Шта се крије иза актуелних стратешких и ратних игара широм свијета

Оно што данас изгледа као низ одвојених криза - Блиски исток, Украјина и Арктик - у стварности представља једну повезану геополитичку причу. То је борба за контролу глобалне економије у којој географија, енергија и финансијска тржишта дјелују заједно. У двадесет првом вијеку контрола ресурса и рута постаје једнако важна као и војна сила, а свака криза у тим зонама има директне посљедице на цијене, инфлацију, камате и животни стандард широм свијета.

Сукоби у Заливу, рат у Украјини и растући значај Арктика дио су исте глобалне борбе. Ради се о контроли енергије садашње и будуће, али и о контроли трговачких путева и финансијских токова. Ормуски мореуз представља данашњу критичну тачку свјетске економије, док Арктик и Гренланд представљају потенцијалну будућу тачку моћи. Они који буду контролисали енергенте и имали их у довољним количинама успјеће да обезбиједе не само економску стабилност већ и технолошки напредак. Управо ту се отвара нова, можда и кључна димензија глобалног надметања – трка за доминацију у области напредних технологија, прије свега вјештачке интелигенције.

• БЕСПОШТЕДНА ТРКА

Развој система заснованих на вјештачкој интелигенцији захтијева огромне количине енергије јер дата центри, суперкомпјутери и инфраструктура за обраду података троше више струје него читаве мање државе. Управо због тога питање енергије више није само економско или геополитичко већ постаје директно повезано са технолошком супериорношћу.

Државе које буду у стању да обезбиједе стабилне и јефтине изворе енергије биће у предности у развоју вјештачке интелигенције, квантних технологија и дигиталне инфраструктуре. То значи да ће имати не само економску предност већ и способност да обликују глобалне стандарде, контролишу токове информација и утичу на политичке и безбједносне процесе широм свијета. У том контексту трка за енергентима постаје истовремено и трка за контролу будућности.

Они који буду међу првима у развоју и примјени напредних технологија, посебно у области вјештачке интелигенције, стећи ће својеврсну контролу над глобалним системима од економије и финансија до безбједности и комуникација. Та предност неће бити само технолошка већ и стратешка јер ће омогућити доминацију у кључним секторима који обликују двадесет први вијек. Због тога се данашњи сукоби не могу посматрати изоловано. Они су дио шире трансформације свјетског поретка у којој се енергија, технологија и геополитика спајају у јединствен систем. Управо у том пресјеку налази се суштина савремених криза и разлог зашто ће борба за ресурсе, руте и технолошку надмоћ одредити изглед свијета у деценијама које долазе.

• ЖИЛА КУЦАВИЦА

Заливске земље, укључујући Саудијску Арабију, Катар, Уједињене Арапске Емирате и Ирак, играју кључну улогу јер посједују огромне резерве нафте и плина које су виталне за функционисање глобалне економије. Њихов значај не произлази искључиво из количине ресурса већ из географске концентрације тих ресурса и контролисаних тачака кроз које енергија мора тећи до глобалног тржишта.

Најважнији стратешки пункт је Ормуски мореуз – узак морски коридор кроз који дневно пролази између седамнаест и двадесет један милион барела нафте, што чини око двадесет одсто укупне свјетске потрошње. Кроз исти пролаз иде и око тридесет одсто глобалног извоза укапљеног природног гаса. Процјењује се да вриједност енергије која дневно пролази кроз овај морски пролаз досеже и до милијарду и по долара, а поремећаји у протоку од само десет посто уклањају са тржишта око два милиона барела нафте дневно, што је више него што многе државе производе у цијелој години.

Иран који се налази на сјеверној обали пролаза заузима јединствену позицију у том систему. За разлику од западних сила попут САД које своју моћ темеље на војној и финансијској доминацији, Иран своју моћ црпи из локалне географске предности и способности да дестабилизује кључни ток енергије. Стратегија Ирана користи критичне тачке да изазове економски и политички ефекат диспропорционалан његовој стварној војној снази. Напади, пријетње или манипулација информацијама о сигурности танкерских рута кроз Хормуз функционишу као средство сигнализације и показују да сваки покушај притиска на њега има глобалну економску цијену.

