Тематска сједница Представничког дома Парламента БиХ: Рад правосуђа показатељ напретка земље према ЕУ

САРАЈЕВО - Замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламента БиХ Небојша Радмановић истакао је током расправе о ситуацији у правосуђу у БиХ да рад правосуђа представља показатељ напретка земље према ЕУ.

- Према мом виђењу, одржавамо најважнију сједницу у посљедњих 15 мјесеци колико ради овај сазив. Да сам у праву показују и уводна излагања и ово је много више него расправа о самом правосуђу које је темељ сваког друштва. Због тога, када расправљамо о њему имамо и врх законодавне и извршне власти - рекао је Радмановић.

На дневном реду тематске сједнице Представничког дома су расправа о раду Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ, те информације о раду Тужилаштва БиХ за 2017. и 2018. годину.
Сједници присуствују предсједник ВСТС-а Милан Тегелтија, предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец и главни тужилац Тужилаштва БиХ Гордана Тадић.

Радменовић је нагласио да рад правосуђа показује да ли се земља развија и напредује према владавини закона, те да ће се током данашње расправе показати да ли БиХ жели да иде ка ЕУ.

- Они који коче расправу и не желе да се развија правосуђе у складу са европским нормама коче и пут ка ЕУ. Тај се пут рјешава данас на овој сједници - истакао је Радмановић.

Он је изразио увјерење да ће парламентарци, као и у неким претходним расрпавама када нису били присутни представници ВСТС-а, Суда и Тужилаштва БиХ, говорити о значају раздвојености функција.

Радмановић је нагласио да постоји одвојеност судске, законодавне и извршне власти и да допринос томе треба дати и данас.
- Вјерујем да ћемо потврдити да нам је потребно ефикасно и непристрасно правосуђе и да ћемо ученити све што је у нашој моћи да тако и буде - додао је Радмановић.

Он је напоменуо да у оквиру данашње расправе треба разговарати и о слободи и суверентитету, односно управљању без странаца.

Радмановић је указао да БиХ, с обзиром на правне факултете са традицијом и квалитетне кадрове, може без странаца да ради на развоју правосуђа, али и система у цјелини.

- Нека ово буде позив да заједно и свим снагама дођемо до тога да нема страних судија и било каквог страног утицаја у БиХ, осим помоћи, а посебно у правосуђу - рекао је Радмановић.

Он је указао на то да расправа о правосуђу треба да буде у демократској атмосфери и да сви треба да покажу који демократски ниво је достигла БиХ јер није добро да се парламент претвори у судницу.

- Чему тежимо? Тежимо развоју демократије у којој ће свако свакога чути, понекад и са оштрим ријечима - рекао је Радмановић, истичући да је скоро на свакој сједници, без обзира што та тема није била на дневном реду, расправљано о правосуђу.

Шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ оцијенила је да инсистирање на парламентарној расправи о раду правосуђа БиХ представља политизацију и притисак на људе који раде у правосуђу, док кључни проблеми у овој области и даље чекају на рјешавање.

- СНСД је у континуитету при ставу да је правосудни систем у БиХ политичко-правни хибрид и конструкт који у доброј мјери нема утемељење у Уставу, па причом о владавини права, а имамо овакву конструкцију, улазимо у озбиљан логички и функционални проблем - истакла је Бурсаћева.

Према њеним ријечима, нигдје у свијету не постоји еклатантнији примјер него у БиХ владавине једног човјека оличеног у високом представнику што је у директној супротности са владавином права.
- Правосудни систем у БиХ овакав какав је добрим дијелом је настао на бази наметнутих одлука високог представника - нагласила је она, подсјећајући да је високи представник наметнуо законе о Суду, Тужилаштву и ВСТС-у.

Бурсаћева је нагласила да Устав БиХ није предвидио надлежност правосуђа на нивоу БиХ и констатовала да је на изабраним политичарима у БиХ да се пронађе рјешење за излазак из овакве ситуације.
Она је навела да структурални дијалог за реформу правосуђа, који је покренут 2011. године, до сада није дао значајније резултате.

