Тегелтија: У БиХ расте расположење према "малом Шенгену"

САРАЈЕВО - Предсједавајући Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија рекао је да се у БиХ створила атмосфера да се прихвати иницијатива о укључивању у "мали Шенген".

Тегелтија је подсјетио да на почетку иницијативу "малог Шенгена", коју су покренули предсједник Србије Александар Вучић и премијери Сјеверне Македоније и Албаније, Зоран Заев и Еди Рама, нису подржали надлежни у БиХ и Црној Гори, јер се сматрало да треба да се иде даље ка чланству у ЕУ, а да "мини-Шенген" представља затварање унутар граница, али, како је рекао, сада се расположење по том питању мијења.

Он је навео да је на Самиту у Софији креирано ново такозвано заједничко регионално тржиште које, у суштини, преузима два пројекта - један је "мини-Шенген", а други је Вишегодишњи акциони план за регионални економски простор, који је БиХ потписала.

- Надам се да ће овај сазив Европске комисије и лидери западних земаља промијенити свој став о западном Балкану и да ће омогућити да регион постане саставни дио породице европских земаља, гдје припадамо, географски, културолошки и на сваки други начин - рекао је Тегелтија за Танјуг.

Он је истовремено истакао да се морају искористити све предности заједничког регионалног тржишта да би западни Балкан био спреман за укључивање у ЕУ, којом год брзином земље буду приступале.

Тегелтија је сарадњу Савјета министара и Владе Србије оцијенио добром у неким техничким питањима, али и додао да односе двије земље још оптерећују нека питања из прошлости.

- Још је отворено питање границе, што је ствар коју је требало одавно да завршимо - рекао је Тегелтија, који је и сам годинама учествовао у раду комисије за границе Србије и БиХ.

Он је напоменуо да је очекивао да ће још прије 15 година то питање бити ријешено.

Тегелтија је рекао и да нека питања везана за ратна дешавања на просторима бивше Југославије, БиХ непрестано покушава да отвори, те да је проблем што никако да се прихвати као чињеница да су односи Србије и Републике Српске дефинисани Дејтонским мировним споразумом.

- Нажалост, свако унапређење сарадње Србије и Републике Српске је додатно отпрећење за власти у Сарајеву и онда поново почну да се отварају нека политичка питања и неповјерење, које постоји и због неријешеног случаја напада у Сребреници 2015. године на тадашњег премијера Србије Александра Вучића - рекао је Тегелтија.

Он је истакао да су то питања која знатно оптерећују односе, а да су нека од њих "чисто животна" и у интересу грађана у обје земље.

- Остале су неке отворене тачке, које дуги низ година нису биле ни дефинисане, попут питања подручја општина Рудо и Прибој, и дијела границе на ушћу Дрине у Саву, гдје ријека мијења свој ток. То су била једина отворена питања, а данас су се поново отворила сва питања - рекао је Тегелтија.

Он је рекао да се чини да се ово питање свјесно држи отвореним.

Говорећи о спољнотрговинској размјени Србије и БиХ, Тегелтија је истакао да двије земље представљају значајне партнере, те да је Србија на трећем мјесту међу земљама у које БиХ највише извози, односно из којих увози робу.

Прошле године, извоз из БиХ у Србију био је 1,150 милијарди КМ, што је пад од 12 одсто у односу на 2019. годину, док је увоз, у 2020. години 1,9 милијарди, пао за око 11,2 одсто.

Према његовим ријечима, БиХ има дефицит у спољнотрговинској размјени са Србијом од око 743 милиона КМ, а постоји велики простор за значајнији обим робне размјене и унапређење сарадње.

Калкулације ФБиХ могле би успорити градњу ауто-пута

Зоран Тегелтија изјавио је да постоји консензус у Савјету министара о значају повезивања Сарајева и Београда ауто-путем, али да су коначне одлуке о правцима изградње и финансирању у надлежности ентитета, те да је евидентно да се у БиХ, осим онога у Републици Српској, мало ради, што ће успорити реализацију пројекта.

- Постоји јасно обећање предсједника Александра Вучића да ће Србија финансирати изградњу дијела пута од Раче према Бијељини, дефинисана је изградња заједничког граничног прелаза на Рачи, Република Српска је завршила процес експропријације у том дијелу и, вјероватно, би након моста могла да се настави изграња дионице према Бијељини - рекао је Тегелтија.

Он је навео да Српска тражи модалитете за изградњу дијела ауто-пута према Брчком и Бијељини, која би могла да почне до краја ове године, чиме би се повезала дионица од Бањалуке до Брчког.

Међутим, како каже, није дефинисана дионица према сјеверу, преко Тузле, јер из ФБиХ "праве разне калкулације", и ближи су варијанти да је најбоље да се Сарајево повеже дионицом преко Добоја, јер је јефтиније и само 12 минута спорије, него да се гради пут према Тузли.

Тегелтија каже да по питању дионице према Вишеграду, остаје да се ентитети договоре како ће то ићи.

Упитан да ли Сарајево испуњава свој дио споразума о одржавању 11 мостова и изградњи прелаза, Тегелтија је категоричан да ће БиХ поштовати све споразуме, поготово око реконтрукције мостова, што не изискује велики новац.

Он подсјећа да је Србија изградила мост између Љубовије и Братунца, а да је на БиХ да изгради гранични прелаз, са чиме се касни, али да је реално очекивати да до средине ове године буде отворен прелаз и да мост буде стављен у функцију.

Говорећи о најављеним заједничким пројектима Србије и Српске о градњи три хидроелектране и аеродрома у Требињу, као и о незадовољству које се тим поводом чује из Сарајева, Тегелтија каже да не вјерује да ти пројекти могу бити заустављени.

- Нажалост, политичко Сарајево често показује неразумијевање за важне инфарструктурне пројекте из области енергетике, изградње аеродрома - каже Тегелтија.

Он подсјећа на случај са опирањем БиХ градњи Пељешког моста, и указује да се слично понавља и са градњом хидроелектрана у горњем сливу ријеке Дрине.

- Сигуран сам да привредне активности не могу зауставити никакви непотребни судски процеси, као ни питање којим Сарајево оспорава власништвом Србије над хидроелектранама Зворник или Бајина Башта - сматра Тегелтија.

На питање да ли планира сусрет са премијером Србије Аном Брнабић, Тегелтија каже да је због пандемије вируса корона мало званичних сусрета, али да очекује да ће заједнички обиљежити отварање граничног прелаза на мосту који повезује Љубовију и Братунац.

Он је додао да су теме за разговор увијек сарадња, посебно економска и њено унапређење, а као примарну истиче изградњу ауто-пута од Сарајева до Београда.

- Јер, ако сада у тренуцима када сви покушавају да нађу начин да се повежу, заостане изградња ауто-пута, онда ћемо направити огроман заостатак који тешко да ћемо у неком будућем времену брзо да достигнемо - каже Тегелтија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.