Тегелтија:Савјет министара заробљеник односа у ФБиХ

МОСТАР - Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија рекао је да Савјет министара треба да буде мјесто компромиса и договора, у којем ће се рјешавати основна животна питања грађана, док се тешке политичке теме договарају у парламенту или међу лидерима политичких странака.

- Заробити Савјет министара политичким питањима, иако се он бави животним стварима, чини штету свима. Код грађана се све више ствара утисак да се Савјет министара свјесно блокира, да се одгађају рјешења, а све због политичких тема о којима се 20 година воде расправе у БиХ - констатовао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, за неке догађаје и одлуке потребно је вријеме, док неке уопштее не трпе одгађања јер се мора одмах реаговати.
- Не можемо чекати да институције немају именоване руководиоце. Не можемо чекати стратегије о приближавању ЕУ због политичких тема. Било је порука с више страна да се односи морају рехабилитовати, али, нажалост, постоји доста отворених питања, најприје, међу политичким партнерима у ФБиХ - рекао је Тегелтија.

Тегелтија је рекао да је Савјет министара постао заробљеник односа у ФБиХ, који у том ентитету веома дуго трају, и то се пренијело на функционисање Савјета министара који апсолутно не би требало да буде мјесто конфронтације и сукоба.

Он је истакао је да је БиХ земља компромиса и договора, те да ће бити много лакше када то схвате све стране у БиХ.

- Док год било која страна, српска, хрватска, бошњачка, буде очекивала да иза леђа има некога ко је у стању да наметне рјешење, ми нећемо моћи напријед - констатовао је Тегелтија.

Он је оцијенио да су ОХР и ПИК институције које су непотребно дуго у БиХ и стварају погрешан осјећај да ће неко други нешто ријешити у овој земљи и поручио да без договора све три стране нема напретка.

- Нема ништа од тога да нас амбасадори посјећују и тјерају да радимо нешто. Уз то, апсолутно се не слажем са даљом потребом за страним судијама у Уставном суду БиХ јер знамо како се тамо онда доносе одлуке. На тај начин настоје се доносити и одлуке изван тога, што је лоше за БиХ и њене људе - нагласио је Тегелтија за "Вечерњи лист", издање за БиХ.

На питање да ли се може ускоро очекивати именовање директора агенција на нивоу БиХ, прије свега Обавјештајно-безбједносне агенције и Агенције за истраге и заштиту, предсједавајући Савјета министара је рекао да кадровска питања често представљају тачку неслагања и неспоразума партнера у власти, додавши да су именовања сада потпуно блокирана.

- Ситуација није таква да се, на примјер, споримо око неког имена, већ је цијели процес блокиран. У БиХ се дијеле 42 позиције које у себи носе тај елемент националне припадности и ти људи иду на јавни конкурс. Те су функције, њих по 14, подијељене по сваком народу. Крајем 2015. године утврђена су таква начела међу три народа. СНСД је става да треба примјењивати тај договор ако у међувремену не постигнемо неки други - појаснио је Тегелтија.

Истовремено, истакао је он, СДА сматра да је потребно поново отворити преговоре.
- За СНСД уопште није спорно разговарати. У једном тренутку, прије почетка, пандемије вируса корона створена је радна група да испреговара те процесе у којој није учествовао нико из Савјета министара, него представници политичких странака. Позивам политичке странке да постигну нови договор или да примјењују постојећи. У овом тренутку имамо пет именовања за које је завршена комплетна процедура. Ја сам приморан, поштујући закон, та именовања стављати на дневни ред сједница Савјета министара, чак иако тамо немамо сагласност за та именовања - истакао је Тегелтија.

Он је навео да изјава Бакира Изетбеговића да СНСД жели само да именује Србе апсолутно није тачна, јер од тих пет позиција, само је на двије предвиђено именовање српских функционера.

- Ја ћу, међутим, и даље предлагати та именовања да бих испоштовао законске обвезе. Ако будемо имали другачији договор, ми ћемо то испоштовати. Најважније је да имамо људе у мандату који управљају тим институцијама. Можда двије најзначајније наше безбједносне агенције данас немају своје руководиоце у мандату. Ја се надам да ћемо до краја мјесеца доћи до договора о овим именовањима - рекао је Тегелтија.
На питање да ли уопште постоји парламентарна већина у БиХ и како у том контексту функционише Савјет министара, Тегелтија је рекао да већина састављена од СДА, ХДЗ и СНСД некада постоји, а некада је нема, што није добро и представља лошу поруку.

- Чини се да наш партнер бира ствари и догађаје за које је спреман бити дио заједничког договора и програма рада, а у другом дијелу се сврстава према посебним интересима. Чини ми се да у Представничком дому постоје три парламентарне већине. Једна је званично верификована и она је утврдила начела на којима ће функционисати ова власт. Друга већина се врло лако формира ако је на "другој страни" СНСД па из Републике Српске неки имају другачије мишљење и онда имате цијелу сарајевску политичку сцену која чини ту већину. Истовремено, врло често имате ситуацију да су два од три партнера у парламенту на једној страни, а прегласава их опозиција заједно с трећим нашим партнером, односно доминантно СДА - појаснио је Тегелтија.
Он је нагласио да апсолутно нису тачне тврдње Бакира Изетбеговића да су се Срби и Хрвати, СНСД и ХДЗ, удружили против Бошњака, односно СДА, наводећи да СНСД и ХДЗ имају своја начела сарадње и своје односе граде на ономе о чему могу постићи заједнички договор.

