Тегелтија: Нема одговора на питање шта ради Централна банка БиХ

Бањалука - Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија рекао је да је данас очекивао одговор на питање шта ради Централна банка БиХ у вези са новцем који припада ентитетима, а којим се жели направити фонд, потом агенција за мала и средња предузећа, а затим и министарство привреде на нивоу БиХ.

Тегелтија је истакао да су овакве иницијативе постојале и ранијих година, али да су увијек биле спријечене, те да су сада поново извучене из "ладице".

Он је подсјетио да је оснивачки капитал Централне банке БиХ износио 25 милиона КМ, од чега је једну трећину обезбиједила Република Српска.

Према његовим ријечима, Управни одбор ове банке је наложио гувернеру формирање радне групе која треба да утврди начин коришћења чистог профита, те да је кључно питање ко је из Српске спреман да премјести развојну функцију из Републике Српске у Сарајево.

Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Душица Савић рекла је да је непримјерен однос представника Српске у заједничким институцијама БиХ према посланицима парламента Српске, те да се нико не може стављати у положај изнад Народне скупштине као највишег законодавног тијела.

Савићева је рекла да се слаже да треба доћи до договора, али је упитала како то постићи ако је Босић рекао да се не може очекивати да они проводе захтјеве Владе Републике Српске.

Она је упитала и шта значи теза да ће "посебна сједница погоршати односе", а коју су представници Српске у заједничким институцијама БиХ у више наврата изговарали.

Да је непримјерено излагање замјеника предсједавајућег Представничког дома парламента БиХ Младена Босића, предсједавајућег Дома народа парламента БиХ Огњена Тадића и министра спољне трговине и економских односа БиХ Мирка Шаровића у парламенту Српске сматра и посланик СНСД-а Зоран Аџић, али да таква излагања и дају разлог за сазивање ове сједнице.

Он је додао да се од гостију могло чути да не желе да поштују институције Републике Српске, да одговарају неком другом, као и да раде шта хоће.

Аџић је констатовао да такав наступ не даје добру поруку грађанима Српске, те да је недопустива Шаровићева изјава да посебна сједница продубљује јаз у односима, већ да би требало да, као искусан политичар, да ради на јединству и помирљивости.

Посланик СДС-а Недељко Гламочак упитао је како посланици СНСД-а излагање представника Српске у заједничким институцијама БиХ сматрају непримјереним, с обзиром да су и једне и друге бирали исти грађани и да имају сви исти значај.

Посланик ДНС-а Душко Ивић рекао је да су Срби дизали руке за пренос надлежности, те нема невиних и да би требало утврдити границу да се више не би ишло у пренос надлежности.

Он је рекао да су сви одговорни грађанима Српске, без обзира да ли су у институцијама ентитета или на нивоу БиХ, те да мора постојати институционална сарадња, не у интересу политика и партија, већ у интересу грађана Српске.

Ивић је констатовао да представници Српске у заједничким институцијама БиХ нису у тим институцијама само да би спријечили пренос надлежности, већ и да одређена финансијска средства усмјеравају према Републици Српској која би на тај начин могла да се развија као и ФБиХ.

Шаровић предложио сарадњу

Министар трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић предложио је данас у Народној скупштини Републике Српске да српски представници у заједничким институцијама БиХ и Влада Српске сарађују.
Он сматра да ће посебна сједница Народне скупштине Српске направити додатне подјеле између власти у Српској и српских представника у заједничким институцијама БиХ.

Шаровић каже да није тачна тврдња да у Савјету Агенције за пружање услуга у ваздушној половидби нема довољно ентитетске и националне заступљености, те да има таман онолико Срба колико има Хрвата и Бошњака.

"Проблем је што од два представника из Републике Српске, Влада жели да оба буду предложени из оне групације која одговара Влади Српске. Влада има право на једног представника, а другог смо одабрали ми из Савеза за промјене", рекао је Шаровић обраћајући се посланицима Народне скупштине Републике Српске.

Он је навео да на посебну сједницу о уставном положају Српске и заштити њених интереса на нивоу заједничких институција БиХ није дошао да се правда, те да на било који начин није дужан да одговара Влади Српске, али да је дошао због посланика.

"Када је ријеч о подјели средстава текуће резерве, јесмо и подијелићемо још средстава, али онако како ми мислимо да треба. Нико нас из Савјета министара није питао како се дијели резерва Владе Српске. Настојаћемо да обезбиједимо средства у паритету како то представницима српског народа припада", рекао је Шаровић.

Он је навео да је "државни" одбор за инвестиције дио агенде за повезивање земаља западног Балкана усвојен 28. августа 2014. године на самиту у Берлину, гдје је био представник из БиХ, односно Републике Српске.

"Тај исти представник је 23. октобра био у Београду гдје су се представници земаља западног Балкана договорили да ће свако у својој земљи формирати одбор за инвестиције. Није тачно да у одбору нема одговарајуће заступљености. Од 10 чланова, четири су из Републике Српске. Јесте само један из Владе Српске, али је само један и из Владе ФБиХ", рекао је Шаровић.

Када је ријеч о закону о гасу, Шаровић је навео да министартво на чијем је челу није никад предложило закон о гасу БиХ, нити је у процедуру пустило било какву политику у области енергетике БиХ, али да је начелна енергетска политика усвојена 2008. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.