Тегелтија: Тражимо начин за провјеру диплома

САРАЈЕВО- Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија је изјавио је данас са припрема адекватна одлука о провјери диплома запослених у институцијама БиХ, с обзиром на то да је неколико ранијих покушаја да се то учини изазвало доста неспоразума са агенцијама које су задужене за заштиту личних података.

Одговарајући на питање посланика Мирјане Маринковић Лепић шта је учињено на основу њене иницијативе да се у року од 90 дана донесе одлука о провјери валидности диплома свих запослених у институцијама БиХ, Тегелтија је рекао да се покушава припремити одлука која би била прихватљива за реализацију те посланичке иницијативе.

- Вашу иницијативу као иницијативу сваког од посланика и делегата у Парламентарној скупштини БиХ Савјет министара разматра на својим сједницама и задужује одређена министарства и агенције да припреме изјашњење - рекао је Тегелтија на сједници Представничког дома БиХ.

Он је истакао да је на основу иницијатива Лепићеве задужено Министарство цивилних послова да у сарадњи са Министарством правде и другим надлежним институцијама анализира и припреми Савјету министара одлуку за реализацију.

Тегелтија је напоменуо да се покушава доћи до одлуке која је прихватљива јер из Агенције за заштиту личних података сматрају да начин који подразумијева колективну провјеру диплома запослених у институцијама нарушава њихово људско достојанство јер се сви стављају под сумњу.

Цитирајући мишљење Агенције за заштиту личних података да "довођење под сумњу свих јавних исправа на овакав начин штетно и за јавни интерес јер се таквим поступком нарушава правна сигурност", Тегелтија је рекао да ће се и то мишљење имати у виду када се буде припремала адекватна одлука за реализаицију ове посланичке иницијативе.

Лепићева сматра да је требало у року од 90 дана да се достави одговор на њену посланичку иницијативу, те да такво мишљење Агенције није продуктивно јер "ономе ко има валидну диплому достојанство неће бити нарушено".

Подршка штедишама

Зоран Тегелтија рекао је данас да је Савјет министара спреман да помогне грађанима БиХ који нису могли да верификују своју стару девизну штедњу, али да не може да изврши пресуду Европског суда за људска права у случају "Алишић и други" јер БиХ није тужена страна.

Одговарајући на питање посланика у Представничком дому парламента БиХ Јасмина Емрића у вези са пресудом Европског суда за људска права у случају "Алишић и други", којом су Словенија и Србија обавезане да штедишама старе девизне штедње у тим земљама изврше исплате, Тегелтија је рекао да је БиХ у складу са тим формирала експертску групу, коју су чиниле институције задужене за исплату старе девизне штедње.

Он је истакао да су Србија и Словенија донијеле одговарајуће прописе и дефинисале процес верификације штедње, како би стара девизна штедња могла бити исплаћена, а институције у БиХ су имале своја задужења према грађанима.

- Када је отпочео процес верификације и исплате старе девизне штедње појављује се проблем за наше грађане који имају стару девизну штедњу јер су дошли у ситуацију да не могу да је верификују -  рекао је Тегелтија.

Он је навео да су грађани, након што нису могли да добију документа у БиХ, а ријеч је о штедишама из Федерације БиХ, та средства углавном користили у процесу приватизације пословних простора или станова.

- Због тога нису могли да изврше верификацију на тај начин и због тога Србија и Словенија нису могле да изврше исплату - појаснио је Тегелтија.

Он је подсјетио да је Европски суд за људска права обавијестио све који нису испунили права за поврат старе девизне штедње да покрену судски поступак прије него што се поново обрате Суду.

- То значи да ће грађани који нису успјели да верификују своју стару девизну штедњу морати проћи кроз процес који ће бити компликован и тежак и на крају ће вјероватно опет завршити на Европском суду за људска права - рекао је Тегелтија.

