Фото: Марта Кос: Албанија и Црна Гора иду ка ЕУ, БиХ пријети губитак средстава
САРАЈЕВО - Босна и Херцеговина није се нашла међу земљама које су оствариле највећи напредак на путу према Европској унији, док су Црна Гора, Албанија, Украјина и Молдавија добиле индикативне мапе пута за чланство. Европска комесарка за проширење Марта Кос упозорила је да БиХ, умјесто спровођења неопходних реформи, све више заостаје у процесу европских интеграција.
Кос је данас пред Одбором за спољне послове Европског парламента представила пакет проширења за 2026. годину, који је Европска комисија усвојила у Бриселу, пише Аваз.
– У земљи је примјетно све веће удаљавање од европског пута. Кључне реформе повезане са ЕУ још увијек треба да буду усвојене, јер рад извршне и законодавне власти и даље отежава непостојање функционалне владајуће коалиције – рекла је Кос.
Упозорила је и на јачање политичких подјела и антиевропске реторике уочи општих избора одржаних 4. октобра, нагласивши да би власти БиХ сада морале показати спремност за конкретне реформске потезе.
Најзначајнија новост овогодишњег пакета проширења односи се на мапе пута за Црну Гору, Албанију, Украјину и Молдавију. Ријеч је о документима који представљају оквир за њихов даљи напредак према чланству, а сличну прилику могу добити и остале земље кандидати уколико остваре потребне резултате.
– Напредак ове четири земље показује да кретање према чланству у ЕУ зависи од политичке воље и политичких избора. Свака земља кандидат може се придружити групи земаља које брзо напредују. Охрабрујемо све земље кандидате да направе тај избор – поручила је Кос.
Црна Гора тренутно предњачи у приступним преговорима. Према ријечима европске комесарке, затворила је 21 преговарачко поглавље, а преостало јој је још 14. Уколико настави планираном динамиком, споразум о приступању могао би бити потписан најраније у јуну наредне године, док се чланство очекује 2028. године.
Албанија намјерава да заврши преговоре до краја 2027. године, док су Украјина и Молдавија спремне за отварање свих преговарачких кластера. Молдавија планира привремено затворити преговоре почетком 2028. године.
Говорећи о Србији, Кос је упозорила на назадовање у области основних права, посебно слободе изражавања, академских слобода и јавне управе. Ипак, изразила је очекивање да нова влада може промијенити досадашњи приступ.
Сјеверна Македонија мора спровести уставне промјене како би наставила преговарачки процес, док је Косово због институционалне блокаде успорило реформе.
За Грузију је оцијењено да је њен европски пут практично заустављен, док преговори са Турском остају блокирани због погоршања стања демократије, владавине права и основних слобода.
Европска комисија у извјештају о Босни и Херцеговини посебно је указала на изостанак напретка у правосуђу, борби против корупције и слободи медија.
Додатно је упозорено да би БиХ до краја године могла остати без дијела средстава из Плана раста уколико не испуни услове за исплату прве транше.
Кос је најавила и нови приступ постепеној интеграцији, који би земљама кандидатима омогућио одређене користи од чланства и прије формалног приступања ЕУ. У првом тромјесечју наредне године Европска комисија планира покренути разговоре о овом моделу.
Посебна пажња биће посвећена безбједносној сарадњи, борби против организованог криминала, дезинформација и сајбер-пријетњи, које, према оцјени Комисије, представљају заједнички изазов за Европску унију и земље које теже чланству.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.