На питање да ли ће БиХ ускоро добити буџет и хоће ли бити одржани локални избори, Тегелтија је поручио да БиХ мора имати локалне изборе, те да не постоји ниједан разлог да они не буду одржани.

- У неколико наврата у јавности сам рекао да је потребно да свако ради свој посао. Прије свега позивајући ЦИК да ради свој посао и да проводи процедуре. Истовремено, обавеза је Савјета министара да обезбиједи финансијска средства. Ми смо припремили буџет и упутили га Предсједништву, након чега је наступио перидо вируса корона. Повукли смо буџет на дораду у Министарство финансија, те планирали да на идућој сједници имамо буџет заједничких институција. У том буџету планирамо средства за провођење избора", рекао је Тегелтија, додавши да не може разумјети да постоји неко у БиХ ко би блокирао усвајање буџет за 2020. годину.

Отворена питања са сусједима рјешавати дипломатски

Зоран Тегелтија указао је да су односи БиХ са сусједима веома важни, те да треба ставити на сто сва отворена питања и рјешавати их дипломатски, а не преко медија.

- Ми смо једни на друге наслоњени и упућени економски, политички, породично, како год желите да гледате. Објективно не постоје неки озбиљни проблеми. Међутим, у јавности се упорно покушава створити другачији утисак. Говорио сам у парламенту о споразуму о граници који је с Хрватском потписан прије 21 годину. Још га нисмо ратификовали, а намећу се расправе о томе је ли хектар шуме с једне или друге стране границе. Ту се тражи начин да се направи инцидент или неслагање с другом земљом - указао је Тегелтија.

Он је нагласио да БиХ мора разговарати на равноправним партнерским односима с Хрватском, Србијом и Црном Гором, те да најприје треба да остваре економске интересе и покушају се комуникацијски повезати.

- Ми имамо веома спор транспорт роба, услуга, чиме отежавамо економски напредак БиХ и сусједа. Политичке поруке које се шаљу из БиХ нашим сусједима често се дају за дневнополитичке потребе у овој земљи, а након тога се питамо зашто немамо боље односе. На сто треба ставити сва отворена питања, престати комуницирати преко медија те да дипломатија и стручњаци раде свој посао, било да је ријеч о питањима границе, сукцесије, повезивања... - оцијенио је предсједавајући Савјета министара.

Тегелтија је рекао да БиХ на путу ка ЕУ стоје ствари које нису тешке за реализовати, док су поједине већ завршене, као што је Ревидирана стратегија процесуирања ратних злочина за коју бошњачка страна из себи познатих разлога не жели да гласа.

- У БиХ се покушава донијети велики број материјала у једноме пакету као нека врста компромиса иако сам ја заговорник да испуњавамо један по један услов. Ту имамо веома добрих и потребних закона које треба донијети, али има и ствари око којих се нећемо тако брзо моћи договорити... Процес придруживања ЕУ, са 14, осам или шест или колико год буде тих критеријума, неће бити важан ако ми не будемо радили. Тада нећемо испунити ниједан услов - истакао је Тегелтија.

На питање да прокоментираше притиске политичара на правосуђе у БиХ, али и оцјене Европске комисије да правосуђе није независно, а посебно се при томе прстом упире у Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС), Тегелтија је рекао да је медијски веома вјешто створена слика да је сада најважније смијенити руководство ВСТС-а, па ће се тиме аутоматски ријешити сви проблеми с правосуђем.

- Потпуно сам сигуран да су нашем правосуђу потребне реформе, али не могу се при томе бирати сегменти или закони које треба донијети. Потребна је свеобухватна реформа али без тога да унапријед одредите мете према некима. Бојим се да је то тренутна ситуација с ВСТС - истакао је Тегелтија.
Када је ријеч о притиску на правосуђе о којем је говорила главни тужилац Гордана Тадић, Тегелтија је навео да политичари не треба да коментаришу предмете, посебно који су у фази истраге, него треба пустити правосуђу да ради и доноси одлуке на основу закона.

- Сигуран сам да сви могу доћи и доказати јесу ли нешто погријешили. Атмосфера притиска и пријетњи није ништа добро донијело правосуђу ни друштву. Ако данас говорите како је један народ на удару процесуирања, онда ћете сутра сигурно имати такве примједбе из реда другог народа. Разумијем да људима у правосуђу у овом тренутку није нимало лако радити и доносити одлуке. Позивам све да се уздрже од давања тешких изјава јер то ствара несигурност код оних који требају проводити законе у БиХ - нагласио је Тегелтија.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.