај дом Конгреса.
Пажњу привлачи и 39-годишњи Џон Ософ, који је одбранио сенаторски мандат у Џорџији, а његова побједа већ је подстакла спекулације о могућој кандидатури демократа на предсједничким изборима 2028. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.