Он је поручио да постоји институт за пружање бесплатне правне помоћи у споровима према другим државама, те да Савјет министара не може извршити пресуду "Алишић и други", јер она није против БиХ.

Тегелтија је подсјетио да је БиХ исплатила огроман износ девизне штедње за грађане који су имали своју штедњу банкама у БиХ.

- Било је много пресуда против БиХ и све те пресуде су извршене. Ми смо спремни помоћи грађанима, али БиХ није тужена страна и не може извршити пресуду - напоменуо је Тегелтија.

"Хрватске шуме"

Зоран Тегелтија изјавио је да, према процјенама Граничне полиције БиХ, на подручју планине Пљешевице предузеће "Хрватске шуме" није ушло у гранично подручје БиХ да би сјекли шуму.

На посланичко питање Јасмина Емрића (А-СДА) да ли је испоштован уговор о граници између БиХ и Хрватске с обзиром да "Хрватске шуме" сијеку шуму у граничном појасу на планини Пљешевици, Тегелтија је подсјетио да још није формирана комисија за границе БиХ која би у сарадњи са стручним тијелима Хрватске утврдила да ли је повријеђен гранични појас БиХ.

- Овај процес у БиХ није завршен и нису могла да се састану стручна тијела једне и друге земље да утврде да ли је повријеђен гранични појас БиХ - додао је Тегелтија.

Емрић сматра да таква пракса на граници БиХ и Хрватске није добра јер се једнострано доносе одлуке и поступа у граничном појасу.

- Граница између БиХ и Хрватске није ратификована и на терену није обиљежена и означена, што значи да ако се ова пракса настави могући су даљи гранични инциденти - додао је Емрић.

На питање посланика Клуба СДС-ПДП Бранислава Бореновића да ли ће се помоћи гранама привреде које су највише погођене епидемијом вируса корона, Тегелтија је истакао да је чињеница да су након првог таласа епидемије најугроженији туризам и јавни превоз и туристичке агенције, али и извозно оријентисане компаније.

Према његовим ријечима, на располагању Савјету министара је дио финансијских средстава у оквиру буџета.

- Од наших изворних прихода, 5,5 милиона КМ смо издвојили за директну помоћ. Тај новац ћемо пласирати уз договор са премијерима ентитета јер је то износ новца који је за цијелу привреду БиХ јако мали у односу на оно што је потребно и ресурсе који стоје на располагању ентитетима - рекао је Тегелтија.

Он је истакао да гране туризма и авио-превоза практично немају активности, те да им је неопходна конкретна финансијска подршка, напомињући да евентуална мјера смањивања ПДВ-а тим гранама ништа не значи јер немају никакве привредне активности.

- Када немате смјештај у хотелу, ништа не значи која вам је стопа ПДВ-а. Процјена је да заједнички ова средства која нам стоје на располагању усмјеримо према тим гранама и да припремимо програм инвестиционог циклуса и с тим наступимо према привреди БиХ - рекао је Тегелтија.

Предсједавајући Савјета министара је додао да је у овом тренутку најпотребнија директна финансијска помоћ.

Одговарајући на посланичко питање Дамира Арнаута (Наша странка) о лошој статистици овог сазива Савјета министара када је ријеч о броју упућених законских аката у парламентарну процедуру, Тегелтија је подсјетио да је Савјет министара усвојио програм рада и дефинисао своје дјеловање.

- Не мислим да Савјет министара треба да се такмичи са посланицима у предлагању законских аката јер и једни и други имају овлаштења за то. Разлика између тих приједлога посланика и приједлога који изађу из Савјета министара јесте да ми предлажемо законе који ће добити верификацију у оба дома Парламентарне скупштине БиХ и због тога је толико закона у процедури - рекао је Тегелтија.

Предсједавајући Савјета министра сматра да нема смисла предлагати законе парламенту у којима су темељне разлике и за које се зна да неће имати проходност у парламенту.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.