Тегелтија: Влада улаже 120 милиона КМ властитих средстава у капиталне пројекте

Бијељина - Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија изјавио је да је Република Српска финансијски стабилна и да редовно сервисира све своје обавезе, те да су приче опозиционих политичких партија о финансијском краху Српске нетачне.

Пред сутрашњу посебну сједницу Народне скупштине Републике Српске на којој ће бити расправљано о ребалансу буџета, министар Тегелтија је најавио да ће највећи дио новца од раста прихода, који је Српска остварила у претходном период, бити усмјерен у капиталне пројекте који ће допринијети стварању бољег пословног амбијента, стварању нових радних мјеста а тиме и спречавању одласка младих.

"У периоду од 2014. године, када смо били суочени са посљедицама катастрофалних поплава, до данас Република Српска је у потпуности успјела да изврши фискалну консолидацију јавних финансија. Полазећи од чињенице да Република Српска већ 13 квартала заредом има позитиван тренд и континуитет у расту БДП-а, можемо рећи да смо задовољни позитивним кретањима, посебно индустријском производњном и растом броја запослених, што је основна претпоставка за наш привредни развој. Ти подаци рефлектују се на запосленост што нам даје охрабрење", истакао је Тегелтија за портал "ИнфоБијељина".

Са крајем 2017. било је више од 260.000 запослених, а став Владе је, каже министар, да запосленост буде најважније опредјељење које у овом тренутку желе да имају.

"Према подацима којима располажемо, раст БДП-а у 2016. износио је 3,5 одсто и био је највећи у региону. Наша очекивања и наш циљ је да до 2020. године достигнемо стопу раста од пет одсто јер је то ниво раста у коме се може осјетити бољи животни стандард грађана", појаснио је Тегелтија.

Будући да је у току фискалне године дошло до промјене у структури буџетских средстава и издатака, навео је он, Министарство финансија је покренуло процедуру израде и доношења Ребаланса Буџета Републике Српске за 2018. годину.

На питање да ли то значи да подаци из интерпелација, о којима данас више нико и не говори, а које је износила опозиција током сједнице Народне скупштине, нису тачни, Тегелтија је рекао да су интерпелације опозиције представљале само наставак неуспјешних и веома лоших покушаја скретања пажње са њихових унутрашњих проблема, а показало се да нису наишле ни на одобравање шире јавности.

Он је навео да је прича о интерпелацијама почела оног тренутка када су појединци почели да напуштају те политичке партије и да говоре о проблемима унутар истих.

"Још један врло важан разлог зашто су опозицији требале интерпелације јесте и покушај да се скрене пажње са онога што се дешава у Сарајеву, тачније са онога што представници такозваног СзП-а раде у Сарајеву, а све што раде, нажалост, раде на штету Републике Српске - било финасијски, безбједносно, било да је везано за спољну политику", нагласио је Тегелтија.

Он је додао да се показало да је Влада била у праву када није жељела да учествује у овом, како каже, игроказу који је припремила опозиција.

Говорећи о задужености, министар финансија је нагласио да Република Српска спада у ред ниско задужених земаља и колико год у јавности користили погрешне податке и колико год се опозиција трудила да то представи на апсолутно погрешан начин - не говоре истину.

"Република Српска нема никаквих проблема са сервисирањем својих обавеза а наши кредитни потенцијали, што је важно истаћи, усмјерени су на капитална улагања. Прошле године смо инвестирали готово 100 милиона кредитних средстава у здравство, пројекте енергетске ефикасности, систем заштите од поплава, системе за наводњавање...

То су инвестирања која се враћају Републици Српској. Не постоји ниједна држава у свијету која не користи средства међународних финансијских институција. Наше позајмљивање је исправно јер је наше инвестирање доминантно у капиталне пројекте, а средства која позајмљујемо су прије свега инвестициона средства", појаснио је Тегелтија.