Бурсаћева се заложила за наставак структуралног дијалога, доношење законских рјешења за Суд, Тужилаштво и ВСТС БиХ, те за усвајање стратегије за процесуирање ратних злочина.

Новаковић Бурсаћ поручила је да ће посланици ове странке напустити сједницу ако поједини посланици наставе са недоличном реториком.

Реагујући на изјаву посланика СДП-а Зукана Хелеза да је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик својим дјеловањем, како каже, угрозио уставноправни поредак БиХ, те упитао представнике правосуђа у БиХ зашто га нису ухапсили, Бурсаћева је истакла да је Додик на протеклим изборима добио највећи број гласова икада забиљежен у БиХ.

Посланик СНСД-а Сања Вулић оцијенила је да је Хелезова расправу позив на одмазду против Додика и успротивила се нецивилизованој реторици против било ког изабраног представника из Републике Српске.

Предсједавајући Српског клуба посланика Ненад Стевандић рекао је Хелезу да само у Сјеверној Кореји један политичар може наручивати хапшење другог политичара.

- Ми нисмо Сјеверна Кореја и држимо се дневног реда - нагласио је Стевандић

Предсједавајући Клуба посланика СДС-а и ПДП-а Мирко Шаровић сматра да нема стварне политичке воље да се стање у правосуђу побољша.

Шаровић је рекао да зна да у Дому народа неће моћи бити обезбијеђена потребна већина да буде усвојен и ступи на снагу Приједлог закона о престанку мандата ВСТС-а, али сматра да је усвајање тог акта на сједници Представничког дома крајем фебруара био корак у правом смјеру.

- Изгласавање тог закона је само упозорење у ком правцу треба да идемо - рекао је Шаровић.

Посланик СДС-а Драган Мектић казао је Гордани Тадић да је "брука за комплетан систем" те да "неће шутјети ни да га осуде на десет година затвора".

Он се пред обраћање прекрстио и захвалио члановима ВСТС-а БиХ и Тужилаштва БиХ што су услишили молбе законодаваца па дошли на сједницу Заступничког дома ПСБиХ.

- Иначе, сваки пут до сада они су покушали то политизовати говорећи да је то притисак и политички утицај и да немају никакву обавезу према Парламенту БиХ - рекао је Мектић.
Истакао је да је правосуђе под страшним политичким утицајем. Подсјетио је да већ четири године говори како је правосудни систем корумпиран, криминализован и под тешким политичким утјецајем те да је зарадио оптужницу.

Предсједавајући Клуба посланика СДА Адил Османовић истакао је у расправи о стању у правосуђу да је владавина права систем, чији је дио и Представнички дом, који доноси законе.

- Без овог дома, стање у правосуђу се не може поправити - рекао је Османовић.

Оцијенивши да је у БиХ пољуљано повјерење у правосуђе, он је рекао да се то неповјерење посебно одражава кроз неповјерење ВСТС-у, чији се чланови доживљавају као недодирљиви и изнад закона.
Османовић се заложио за озбиљну реформу ВСТС-а, ревидирање поступка избора чланова Савјета, те за то да реформа правосудног система обухвати и формирање врховног суда БиХ.

Посланик СДП-а Саша Магазиновић рекао је да је главни тужилац Тужилаштва БиХ Гордана Тадић својим говором исказала, како каже, непоштовање према највишој институцији у БиХ.

Шемсудин Мехмедовић из СДА сматра да је за стање у правосуђу одговоран ВСТС, док је Мирјана Маринковић Лепић из Клуба посланика Наша странка - Независни блок рекла да су велика средства утрошена за правосуђе, а да је оно и даље неефикасно.

Посланик СДП-а Нада Младина оцијенила је да су потребне уставне промјене како би се одредио независан положај правосуђа и успоставио врховни суд у БиХ.

Она је позвала да имовински картони судија и тужилаца буду транспарентнији, као и да се задужи Савјет министара да у парламентарну процедуру достави Приједлог закона о успостављању врховног суда БиХ.