• ЛАНЧАНА РЕАКЦИЈА

Утицај поремећаја у Ормузу на глобалну економију је значајан. Историјски подаци и економски модели показују да мали инциденти могу подићи цијену нафте и за десет одсто, док озбиљна ескалација може узроковати раст цијене од двадесет до четрдесет посто. У екстремном сценарију потпуним затварањем пролаза, цијена барела нафте могла би досећи сто педесет до двије стотине долара, што је двоструко или троструко више од нормалних вриједности.

Тржишта капитала осјећају ове поремећаје готово моментално. На тржиштима обвезница кризе у Ормузу изазивају двоструки ефекат. Краткорочно инвеститори траже сигурне америчке државне обвезнице што повећава тражњу, али дугорочно раст инфлације и каматних стопа смањује цијене обвезница и повећава приносе. Процјене показују да пораст цијене нафте од двадесет посто може подићи каматне стопе за нула, пет до један посто, што на тржишту обвезница од преко педесет трилиона долара у САД значи огромне промјене у вриједности портфеља. Берзе реагују падом од пет до петнаест одсто у кратком року, при чему највеће губитке трпе сектори транспорта, индустрије и потрошачки сектор, док нафтне компаније и енергетски сектор често профитирају.

Сукоб око заливских земаља и контрола Ормуског мореуза представља борбу за контролу токова енергије и стабилности финансијских система. У том контексту важно је напоменути да и простор уз обалу Појаса Газе има одређени енергетски значај. У источном Медитерану недалеко од те територије налази се гасно поље Газа Марине, откривено крајем деведесетих година прошлог вијека, са процјењеним резервама од око тридесет милијарди кубних метара природног гаса.

Иако се не ради о количинама које могу мијењати глобално тржиште попут оних у Персијском заливу, овај ресурс има значајан регионални потенцијал. Истовремено, шири регион источног Медитерана обухвата и много већа налазишта, што додатно појачава енергетску и геополитичку важност овог простора. Иако гас код Газе није примарни узрок сукоба, он представља још један слој интереса који показује да се исти образац понавља и на мањим просторима – тамо гдје постоје ресурси, географија и политичка нестабилност, настаје потенцијал за дуготрајне конфликте.

• УКРАЈИНСКА ПРИЧА

Ни Украјина није изолован феномен већ дио шире глобалне динамике у којој се енергија користи као геополитичко оружје. Ова земља се позиционира као копнена енергетска артерија, слично као што Ормуски мореуз функционише за морске токове нафте и гаса. Деценијама су гасоводи кроз украјинску територију представљали један од најважнијих коридора за снабдијевање европских држава руским природним гасом, а прије 2022. године кроз њу је пролазио највећи дио тог гаса.

Подаци америчке Енергетске информационе агенције показују да је прије више од десет година око шеснаест посто природног гаса који се користио у Европи пролазио кроз Украјину. У протеклим годинама, како су политичке тензије расле, количине транзита су значајно опале, али остају симбол тога како једна земља може бити кључна за стабилност енергетског система. Европски парламент требало би uskоро да гласа о договору, који укључује споразум о куповини америчких енергената у вриједности од 750 милијарди долара до 2028. године, укључујући течни природни гас, нафту и цивилне нуклеарне технологије.

• ВЕНЕЦУЕЛА И АРТИК

Венецуела је такође дио ове стратешке игре. Са доказаним резервама које премашују 300 милијарди барела нафте, представља потенцијални алтернативни извор енергената за свијет који жели да смањи зависност од Русије, Ирана или нестабилног Блиског истока. Америчке компаније и власти годинама разматрају могућност да венецуеланска нафта и гас буду дио глобалног снабдијевања. У комбинацији са причом о Блиском истоку, Украјини, Арктику и Индопацифику, Венецуела показује да контролисање ресурса представља само један елемент сложене мреже у којој су географија, инфраструктура, политика и међународни савези кључни за стварну моћ.

