Tomislav Višnjić, ugledni advokat sa velikim iskustvom u Hagu: Tribunalu bila važna samo žurba do presude

Rad Haškog tribunala mogu da podelim u tri faze. Prva je bila da je odbrana bila potpuno skrajnuta u stranu, a onda smo, u nekom trenutku u sredini, imali ono što bih nazvao primirjem.

Sada, na kraju, vidim da je opet došlo do ubrzanja postupaka i čini mi se da se opet ide na uštrb odbrane. Nisam zadovoljan nijednom fazom, kaže advokat Tomislav Višnjić koji je u Hagu bio branilac u mnogim procesima uključujući i one protiv Miroslava Tadića, Radislava Krstića, Predraga Banovića, Dragoljuba Ojdanića i Milana Lukića.

* GLAS: Bili ste branilac velikog broja optuženih u Haškom tribunalu. Kako ocjenjujete rad tog suda i da li je postigao ciljeve zbog kojih je formiran?

VIŠNjIĆ: Mogu dati mišljenje o tom sudu sa pozicije odbrane, a ne opšte mišljenje o radu suda. Sa pozicije odbrane mogu da kažem, i to govorim u kontinuitetu 17 ili 18 godina, da je bilo raznih faza u radu Tribunala. Mogu da ih podelim u tri faze. Prva je bila da je odbrana bila potpuno skrajnuta u stranu, a onda smo, u nekom trenutku, u sredini, imali ono što bih nazvao primirje. Neki standardi su postignuti. Sada, na kraju, vidim da je opet došlo do ubrzanja postupaka i čini mi se da se opet ide na uštrb odbrane. Nisam zadovoljan nijednom od te tri faze, ali mi je onaj srednji dio nekako najbliži po onome što mislim da bi trebalo da bude standard u suđenju za ratne zločine.

* GLAS: Kako gledate na priznanja sudija i tužilaca da su u nekim fazama griješili?

VIŠNjIĆ: Dok su usput učili, prošlo je sedam ili osam godina prije nego što su postigli standarde koje su sami uveli u pravila. Pred kraj, kada su počeli da žure i da završe mandat, opet su otišli u nekim stvarima od onoga što su sami donijeli ili od onoga što su neki predmeti zasluživali. Ne mogu da ulazim u motive jer ih je verovatno mnogo, ali to tako izgleda sa ove uskostručne strane.

* GLAS: U Haškom tribunalu u toku su suđenja Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću. Da li se može desiti da i u tim krucijalnim predmetima postupci budu ubrzani i da imamo posljedice na koje upozoravate?

VIŠNjIĆ: Činjenica je da te postupke na neki način ubrzavaju. Tu uvek imate razloge "za" i "protiv", ali moje mišljenje je da su neki od tih postupaka koji se pred kraj rada Tribunala vode apsolutno ubrzani sa velikom potrebom da se ograniče na vremenski period. Sa moje tačke gledišta, mislim da neki od njih zaslužuju više vremena nego što im je tamo posvećeno.

* GLAS: Da li su time ugrožena prava ljudi koji su optuženi za ratne zločine?

VIŠNjIĆ: Jasno da jesu. Čim je suđenje ubrzano, znači najviše strada onaj kome se sudi. Svi ostali samo profitiraju iz toga.

* GLAS: Kako komentarišete činjenicu da će arhivska građa Haškog tribunala biti prebačena u Sarajevo, čemu su se bezuspješno suprotstavljali zvaničnici srpskog naroda?

VIŠNjIĆ: Pre sedam ili osam godina učestvovao sam u diskusiji u Haškom tribunalu gde je postavljeno pitanje tih arhiva. Oni su s jedne strane i nezgodni, zato što su u njima sadržani svi materijali koji i jesu i nisu sudski. Do njih se dolazilo jednim delom predajom dokumentacije, a drugim plenidbom po arhivama vojske, policije... I tu se nalazi mnogo materijala koji prosto nema sudsku podlogu i nije upotrebljiv za suđenje, ali može služiti za gomilu drugih stvari. Mi smo imali, na primer, u jednom od predmeta zaplenjenu radnu svesku nekog od operativaca Državne bezbednosti. On je tu pisao: "Soko rekao to i to", pa ovaj drugi mu je rekao to i to, sve u šiframa. Na kraju sveske je napisao ime i prezime, pa ovog drugog ime i prezime. Takav materijal je jedan od delova te arhive koju svako može da koristi kako hoće. Negde se čeka 40, negde 20 godina za otvaranje tih arhiva i svaka država ima svoja pravila. Pitanje je šta će biti u normalnim situacijama kada te arhive isplivaju. Delu te dokumentacije nije mesto da ostane u arhivu. S druge strane, ostavlja se mogućnost za manipulacije.

Novi sistem pun izazova

* GLAS: Šta Vam je bio najveći izazov u Hagu?

VIŠNjIĆ: Praktično je sve bilo izazov. Od toga što sam došao da radim u vrsti prava koje u tom trenutku nije ni postojalo, koje je tek stvarano, pa zatim u postupku koji je problem jer je potpuno suprotan onome što ste radili i učili, do vrhunske tehnike i tehnologije koja je na kraju primenjivana u suđenjima, a kasnije u pisanju podnesaka i tako dalje. Tamo su u pogledu pravne tehnike dostigli vrh u odnosu na nacionalne sisteme jer retko koji nacionalni sistem ima tako dobro organizovana suđenja u smislu logistike, snimanja ili pristupa dokumentaciji i dokazima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.