Он је нагласио да ове године Република Српска нема емисију трезорских записа и да је одлучено да се са њима не иде до краја године, јер нема потешкоћа у вези са ликвидношћу. "Сматрамо да је много боље да наше задужење из краткорочног преусмјеримо у дугорочно, због чега смо Народној скупштини Републике Српске предложили да се структура задуживања промијени", рекао је Тегелтија.

Коментаришући чињеницу даје Влада Српске усвојила и ребаланс буџета који ће сутра бити разматран и на посебној сједници Народне скупштине, те најаву да ће ребалансом бити повећан буџет, Тегелтија је нагласио да основ за ребаланс буџета представља раст изворних прихода од 74 милиона КМ, од чега 55,3 милиона КМ чине порески приходи, а 18,4 милиона КМ непорески приходи.

Према његовим ријечима, од 55,3 милиона КМ пореских прихода, 19,3 милиона КМ односи се на порез на доходак и добит, 16,2 милиона КМ се односи на индиректне порезе и 19,4 милиона КМ на доприносе за пензијско и инвалидско осигурање.

"Влада је ове године раније почела ребаланс буџета због тога што су приходи већи од планираних, те да би сви пројекти могли бити реализовани на вријеме.
Највећи дио ребаланса буџета, односно раста прихода, од око 56 милиона КМ биће намијењен за капитална улагања, од чега 11 милиона КМ за пољопривреду, а 45,3 милиона КМ за капитална улагања унутар буџета, о чему ће Влада доносити појединачне одлуке. Десет милиона КМ планирано је за Фонд пензијског и инвалидског осигурања, 12 милиона КМ за Универзитетски клинички центар Републике Српске, те 8,7 милиона КМ за додатне трошкове превоза који су настали као посљедица одлуке Уставног суда", појаснио је Тегелтија.

Он је рекао да апослутно нису тачне оптужбе да Владе не улаже равномјерно у развој свих локалних заједница, а да посебно лош однос има према локалним заједницама у којима је опозиција на власти.

"Опредјељење Владе Српске свих ових година је да улаже у развој свих локалних заједница у Српској, без обзира на политичку структуру која чини власт на локалном нивоу. Влада Република Српска ће у наредном периоду уложити 120 милиона КМ властитих средстава у капиталне пројекте - 55 милиона КМ средстава из клириншког дуга који до сада нисмо инвестирали или утрошили, а процјењује се и да ће имати око 65 милиона КМ властитих средстава у буџет", нагласио је министар.

Он је поновио да су у општини Пелагићево средстава намијењена за уређење Трга "9. јануар" и изградњу спомен-комплекса "Васо Пелагић", у насељу Патковача, општина Бијељина, планирана је изградња Фискултурне сале у склопу ОШ "Јован Дучић", док ће у Зворнику средстава бити уложена у проширење капацитета Опште болнице.

Средставима које је издвојила Влада Србије предвиђено је и финансирање реконструкције ОШ "Алекса Шантић" у Осмацима и ОШ "Вук Караџић" у Братунцу, изградња водоводног система у општини Соколац, капеле на Војничком гробљу и вањско уређење зграде за алтернативни смјештај на подручју ове општине, те изградња спомен-обиљежја Вељине у општини Источна Илиџа.

У општини Вишеград планирана је изградња дјечијег игралишта и помоћног стадиона са приступним саобраћајницама и паркинг простором, у Новом Горажду изградња културно-омладинског центра, те православног духовног центра у Мркоњићима, родном мјесту Светог Василија Острошког.

"Осим најављених капиталних пројеката и средстава јавних инвестиција, морамо знати да ћемо значајан дио средстава уложити у пројекте са Свјетском банком, од система заштите од поплава до система за наводњавање. У Семберији ће са Свјетском банком бити изграђено 30 километара заштитног појаса за одбрану Семберије од ријеке Дрине. Наставиће се изградња цијелог система заштите од поплава са Европском инвестиционом банком /ЕБРД/, као и систем водоснабдијевања", најавио је Тегелтија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.