Тегелтија: Фокус остаје на здрављу и економији, БиХ носи превелик терет мигрантске кризе

САРАЈЕВО - Предсједавајући Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија изјавио је данас у Сарајеву да ће ову годину човјечанство жељети што прије да заборави, али да се БиХ успјешно борила са проблемом ковида 19 и да је поносан на здравствене раднике.

Тегелтија је на конференцији за новинаре поводом прве године рада актуелног Савјета министара подсјетио да овај сазив формиран годину дана након општих избора, да је изабран некомлетан Савјет и да су комплентирани тек половином ове године.

Он је навео да је у експозеу који је добио подршку акценат био на економским миргацијама и европским интеграцијама.

- Имали смо сагласност са ентитетским премијерима. Нажалост након 100 дана морали смо промјенити циљеве и морали смо да мијењамо политике. Проблем са пандемијом вируса корона натјерао нас је да мијењамо политике и циљеве и уђемо у борбу за живот грађана и борбу за економију - нагласио је Тегелтија.

Он је истакао да су са владама ентитета усаглашене неке од кључних мјера.

' Здравствени сектор је требало да се прилагоди ситуацији и било је потребно да нађемо начин како да се прилагодимо економији. Морали смо пооштрити мјере уласка у БиХ, а биле су то тешке одлуке све са циљем да се омогући припрема за здравствени сектор - појаснио је Тегелтија.

Он је навео да је потребно ријешити систем снабдијевања, јер је БиХ пријетило да остане блокирана економски.

- Разријешили смо то питање и сада, након девет мјесеци, имамо несметану размјену роба и услуга - истакао је предсједавајући Савјета министара.

Тегелтија је навео да се приступило и преговорима са међународним финансијским институцијама, а да су та средства прослијеђена ентитетима с циљем да надомјесте губитак јавних прихода и да пруже подршку Нагласио је да је за подршку реалном сектору, усљед пандемије, у кратком периоду обезбијеђено готово 700 милиона евра.

Он је подсјетио да је у оквиру механизма брзе интервенције од Међународног монетарног фонда (ММФ) обезбијеђено 330 милиона евра, макрофинансијске помоћи од ЕУ 250 милиона евра, подршком Европске комисије 80 милиона евра, те у оквиру система Свјетске банке нешто више од 30 милиона евра за подршку здравственом сектору.
Тегелтија је рекао да је сав новац распоређен Републици Српској и ФБиХ, које су дио средстава пренијеле локалним заједницама и кантонима, те да су та средства надомјестила губитак од јавних прихода настао усљед пандемије ковид 19.

Он је истакао да је у оквиру система ЕУ интеграција много урађено и завршено, што је препознала и Европска комисија, те навео да је реално очекивати да БиХ у идућој години добије кандидатски статус.

- Нека питања која су стајала 10 и више година успјели смо да ријешимо. Ријешили смо израду методологије приступања ЕУ, па избори у Мостару, реформа јавне управе и слично - напоменуо је Тегелтија.
Он је навео да је потребно још ријешити три закона која су у вези са добијањем кандидатског статуса, као и проблем миграција.

Мигрантска криза

Зоран Тегелтија нагласио је да БиХ у овом тренутку носи превелики терет мигрантске кризе и да највећу одговност за то сносе парнери који мигранте свјесно упућују у БиХ.
- Највећу одговорност за то сносе наши партнери који свјесно упућују те људе у БиХ иако ова земља није мјесто њиховог природног одредишта - рекао је Тегелтија.
Он је рекао да је у вези са питањем миграција од почетка имао супротстављене ставове у односу на политичко Сарајево.

- Мислим да је Фахрудин Радончић док је био министар безбједности успио да нас окупи да по питању миграција усагласимо ставове, те да је то са аспекта БиХ најважније безбједносно, а онда хуманитарно питање - рекао је Тегелтија.

Коментаришући данашње уништавање имовине у мигрантском кампу "Липа" код Бихаћа, Тегелтија сматра да је у вези са тим неопходан јединствен одговор власти.

Он истиче да је за избјегавање такве ситуације и успјешно рјешавање безбједносног аспекта мигрантске кризе неопходно дјеловање људи који су задужени за јавни ред и мир.

- Ове појаве данас да неко ко је у стању хуманитарне потребе уништава имовину питање су за све нас да се у овом тренутку договоримо - рекао је Тегелтија и додао да је број миграната који се налази у БиХ у овом тренутку једнак броју миграната који је био у претходном периоду.

Када је ријеч о одговору Савјета министара на мигрантску кризу, Тегелтија је рекао да су у договору са онима који су у свијету задужени за миграције донесене тражене одлуке.