 

Тегелтија: Свака власт да ради свој дио посла

Предсједник ВСТС-а БиХ Милан Тегелтија изјавио је да је БиХ, када је ријеч о правосуђу, у најсложенијој ситуацији од свих земаља региона због њене уставне структуре и чињенице да у оквиру правосудног система у БиХ постоје по четири независна судска и тужилачка система.

У обраћању посланицима Тегелтија је оцијенио да су за многа од унапређења потребно да законодавне и извршне власти раде свој дио посла у симбиози са правосудним системом, те да се једино тако може очекивати озбиљан успјех.

Он је нагласио да је кривично гоњење због корупције проблем и у земљама региона, те позвао на партнерство законодавне, извршне и судске власти како би се ситуација поправила.

- Мој приједлог је да размислите, с обзиром на сложену правосудну структуру, и организујете заједничке сједнице парламената који функционишу у БиХ пошто је потребно измијенити системске прописе као што су закони о парничном поступку, без чијег унапређење неће доћи до значајног убрзања поступака и како би се на свим нивоима синхронизовано унаприједили прописи - рекао је Тегелтија.

Он је подсјетио да су чланови ВСТС-а у специфичној ситуцији с обзиром на то да је на протеклој сједници Представничког дома усвојен Приједлог закона о престанку важења мандата чланова ВСТС-а који није прошао у потпуности парламентарну процедуру.
- Одлучили смо се да ћемо се појавити на овој сједници без обзира на тај приједлог закона јер смо обавезни и опредијељени да будемо партнер власти - рекао је Тегелтија, напомињући да није добио материјале који су везани за данашњу расправу.
Он је указао да се ситуација у правосуђу мора разматрати у континуитету и правити компарација у односу на стање које је било прије овог сазива ВСТС-а.

Тегелтија је навео да је по стажу најстарији члан ВСТС-а ступио на дужност 2012. године, а стање у правосуђу је закључно са 31. децембром 2011. године било такво да је било укупно 467.889 предмета.
- Данас је тај број сведен на 288.090 предмета и скоро преполовљен - указао је Тегелтија, наглашавајући да је и рок трајања предмета са 850 дана сведен на 380 дана.

Он је нагласио да то није задовољавајуће, али је у европском просјеку јер цијела Европа има проблем са дужином трајања поступака.
- Битна је и старосна структура неријешених предмета. По старосној структури највећи процент неријешених предмета је од једне то три године и то су реални показатељи - рекао је Тегелтија.  Он је указао да је констатан проблем са непопуњеношћу судова и тужилаштава, као и да ефикасност може бити боља, те да судови имају број неријешених предмета на нивоу једногодишњег прилива, што према његовој оцјени и није тако лоше.

- Највише се воде полемике у јавности о предметима корупције. Са бројем запримљених пријава смањује се број отворних истрага, што је логично. Од 2015. године, када се мјере ови параметри, било је 1.129 пријава корупције док је 2019. године тај број 957 - рекао је Тегелтија, појашњавајући да је 2015. године било 815 неријешених пријава, а да их је данас 592.
Када је ријеч о структури оптужених за корупцију, Тегелтија је навео да су према подацима из 2017. године оптужени један члан Предсједништва, један предсједник ентитета, један предједник владе, један премијер кантона и 18 министара на свим нивоима, један замјеник министра, 13 помоћника и савјетника министара, два посланика у парламенту БиХ, осам у ентитетским скупштинама, 13 начелинка општина, 17 руководилаца предузећа, један судија.

Тегелтија је указао да су резултати правосуђа у борби против корупције чврсто везани за агенције за спровођење закона.

 

Тадићева: Требало расправљати о корони и мигрантима

Главни тужилац Тужилаштва БиХ Гордана Тадић истакла је да је подјела власти на законодавну, извршну и судску врло јасна, али да сви ови стубови власти треба да раде заједно.

- Спремни смо да радимо независно од законодавне и свих других власти. Нећемо подлећи притисцима - рекла је Тадићева у обраћању посланицима.

