Томислав Првуловић, епидемиолог, за Глас Српске: Свијет заказао пред еболом

Светска здравствена организација заказала је када је у питању ебола, јер није на време одреаговала и предузела све неопходне мере да би спречила ширење овог вируса.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" познати свјетски епидемиолог Томислав Првуловић из Њу Џерсија. Првуловић је 25 година провео у мисији у 50 сиромашних земаља на подручју афричког и азијског континента, номинован је три пута за Нобелову награду за мир и налази се међу стотину најбољих љекара у свијету. На терену се борио против еболе, маларије, великих богиња, куге и других заразних тропских болести. Као љекар задесио се у седам ратова и 15 пута је пуцано на њега, а захваљујући лијечењу локалног становништва постао је и почасни држављанин Сомалије. Каже да због свега што се посљедњих мјесеци дешава у свијету са еболом не може мирно да спава.

- Љут сам јер представници Светске здравствене организације уопште нису предузели мере које су у овим случајевима абецеда шта и како треба радити и због тога неко треба да одговара - истакао је Првуловић.

* ГЛАС: Годинама сте истраживали и лијечили обољеле од еболе. Шта је требало предузети?

ПРВУЛОВИЋ: Ебола је биолошко оружје број два одмах после великих богиња. У Танзанији сам био помоћник др Мана са Харварда који је са др Пјотом из Белгије пронашао вирус еболе. Пре тога сам радио за "летеће докторе" у Сомалији. Др Ман ми је на конгресу у Танзанији понудио да уђем у Светску здравствену организацију. Тако сам постао његов саветник у Конгу, где смо током година рада утврдили да се ебола не шири темпом великих богиња и потребно је придржавати се диктаторских упутстава. Међутим, ове године није се на време и ефикасно радило и придржавало свих упутстава и због тога је ова болест однела толико жртава.

* ГЛАС: Шта је требало учинити да би био избјегнут оволики број жртава?

ПРВУЛОВИЋ: Прво што се у случајевима и подручјима заражених еболом мора чинити јесте да се лешеви морају спаљивати, без обзира на њихове традиционалне обичаје. Срећом то су прихватили, а и афрички љекари кренули су да прихватају наше савете приликом лечења обољелих. Међутим, недовољна брига Светске здравствене организације када се овај вирус тек појавио довела је до тога да се он масовно прошири, а то се десило јер се вирус појавио на афричком континенту. Да је био у Америци или негде друго сигурно би се другачије реаговало и било би мање жртава.

* ГЛАС: Шта је требало да уради Свјетска здравствена организација?

ПРВУЛОВИЋ: Они су требали одмах када се десио први случај да ангажују армију како здрави људи не би долазили у контакт са зараженима. Али не, они су пустили да се то прошири и да се са тим прво боре афрички лекари који нису имали искуства са тако опасном заразом. Први случај еболе имали смо пре осам месеци у Гвинеји и од тада су осам месеци у Светској здравственој организацији "спавали" и седели у Женеви. Ипак, сад је касно то говорити, јер је цела међународна заједница заказала пред еболом. Али свакако да због тога неко треба да сноси одговорност и тражићу да директор Светске здравствене Маргарет Чан поднесе оставку јер није радила како треба.

* ГЛАС: Какво је Ваше мишљење о експерименталном лијеку против еболе? Колико је он ефикасан?

ПРВУЛОВИЋ: Направљен је експериментални лек "ZMAP", који је наводно добро успео код лечења неколико лекара. Један од заражених лекара добио је поред лека и трансфузију крви од једног Либеријца којег је он лечио, па му је то више помогло. Потребно је време да покаже колико је тај лек успешан. Канађани су направили лек којим су експериментисали на зараженим мајмунима и који су излечени од вируса еболе. Сада слиједи експериментисање са људима и они траже добровољце у Сијера Леонеу на којима ће тај лек да испробају. Због тога планирам тамо да отпутујем и помогнем им у открићу.

Нобелова Награда за мир

* ГЛАС: Три пута сте номиновани за Нобелову награду за мир?

ПРВУЛОВИЋ: Први пут када сам номинован победио је Барак Обама, који ми је и сам честитао на номинацији. Други пут је награду добила Европска унија, а трећи пут је припала Сиријцима. Ја сам остварен човек тако да у овим мојим годинама и са искуством које имам јесте признање за сав рад, али не жалим што их нисам добио. Успео сам уз помоћ Светске банке да обезбедим милионе долара за сирочиће у Бурми и то је за мене једна од највећих награда.

* ГЛАС: Иако сте годинама у САД медији су писали да сте једини у породици који нема амерички пасош. Имате ли га сада?

ПРВУЛОВИЋ: Не, ја сам још једини члан моје породице који има српски пасош и тако ће и да остане.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.