Тегелтија: Тежње Српске за враћањем надлежности нису пријетња миру

БАЊАЛУКА - Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија рекао је да оно што Република Српске у законодавном смислу ради на поврату својих надлежности у складу са Дејтонским споразумом апсолутно није пријетња миру у БиХ, већ тежња за дијалогом.

Тегелтија је нагласио да је Српска потпуно посвећена миру и раду у БиХ, што ће бити настављено.

"Српска дефинитивно неће одустати од поврата одузетих надлежности и вјерујем да ће бити више спремности да се о томе разговара, како са стране међународне заједнице, тако и представника народа из Федерације БиХ", рекао је Тегелтија за Радио Републике Српске.

Он је изразио наду да ће се покренути дијалог о унутрашњем уређењу БиХ, те да ће трајати док се не дође до повјерења и размијевања, те најбољих рјешења за све.

"У том смислу, врло је битно да имамо политичку стабилност и да не дође до ескалације било каквих сукоба", рекао је Тегелтија, потпуно одбацујући инсинуације политичког Сарајева да је Српска за ратну опцију у БиХ.

Он је указао да Српска и њени лидери незаслужено трпе појачани притисак страног фактора, као и пријетње санкцијама зарад рјешавања политичке кризе у БиХ.

"Ми из Српске упорно покушавамо рећи да се не бавимо никаквом сецесијом, иако нам се упорно импутира да желимо распад БиХ, те да нам реторика води у том смјеру", рекао је Тегелтија.

Он је открио да се ставови Српске у вези са враћањем надлежности упорно преносе и страним политичарима који су у погледу ситуације у БиХ субјективни и апсолутно навијају за страну која је против свих ставова Републике Српске.

"То није добро, али ми упорно преносимо наше ставове и оно што желимо, а то јесте - цјеловита БиХ и унутрашње уређење као резултат договора свих страна у складу са уставним рјешењима. Санкције неће ништа ријешити и никада нису. Само разговори су рјешење за актуелне проблеме у БиХ", истакао је Тегелтија.

Говорећи о измјенама изборног закона, Тегелтија је изразио наду да ће се у БиХ усвојити ново изборно законодавство, за шта има довољно времена.

Тегелтија је навео да у том смјеру треба задовољити ставове једног /хрватског/ народа који дефинитивно није спреман учествовати у изборима по тренутно важећим правилима.

"Све анализе показују да ће они бити оштећени у изборном процесу на основу актуелног изборног законодавства", рекао је Тегелтија.

Осврћући се на понашање бошњачких министара у Савјету министара, Тегелтија је рекао да је увијек инсистирао да то заједничко тијело не буде мјесто политичких сукоба и полемика, већ рјешавања основних животних проблема грађана, привреде и слично.

Тегелтија је истакао и да министар спољних послова у Савјету министара Бисера Турковић, нажалост, има честу потребу да учествује у политичким расправама, полемише са представницима Српске и даје изјаве које нису у њеном домену рада, показујући и некоректан однос према амбасадорима БиХ из реда Срба.

"То су ствари које не доприносе заједничкој афирмацији спољне политике БиХ. Све то шаље погрешну слику о БиХ, па и о функционисању Савјета министара", нагласио је Тегелтија.

Коментаришући блокаде великих инвестиција у Републици Српској, попут градње више хидроелектрана на Дрини, Тегелтија је рекао да су оне кренуле од Уставног суда БиХ, те да се ради о политичкој одлуци.

Он је указао да су економски показатељи за ову годину у БиХ чак бољи од очекиваних у многим сегментима, али да треба обратити пажњу на то да ове просторе наредне године очекују посљедице актуелне енергетске кризе у свијету.

Он је појаснио да се ефекти те кризе драматично преливају на цијене енергената, што доводи до раста цијена и инфлације.

"То ће бити један од проблема са којима ћемо се сусрести наредне године", рекао је Тегелтија.

Он је изразио наду да пандемија вируса корона од наредне године неће економски угрожавати просторе региона.

"Потребне су нам додатне инвестиције - јавне и приватне. Кључни правци развоја у БиХ у наредној години требају бити улагања у инфраструктуру и енергетски сектор, уз почетак реализације великих и важних пројеката из Програма за западни Балкан, што ће допринијети економском расту и бољем стандарду грађана", закључио је Тегелтија.