Она је упутила критику Парламенту БиХ јер три године није имала прилику да му се обрати, постављајући питање одговорности парламента и његовог једногодишњег нерада за то.
- Питање ко је добијао накнаде за то вријеме, зашто смо дошли у ту ситуацију и можемо ли о томе разговарати, видјети чије одговорности има, да ли су примане и накнаде, да ли се радило на два мјеста у исто вријеме, па ако нема кривичне, има ли моралне одговорности - истакла је Тадићева.

Према њеним ријечима, питање је шта би се догодило да на дан стане рад правосудних институција и полицијских агенција.

Тадићева је оцијенила да се терет тренутне ситуације односи не само на правосуђе, већ да свој дио треба да поднесе и парламент БиХ, који има много неизвршених одлука Уставног суда БиХ.
Главни тужилац је подсјетила да је у једном моменту иста особа (Денис Звиздић) вршио функцију главног носиоца законодавне и извршне власти.

- Још је требало да је носилац судске власти па да имамо тоталитарни режим - констатовала је Тадићева.

Према њеним ријечима, расправа о правосуђу требало је да буде замијењена важнијим питањима у овој земљи - короном или мигрантском кризом и њеним рјешавањем.

Говорећи о раду Тужилаштва за 2017. и 2018. годину, што је тачка дневног реда сједнице Представничког дома, главни тужилац је истакла да је Тужилаштво остварило норму.

Она је навела да у Тужилаштву БиХ ради 58 тужилаца и око 250 других запослених, подијељених у три одјељења - Одјељење за ратне злочине, Одјељење за организовани криминал, корупцију, привредни криминал и тероризам, те Опште одјељење.
- До сада је за ратни злочин оптужено више од 800 лица и изречено преко 3.200 година затвора - рекла је Тадићева, наводећи да Тужилаштво не дијели жртве и оптужене по националности.
Наводећи да је БиХ лидер у региону по рјешавању предмета ратних злочина, она је додала да је остао велики број неријешених предмета ратних злочина - 449 предмета против 4.233 лица.

- Једино мјесто гдје жртве имају сатисфакцију је Тужилаштво БиХ и гледамо их на исти начин - рекла је Тадићева и заложила се за усвајање стратегије за процесуирање ратних злочина, што би требало да омогући да се мање сложени предмети прослиједе кантоналним и окружним тужилаштвима.

Главни тужилац подсјетила је да се тражи око седам хиљада несталих у БиХ и да се ови случајеви користе као докази у предметима ратних злочина.

Одјељење које се бави организованим криминалом, корупцијом, привредним криминалом и тероризмом, према њеним ријечима, до сада је постигло значајне резултате, а по оптужницама за ова кривична дјела изречено је више од 3.000 година затвора.

Тадићева је у обраћању посланицима устврдила да ће у БиХ бити предмета високе корупције и то са осуђујућим пресудама.
Када су у питању кријумчарење људи, Тадићева је упозорила да се број ових кривичних дјела повећава и да је 2019. године подигнуто 30 оптужница.

- Сви заједно морамо радити да превазиђемо ове проблеме који ће тек бити пред нама - констатовала је Тадићева.

Према њеним ријечима, одсјек Тужилаштва БиХ који се бави кривичним дјелом тероризма ради изузетно добро и са добрим резултатима.
Тадићева се заложила за оснивање врховног суда на БиХ те за провођење препорука из извјештаја правног експерта Рајнхарда Прибеа достављеног Европској комисији.

Посланицима се кратко обратио и предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец, који је оцијенио да ова правосудна институција ради квалитетно и добро.

Као илустрацију рада Суда БиХ он је навео да Суд нема ниједну непроведену у разумном року одлуку Уставног суда Бих.
Он је истакао да предсједник Суда нема надлежност да се мијеша у одлуке судија, што је прокламовано и Уставом, закнима и европским конвенцијама.

Након обраћања Тегелтије, Дебевца и Тадићеве, отворена је посланичка расправа о раду правосуђа БиХ.

Након завршетка ове сједнице планирано је одржавање нове сједниц на чијем су дневном реду извјештаји Колегијума Представничког дома о настојању за постизање сагласности за тачке дневног реда сједнице овог дома одржане 26. фебруара, када није постојала ентитетска већина гласова из Републике Српске за највећи дио разматраних тачака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.