- Усвојили смо Стратегију за управљање миграцијама, донијели одлуке за "Липу" да буде привремени миграциони центар. Можда је најлакше преносити одговорност са једних на друге, па сада да за то буде крив Савјет министара. Мислим да одговорност постоји много више на некој другој адреси - додао је Тегелтија.

Он је напомену да се слаже са грађанима Унско-санског кантона да носе превелики терет мигрантске кризе и изразио наду да ће договор у вези са привременим отварањем прихватног центра "Бира" до успостављања контејнерског насеља за прихватни центар "Липа" бити испоштован.

Када је ријеч о броју закона које је Савјет министра ове године донио и предложио, Тегелтија је поновио да ће парламенту БиХ бити предлагани само они законски акти у вези са којима постоји консензус.

- Не припадам оној групи људи који ће законе које можемо направити у Савјету министара једноставано упутити у процедуру, као што то чине неки посланици, а онда ти акти немају никакве шансе да добију подршку у парламенту - рекао је Тегелтија.

Као три кључна законска акта, Тегелтија је издвојио Закон о јавним набавкама, Закон о спрјечавању сукоба интереса и Закона о Високом судском и тужилачком савјету (ВСТС).

- Постоје припремљена рјешења, али нажалост у БиХ неки покушавају у процедуру прогурати законе око којих постоји сагласност само једне или евентуално двије стране - рекао је Тегелтија, наглашавајући да је управо таква ситуција када је ријеч о ова три закона.

Он истиче да је Закон о јавним набавкама, које је Савјет министара припремио у договору са привредним коморама ФБиХ и Републике Српске, ново законско рјешење које треба добити политичку подршку свих с обзиром да одговара пословној заједници.

- Нема разлога да тај закон било коме другом не одговора - истиче предсједавајући Савјета министара.

Када је ријеч о Закону о ВСТС-у, Тегелтија је подвукао да постоје апсолутно суптротстављени ставови, те да сматра да се врло тешко може доћи до законског рјешења на начин и у форми у којој је сада предложен.

- О Закону о спрјечавању сукоба интереса мислим да ћемо постићи сагласност - додао је Тегелтија.

Говорећи о мјерама заштите од вируса корона приликом прелазка грађана Хрватске и Србије у БиХ, Тегелтија је указао да је против увођења реципроцитета због ината, него да је његов фокус да заштити здравље грађана у складу са препорукама здравствених радника.
- Све мјере које смо донијели у вези са управљањем границом биле су уз сагласности са здравственим сектором. Када је у питању карантин, ту су се појавили проблеми када нисмо имали усаглашен став - рекао је Тегелтија.

Он је навео да су се данас појавили одређени захтјеви за увођење мјера, против којих су представници Министарства здравља Републике Српске.

- Покушаћемо да постигнемо консензус и једниствен приједлог. Ако би донијели једно рјешење без уважавања другог не би имали јасну ситуцију - додао је предсједавајући Савјета министара.

Он је подсјетио на недавни заједнички састанак који је имао са премијерима ентитета Радованом Вишковићем и Фадилом Новалићем и министрима финансија Зором Видовић и Јелком

Миличевић, те представником Министарства цивилних послова у Савјету министара на којем су анализиране све мјере које је потребно предузети пред наступајуће празнике.

- Тада је био јасан став здравствених радника из ФБиХ и премијера Новалића да су мјере које су на снази довољне и да их не треба мијењати. Не знам зашто је нагло дошло до промјене и нисам за реципроцитет да ако наши грађани имају проблем да и ми некоме правимо проблем - рекао је Тегелтија.

ММФ

Нагласио је да а неће бити први пут да се у првом кругу преговора БиХ са ММФ-ом не постигне договор о аранжману, тако да није оптимиста да ће до коначног договора о проширеном аранжману вриједном око 1,5 милијарди КМ доћи до 8. јануара, како се то раније помињало.

- Ту постоји шест отворених питања од којих нису сва у вези само са Републиком Српском, јер постоји и једно питање које се односи на Владу Федерације БиХ. По мени, у овом тренутку не постоје велике шансе да ће 8. јануара, који је утврђен као неки нови рок, доћи до постизања сагласности око аранжмана са ММФ-ом - рекао је Тегелтија.

Он сматра  да услови које је поставио ММФ у одређеним елементима нису усклађени са неким циљевима овог аранжмана и да су потешкоће стварали и преговори путем видео-линка.
Навео је да је очекивао да ће много већа пажња у тим преговорима бити посвећена борби против вируса корона.

Према његовим ријечима, након усаглашавања око неких кључних тема, за очекивати је да ће преговори са ММФ-ом бити настављени.

Он је додао да што се тиче његове оцјене рада Савјета министара у овој години, то препушта медијима, политичарима и другима па, поручио је, нека они донесу свој суд о раду његовог кабинета.