Свијет је ушао у нову фазу геополитичког надметања која се све више премјешта и ка Арктику и Гренланду. За разлику од Блиског истока, гдје се води борба за постојеће токове енергије, Арктик представља борбу за будуће ресурсе и нове трговачке правце. Процјене показују да се на Арктику налази око тринаест одсто неоткривених свјетских резерви нафте и чак тридесет природног гаса. Лед који се повлачи отвара могућности за експлоатацију и енергетску конкуренцију која може редефинисати глобално тржиште у наредним деценијама. Нове поморске руте између Европе и Азије, које скраћују пут и до четрдесет одсто у односу на руте кроз Суецки канал, смањују трошкове и време испоруке, а тиме и зависност од уских грла попут Хормушка мореуз. Арктик се тако претвара у потенцијалну алтернативу постојећем глобалном трговачком систему.

• ПОЈАС И ПУТ

Кина је већ почела користити нови транспортни коридор који повезује њене луке са Арктиком, као дио стратегије „Појас и Пут“. Ова иницијатива интегрише морске и копнене руте, омогућавајући Кини скраћивање руте за трговину са Европом и Северном Америком, али и обезбјеђење стабилног транспорта енергената и робе чак и у условима геополитичких криза у традиционалним пролазима попут Суецког канала.

Арктички коридор омогућава кинеским бродовима да користе Северни морски пут, који постаје све пролазнији због топљења леда, скраћујући удаљеност између азијских и европских тржишта и смањујући зависност од традиционалних морских рута контролисаних од стране западних сила.

Кинески пројекат укључује изградњу инфраструктуре, луких капацитета, железничких и путних мрежа које омогућавају Кини да контролише снабдијевање критичним ресурсима и трговинским токовима. Циљ је осигурати економску доминацију и продубити геополитички утицај, али ширење кинеског утицаја ствара тензије са САД и њиховим савезницима. Контролом морских пролаза САД настоје ограничити способност Кине да безбедно снабдијева своју економију, што директно утиче на динамику „Појаса и Пута“.

• СУДАР ДИВОВА

Јужнокинеско море и Тајван постају кључни фронт у надметању са Кином. Контролом морских рута САД настоје ограничити раст утицаја Пекинга и осигурати своје глобалне интересе. У овом контексту стратегија САД представља комбинацију војне доминације, контроле критичних енергетских рута и припреме за будућу технолошку и економску супериорност. Сваки наведени регион има своју улогу: Блиски исток обезбјеђује контролу над текућим енергентима, Украјина је копнена артерија за снабдијевање Европе гасом, Арктик и Гренланд будући ресурси и трговачке руте, а Индопацифик фронт за обуздавање Кине и надзор морских путева. Борба за ресурсе, трговачке руте и технологију одредиће будућу глобалну равнотежу моћи и формира оквир у коме ће се обликовати двадесет први вијек.

• МЕДИТЕРАН

Турска и Грчка воде дугогодишњи спор око права на истраживање и експлоатацију енергетских налазишта у источном Медитерану, посебно у Левантском басену који се простире између Израела, Либана, Кипра и Сирије. Процјењено је да само у дијелу Левантског басена који Турска сматра спорним налази се око 122 трилиона кубних стопа природног гаса, што представља огроман потенцијал за снабдјевање Европе. Конфликт је довео до бројних војних тензија. Крајем прошле године Израел је потписао војни споразум са Грчком и Кипром. Ова сарадња има и енергетски аспект, јер три државе контролишу главна налазишта у региону. Заједничким повезивањем ових ресурса планира се изградња нових гасоводних коридора, укључујући подморски гасовод који би природни гас директно доводио до Европе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.