Томислав Вишњић, угледни адвокат са великим искуством у Хагу: Трибуналу била важна само журба до пресуде

Рад Хашког трибунала могу да поделим у три фазе. Прва је била да је одбрана била потпуно скрајнута у страну, а онда смо, у неком тренутку у средини, имали оно што бих назвао примирјем.

Сада, на крају, видим да је опет дошло до убрзања поступака и чини ми се да се опет иде на уштрб одбране. Нисам задовољан ниједном фазом, каже адвокат Томислав Вишњић који је у Хагу био бранилац у многим процесима укључујући и оне против Мирослава Тадића, Радислава Крстића, Предрага Бановића, Драгољуба Ојданића и Милана Лукића.

* ГЛАС: Били сте бранилац великог броја оптужених у Хашком трибуналу. Како оцјењујете рад тог суда и да ли је постигао циљеве због којих је формиран?

ВИШЊИЋ: Могу дати мишљење о том суду са позиције одбране, а не опште мишљење о раду суда. Са позиције одбране могу да кажем, и то говорим у континуитету 17 или 18 година, да је било разних фаза у раду Трибунала. Могу да их поделим у три фазе. Прва је била да је одбрана била потпуно скрајнута у страну, а онда смо, у неком тренутку, у средини, имали оно што бих назвао примирје. Неки стандарди су постигнути. Сада, на крају, видим да је опет дошло до убрзања поступака и чини ми се да се опет иде на уштрб одбране. Нисам задовољан ниједном од те три фазе, али ми је онај средњи дио некако најближи по ономе што мислим да би требало да буде стандард у суђењу за ратне злочине.

* ГЛАС: Како гледате на признања судија и тужилаца да су у неким фазама гријешили?

ВИШЊИЋ: Док су успут учили, прошло је седам или осам година прије него што су постигли стандарде које су сами увели у правила. Пред крај, када су почели да журе и да заврше мандат, опет су отишли у неким стварима од онога што су сами донијели или од онога што су неки предмети заслуживали. Не могу да улазим у мотиве јер их је вероватно много, али то тако изгледа са ове ускостручне стране.

* ГЛАС: У Хашком трибуналу у току су суђења Ратку Младићу и Радовану Караџићу. Да ли се може десити да и у тим круцијалним предметима поступци буду убрзани и да имамо посљедице на које упозоравате?

ВИШЊИЋ: Чињеница је да те поступке на неки начин убрзавају. Ту увек имате разлоге "за" и "против", али моје мишљење је да су неки од тих поступака који се пред крај рада Трибунала воде апсолутно убрзани са великом потребом да се ограниче на временски период. Са моје тачке гледишта, мислим да неки од њих заслужују више времена него што им је тамо посвећено.

* ГЛАС: Да ли су тиме угрожена права људи који су оптужени за ратне злочине?

ВИШЊИЋ: Јасно да јесу. Чим је суђење убрзано, значи највише страда онај коме се суди. Сви остали само профитирају из тога.

* ГЛАС: Како коментаришете чињеницу да ће архивска грађа Хашког трибунала бити пребачена у Сарајево, чему су се безуспјешно супротстављали званичници српског народа?

ВИШЊИЋ: Пре седам или осам година учествовао сам у дискусији у Хашком трибуналу где је постављено питање тих архива. Они су с једне стране и незгодни, зато што су у њима садржани сви материјали који и јесу и нису судски. До њих се долазило једним делом предајом документације, а другим пленидбом по архивама војске, полиције... И ту се налази много материјала који просто нема судску подлогу и није употребљив за суђење, али може служити за гомилу других ствари. Ми смо имали, на пример, у једном од предмета заплењену радну свеску неког од оперативаца Државне безбедности. Он је ту писао: "Соко рекао то и то", па овај други му је рекао то и то, све у шифрама. На крају свеске је написао име и презиме, па овог другог име и презиме. Такав материјал је један од делова те архиве коју свако може да користи како хоће. Негде се чека 40, негде 20 година за отварање тих архива и свака држава има своја правила. Питање је шта ће бити у нормалним ситуацијама када те архиве испливају. Делу те документације није место да остане у архиву. С друге стране, оставља се могућност за манипулације.

Нови систем пун изазова

* ГЛАС: Шта Вам је био највећи изазов у Хагу?

ВИШЊИЋ: Практично је све било изазов. Од тога што сам дошао да радим у врсти права које у том тренутку није ни постојало, које је тек стварано, па затим у поступку који је проблем јер је потпуно супротан ономе што сте радили и учили, до врхунске технике и технологије која је на крају примењивана у суђењима, а касније у писању поднесака и тако даље. Тамо су у погледу правне технике достигли врх у односу на националне системе јер ретко који национални систем има тако добро организована суђења у смислу логистике, снимања или приступа документацији и доказима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.