- Ја спадам у групу људи који се баве јавним послом, а који сматрају да оцјену рада било које инстуције, политичара, односно појединца треба да донесу грађани, јер они у принципу тај свој суд доносе на изборима. И поред тешких услова за рад овог сазива Савјета, мислим да у БиХ ништа није било заустављено због нашег рада - рекао је Тегелтија.

Нажалост, додао је он, у БиХ постоје врло супротстављена мишљења о мјесту и улози овог органа, јер једни мисле да све у БиХ треба централизовати и да Савјету дају неке надлежности мимо закона и Устава, док други желе да Савјету одузму његове надлежности.

- Ни једна, ни друга група људи која то заговара, немају у мени партнера нити ће имати у овом Савјету министара - тврди Тегелтија.

Он је потврдио да је овај сазив Савјет министара могао да у 2020. години учини и више у неким стварима, али није било могуће јер је изостала одговарајућа политичка сагласност.
- Све што је било потребно да урадимо у овој години ми смо урадили у складу са својим надлежностима. Можда смо могли да направимо који корак више на плану европских интеграција или рјешавања мигрантске кризе, али није било политичке сагласности нити воље - закључио је предсједавајући Савјета министара.

Реадмисија

Одговарајући на једно од питања у вези са мигрантском кризом у БиХ, Зоран Тегелтија је рекао да се све вријеме те кризе залагао да сва страна лица која немају услове или основ да добију статус мигранта, буду враћени у своје земље.
- Надам се да споразум између БиХ и Пакистана о реадмисији неће остати мртво слово на папиру, јер је у БиХ све више миграната који немају никакве везе са кризним подручјима у свијету, мада је то питање више за члана Предсједништва БиХ Шефика Џаферовића и министра безбједности у Савјету министара Селму Цикотића, а не за мене - рекао је предсједавајући Савјет министара.

Комисија за НАТО није на дневном реду

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је данас да одлука о формирању комисије за интеграциони процес у НАТО неће бити на дневном реду Савјета министара, а и ако буде, неће добити подршку.

- Неће добити подршку око назива. Сви који смо учествовали у томе свјесни смо да нека одлука, односно назив саме одлуке, треба бити у складу са Програмом реформи и мислим да ту нема проблема - рекао је Тегелтија на конференцији за новинаре у Сарајеву.

Он је нагласио да је национална структура посебан проблем везан за ову комисију, јер у овом моменту не постоји адекватна заступљеност свих конститутивних народа.

 -Ми у овом тренутку имамо различиту заступљеност, имамо већи број Срба, а недовољан број Бошњака. Као што никада не прихватамо комисију гдје има мање Срба, нећемо прихватити ни ту гдје има већи број Срба. Дошло је до прерасподјеле и ми смо о томе обавијестили све оне који су заинтересовани за ту ситуацију - указао је Тегелтија.

Говорећи о процесу избора директора Обавјештајно-безбједносне агенције (ОБА) БиХ, Тегелтија је рекао да је та процедура покренута на бази приједлога замјеника предсједавајућег Бисере Турковић која је овлаштена да то предложи.

- Та процедура је доста компликована са становишта да у томе учествују и заједничка парламентарна комисија, Предсједништво... Ми смо ту процедуру покренули, а у међувремену је дошло до покретања поступака и потврђивања оптужнице против директора ОБА (Османа Мехмедагића) - појаснио је Тегелтија.

Тегелтија је навео да је он ту процедуру зауставио и о томе обавијестио предлагача, с обзиром на то да неко ко има оптужницу не може бити именован за директора.

- Њихов је став да ће сачекати крај судског процеса да би, евентуално, промијенили своју одлуку јер сматрају да Мехмедагић није одговоран за оно за шта га Тужилаштво терети пред Судом БиХ - рекао је предсједавајући Савјета министара.

Одговарајући на питање о икони коју је предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик поклонио руском министру иностраних послова Сергеју Лаврову, он је истакао да у овом тренутку не постоји никаква назнака да би то могао да буде дипломатски скандал.

- Када се утврде све чињенице о којима причају и извјештавају медији из различитих углова, вјероватно они који су поклонили и они који су у томе учествовали јасно ће изаћи са ставом да ли у томе има неких проблема или не - закључио је Тегелтија.

Додик

Одговарајући на питање у вези са здравственим стањем српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика који је хоспитализован у Универзитетском клиничком центру Републике Српске због вируса корона, Тегелтија је рекао да Додик као и сви други пацијенти прима одговарајуће терапије, што је и сам прошао, а и симптоми и дијагноза веома су слични.
- Очекујем да ће господин Додик врло брзо напустити Клинички центар, гдје сада има оптималне услове за лијечење, и да ће наставити лијечење код своје куће - нагласио је Тегелтија.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.