Тони и Зерина најкрволочнији

ТРЕБИЊЕ - Када сам чуо да су Срећко Херцег, Иван Медић звани Поскок, Марина Грубишић-Фејзић и Иван Зеленика ухапшени, одмах сам се свих сјетио.

Не знам шта нам је теже падало, лизање ципела, плочица на поду тоалета, чишћење клозетских шоља и очепљавање голим рукама, принуђивање да опонашамо животиње, да пасемо и једемо траву, гонили су нас да љубимо животиње, пљували нам у уста...

Испричао је ово “Гласу Српске” Вељо Голубовић, робијаш из “Дретеља”, чији је отац Вуксан послије боравка у овом логору смрти умро од посљедица злостављања.

Стравична судбина оца и сина, Вуксана и Веље Голубовића почела је у мају 1992. године, када су ухапшени у свом стану у Мостару.

- Када су нас ухапсили одмах су нас и опљачкали, узели су све вриједно из куће, новац, злато... Тада никога нисмо препознали, али у Војној болници у Мостару, гдје су нас најприје одвели, препознали смо Ивана Зеленику, управника и најокорелијег злочинца, који је мучио све Србе који су се налазили у том логору - каже Вељо и додаје да су послије тога одведени у “Дретељ”, комбијем са замраченим стаклима.

- Кад смо ушли у логор морали смо да прођемо кроз шпалир затворских чувара, гдје су нас тукли како су год и чиме су год стигли. У затвору сам изгубио 35 килограма за неколико мјесеци - испричао је он и додао да се, иако су прошле готово двије деценије, сјећа свега.

- Не знам шта нам је теже падало, лизање ципела, плочица на поду тоалета, чишћење клозетских шоља и очепљавање голим рукама, принуђивање да опонашамо животиње, да пасемо и једемо траву, гонили су нас да љубимо животиње, пљували нам у уста... Ипак најгоре је било када смо из женских хангара чули вриске жена које су силовали. Гонили су нас на хомосексуалне односе, забијали ексере и игле испод ноката, логораши су јели сопствени измет... Ненада Марковића из Мостара су исто вече кад је дошао испребијали до смрти, подлегао је. Зорану Богдановићу су палили косу и кожу на глави. Ударали смо једни друге - казао је он.

Голубовић истиче да су му најтеже пале батине Тонија Рајића.

- Залетио би се из све снаге и ударао ме ногама и шакама по цијелом тијелу. Био сам модар ко чивит. Говорио је “хајде, четниче зини” да би ми пљунуо у уста и тако неколико пута на дан. Ако нас неко од стражара није добро тукао, он би му показао како да то уради - каже Голубовић.

По звјерствима се истицала и једна жена, звала се Зерина Шута.

- Она би рекла логорашу да рашири ноге, а онда би га ногом, са војничким чизмама ударала по гениталијама. Питала би да ли бисмо жељели да имамо полни однос са њом, шта год да бисмо одговорили не би јој било по вољи. Слиједиле би страховите батине. Гонила нас је да пијемо мокраћу и да једемо сопствени измет. Зло у женском обличју - прича Голубовић.

У звјерствима је добро био познат и “доктор” Зоран Храниловић.

- Затворенику Саши Столићу је “наживо” оперисао слијепо цријево, иако за то није имао потребе. Када би нас питали има ли ко потребу да иде код доктора, неки би, не знајући шта их очекује, тамо и отишли. Послије батина које су добијали, не би им више падало на памет да траже доктора - испричао је он.

Голубовић каже да се нада да правда полако излази на видјело.

Припадници Агенције за истраге и заштиту (СИПА) БиХ ухапсили су у сриједу Срећка Херцега и Ивана Медића званог Поскок из Љубушког, Марину Грубишић-Фејзић из Чапљине и Ивана Зеленику из Јаре, осумњичене за ратни злочин над Србима у логору “Дретељ” у Чапљини. Осумњичени су за злочине против човјечности и против цивилног становништва.

Притвор

Тужилац Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ предложио је јуче суду одређивање притвора од 30 дана за Срећка Херцега, Ивана Медића званог Поскок, Марину Грубишић-Фејзић и Ивана Зеленику. Тужилац је предложио одређивање мјере притвора за наведене осумњичене, јер сматра да постоје околности које указују на опасност од бјекства осумњичених, као и да би боравком на слободи могли утицати на свједоке, саучеснике или помагаче.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.