Српска жели да се кроз унутрашњи дијалог успоставе односи у БиХ

Тегелтија је изјавио је да Република Српска жели да се путем унутрашњег дијалога успоставе односи у БиХ,а који ће одговарати свима.

Тегелтија је истакао да се политички представници из Републике Српске боре за позицију Републике Српске и за враћање одређених надлежности те да нису мотивисани да направе било коме штету.

Говорећи о тврдњама опозиције у Српској да се у Сарајеву крше закључци Народне скупштине, Тегелтија је нагласио да политичке партије из Републике Српске треба своју политичку борбу да воде у Републици Српској, а кад је у питању рад у заједничким институцијама БиХ не би смјеле да се дијеле на власт и опозицију.

"У Сарајеву би морали да наступамо јединствено. Нажалост, наши највећи критичари у Сарајеву јесу политичке партије које су опозиција и у Сарајеву и у Републици Српској", рекао је Тегелтија за Радио Републике Српске.

Тегелтија је навео да су лидери три највеће опозиционе партије у Српској посланици у Сарајеву и желе себе да промовишу тако да обезвређују рад Савјета министара, и што је најгоре, фокусирају се на рад министара из Републике Српске.

"Савјет министара, односно министри из Републике Српске, јако добро разумију поруке Народне скупштине, усаглашавамо све наше ставове и одлуке са руководством Републике, водећи рачуна да не правимо било какаву штету грађанима или привреди БиХ", појаснио је Тегелтија.

Он је поновио да Савјет министара доноси само оне одлуке чије би недоношење значајно отежало живот и рад било кога у БиХ, због чега не разумије потребу да то критикују опозиционе партије из Републике Српске.

Савјет министара, напоменуо је Тегелтија, јуче је донио неколико одлука за које сматра да су јако важне за грађане, јер је ријеч о инвестицијама.

"Потребно је исто тако донијети царинску тарифу за идућу годину и одлуку о суспензији одређених стопа царинске тарифе за увоз репроматеријала за потребе привредника у БиХ. У таквим питањима не бирамо да ли је то ствар у интересу компаније у Републици Српској или у Федерацији БиХ", нагласио је Тегелтија.

Предсједавајући Савјета министара изјавио је да су двије године мандата обиљежиле различите блокаде и подсјетио да је, разним условљавањима политичког Сарајева, односно бошњачке политике, био блокиран и сам избор Савјета министара

Он је навео да је недуго након тога на сцену дошла одлука Уставног суда БиХ у вези са имовином, која је изазвала реакцију Народне скупштине Републике Српске, те да се већ тад ушло у фазу неслагања и неразумијевања.

"Послије тога услиједила је пандемија, са којом се непрестано боримо већ готово двије године и онда одлука бившег високог представника Валентина Инцка, која је прешла све границе, јер је наметнуо законско рјешење које је за нас неприхватљиво, а још је више неприхватљиво да неко намеће законско рјешење у земљи која има своје структуре власти", рекао је Тегелтија.

Тегелтија је подсјетио да је посљедња у овом низу била одлука Уставног суда БиХ у вези са једним видом имовине, што је изазвало реакцију у Народној скупштини, наког чега представници Републике Српске у заједничким институцијама раде свој посао, али не учествују у систему одлучивања.

Тегелтија је изразио очекивање да ће до краја године бити одржана сједница Фискалног савјета, за коју данас није било кворума.

"Потребно је усвојити нови глобални фискални оквир за будући трогодишњи период у којем је најважније питање како се расподјељују средства између ентитета и заједничких институција са јединственог рачуна Управе за индиректно опорезивање", рекао је Тегелтија.

Тегелтија је навео да постоје два рјешења и да оба подразумијевају повећање средстава за заједничке институције у односу на претходну годину.

"Много је аргумената који говоре за то, од саме процјене да ће готово 700 милиона КМ више бити прикупљено индиректних пореза у овој години него што је било планирано буџетима свих институција, до чињенице да су плате у заједничким институцијама најниже од свих нивоа власти у БиХ", истакао је Тегелтија.

Одговарајући на питање да ли ће у БиХ бити уведене ковид потврде, Тегелтија је рекао да је то потребно грађанима и да ће та потреба постајати све израженија.

"Оно што је проблем, посебно у Федерацији БиХ, јесте да се грађани вакцинишу на јако много мјеста и да се ти подаци налазе у различитим институцијама, због чега је потребно све објединити", рекао је Тегелтија.

Тегелтија сматра да ИДЕЕА, која се бави издавањем идентификационих докумената у БиХ, треба да буде база кроз коју би се размјењивали подаци о томе ко је вакцинисан, како би грађани могли да добију одговарајући документ и да немају проблем кад се појаве на граници било које земље.

Тегелтија је навео да је Савјет министара иницирао да се поново одржи министарска конференција и да се усагласи начин размјене података, након чега би се технички дио посла могао завршити у кратком временском року.

"То јесте обавеза Савјета министара, али Савјет министара нема ниједан податак о томе да ли је неко вакцинисан, којом вакцином и слично, јер су сви ти подаци на другом мјесту", напоменуо је Тегелтија.

Српска може да направи своју УИО

Предсједавајући Савјета министара рекао је да Република Српска може направити своју управу за индиректно опорезивање (УИО) као што је то било прије него што је дошло до преноса надлежности и да су за то могући разни модели.

"То би подразумијевало да се порези врате у Пореску управу Републике Српске, као што су били и прије, само тада нисмо имали ПДВ, него смо имали порез на промет производа, као и акцизе које су биле у Пореској управи, а да се питање царинских прихода врати у позицију Републичке управе царина", појаснио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, УИО је изузетно важна, јер прикупља огроман износ прихода, али да се може дискутовати о томе да је тренутно то питање приоритет, те разговарати о најбољим моделима.

"Нови порески систем који ће функционисати без управе за индиректно опорезивање на нивоу БиХ се може направити, иако је то технички веома компликовано да се уради и захтијева одређено вријеме, тако да се може рачунати и да ће у почетку доћи до одређеног губитка прихода, јер ће бити шпекулација да ли треба плаћати или не", напоменуо је Тегелтија.

Говорећи о односима БиХ и Хрватске, у контексту недавне посјете премијера Хрватске Андреја Пленковића БиХ, он је истакао да ријеч о значајним партнерима у спољнотрговинској размјени.

"Укупна спољнотрговинска размјена БиХ са Хрватском је више од 10 одсто укупне спољнотрговинске размјене БиХ. Наслоњени смо једни на друге и када је ријеч о инфраструктури, јер имамо велики број граничних прелаза", рекао је Тегелтија за Радио Републике Српске.

Он је навео да је у протеклом периоду ријешен одређен број веома важних инфраструктурних пројеката, да је заједнички изграђен мост у Свилају, а у току је и изградња моста у Градишци, гдје се налази и један од најфреквентнијих граничних прелаза.

Тегелтија је напоменуо и да увијек постоје и отворена питања, међу којима је и одлагалиште нуклеарног отпада у Трговској гори, на самој граници БиХ и Хрватске.

"То је питање које још увијек никога не угрожава, али све оно што се ради може довести до ситуације да то у наредном периоду буде тачка озбиљних сукоба и неспоразума између Бих и Хрватске", рекао је он.

Тегелтија је навео и да је становиште БиХ да Хрватска треба да бира другу локацију.

"Иако је не можемо приморати да то и уради, морамо признати да је Хрватска сада много отворенија него што је била у првој фази, уз могућност приступа и учешће наших стручњака из БиХ према самом том процесу доказивања, учествовања и оспоравања оправданости, односно безбједносних услова за изградњу отпада на том мјесту", рекао је он.

Тегелтија је додао да су то пројекти који објективно изазивају велики страх код грађана и да не види разлог да се у сливу ријеке Уне тако нешто ради.

"Гдје ћемо у том процесу завршити – видјећемо, али чињеница је да политичке опције из Сарајева не придају том проблему пуно значаја те се ствара утисак да је то само проблем Републике Српске. Мој апел је да сви у БиХ треба да схватимо да ће то одлагалиште угрозити и Србе и Хрвате и Бошњаке те да је потребо наћи компромис", рекао је Тегелтија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.