Тегелтија: До сада договорено више од 700 милиона евра помоћи

БАЊАЛУКА - Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је данас да је у борби против вируса корона до сада договорено 630 милиона евра кредитних средстава за помоћ ентитетима и 80 милиона евра грант средстава.

“Направили смо одличан посао. Ријеч је о 700 милиона евра која ће до краја јуна бити опертивна за ентитете и Брчко дистрикт”, рекао је Тегелтија.

Он је истакао да су разговори са Међународним монетарним фондом /ММФ/ били добри јер се ушло у причу о кредиту од 165 милиона евра, а завршена је са 330 милиона евра.

“Нажалост, упали смо у трагичну причу расподјеле новца међу ентитетима, а додала се и расподјела унутар Федерације БиХ /ФБиХ/, односно између Владе ФБиХ и кантона. Показали смо тако себичност, јер смо Брчко дистрикту преполовили средства са два на један одсто, Република Српска је са 49 одсто дошла на 38 одсто и сада је ситуација да имамо новац на рачуну Централне банке и теку камате. Неразјашњени односи хрватских и бошњачких министара су пресликавање односа из ФБиХ и жао ми је што смо блокирани”, додао је Тегелтија.

Он је нагласио да још не постоји спремност да средства буду расподијељена.

“Не могу да разумијем да ли постоји страх у Централној банци БиХ или је опструкција, али још не постоји спремност да средства буду расподијељена. Обавио сам много разговора и покушао да појасним ситуацију, али, нажалост, нема спремности да се ово уради и забрињавајућа је чињеница да средства стоје на рачунима Централне банке БиХ”, изјавио је Тегелтија за Радио Републике Српске.

Према његовим ријечима, не постоји ниједан разлог зашто се средства не дијеле.

Он је подсјетио да је прва ствар Савјета министара у овом времену била да обезбиједи довољно времена здравственом сектору.

“То је урађено одлукама које су се односиле на кретање и обезбјеђивање одређене хуманитарне подршке. Други посао је било питање снабдијевања, јер су у једном тренутку границе биле затворене и зато је било неопходно успоставити слободан транспорт роба, поготово кључних, а треће питање је било обезбјеђивање финансијске подршке за ентитете и кантоне и ту је направљен одличан посао”, нагласио је Тегелтија.

Он је рекао да је криза таквог обима, да ће још да траје и да хуманитарна помоћ не може ријешити проблем у БиХ.

“Захвалан сам свима ко нам је помогао, али то је занемарљиво, осим средстава Европске комисије, међународних финансијских институција и онога што морамо сами урадити. Све до сада што смо добили дијељено је у скаду са процентом расподјеле, осим новца од ММФ-а”, навео је Тегелтија.

Он је рекао да је потребно санкционисати све који су злоупотријебили процедуре приликом набавке роба у времену вируса корона.

Говорећи о раду Савјета министара у протеклих пет мјесеци, Тегелтија је навео да је задовољан радом за вријеме пандемије вируса корона, али и да су са мртве тачке помјерене европске интеграције.

“У овом периоду смо урадили све што је било у нашој надлежности и оно што су захтијевали ентитети, Брчко дистрикт и кантони. Завршили смо и посао који се односио на финансијски сектор. Успјели смо да се ништа не чека због Савјета министара”, навео је Тегелтија.

Он је указао да је процес економског опоравка на почетку, да ће дио тога бити Савјет министара, а да је највећи терет на владама ентитета.

У четвртак одлука о уласку пословних људи у БиХ

Савјет министара ће на сједници у четвртак, 21. маја, донијети одлуку којом ће омогућити улазак пословних људи у БиХ, изјавио је предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија.
Он је додао да су добили ставове здравствених служби и да ће постојати одговарајућа процедура уласка и изласка из БиХ, која ће бити поједностављена.

“И даље ће најважнија ствар бити заштита здравља, и то на себе преузимају они колективи, односно она предузећа у која ти пословни људи долазе”, рекао је Тегелтија.

Он је изразио очекивања да ће одлука бити донесена и да ће се омогућити оно што су тражиле и владе ентитета и пословне заједнице.

“Имамо власнике компанија који кажу да могу доћи до свих компанија, осим оних у БиХ. Ту су и компаније којима је потребно да дођу сервисери који се брину о опреми која је страног поријекла и слично”, објаснио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, најмањи проблем био је да се направи тај изузетак и да се омогући људима да улазе у БиХ.

“Кључно је било питање гдје ће ти људи да одлазе, да ли иду у карантине или и изолацију, гдје ће бити су смјештени, како ће обавјештавати здравствене раднике на чијој су територији и томе слично”, рекао је Тегелтија за Радио Републике Српске.

Тегелтија је напоменуо да БиХ сада улази у фазу деблокаде цијелог процеса, када мора из здравственог шока кренути у лагано ослобађање привредног и живота грађана БиХ.

“Границе ће бити отваране постепено. Наша замисао је да прво одблокирамо тај процес са сусједним државама, а онда постепено почнемо да отварамо границе према другим земљама”, рекао је Тегелтија.

Он је додао да БиХ неће доћи у ситуацију да према једној сусједној земљи отвори границе, а према другој не отвори.

“До 1. јуна морамо ући у фазу постепеног отварања и овај период ћемо искористити да утврдимо процедуре са здравственим радницима. Поново се поставља питање тестова, односно да ли говоримо о отварању граница ако ћемо имати тестове”, навео је Тегелтија.

Он је додао да ће то зависити од реципроцитета са друге стране и питања цијена.

“Неки људи имају много потреба у сусједној држави, али ако морају ићи у изолацију или да плате тако скуп тест, онда се поставља питање да ли се отварају границе”, рекао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, у наредних десетак дана БиХ ће са сусједним земљама дефинисати принципе да би 1. јуна могла отворити границе.

“Друге земље постепено попуштају и БиХ мора да схвати да не може да затвори привредну активност јер онда ће губици борбе са пандемијом енромно да нарасту”, истакао је Тегелтија.

Говорећи о томе како су нивои власти реаговали у вријеме пандемије вируса корона, Тегелтија је навео да би, послије завршетак ванредног стања, било добро да сви у БиХ погледају своју документацију, почев од тога како су регулисана питања састава кризних штабова.

“Што се тиче Савјета министара, ми смо били у озбиљној блокади, али одлука је била да оно што се тиче борбе против пандемије вируса корона не смије ни на који начин блокирати наш рад. Мислим да смо јако добро радили, доносили смо много одлука, а већина одлука је доносена са огромним степеном међусобног повјерења, гдје смо, прије свега, слушали захтјеве здравствених радника”, рекао је Тегелтија.  

Нема разлога да се буџет не усвоји

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија рекао је да се буџет заједничких институција БиХ за ову годину може усагласити до 31. маја и упутити у парламентарну процедуру на усвајање.
Он је оцијенио да нема разлога да се буџет не усвоји и да ће његов оквир остати исти, уз договор о начину трошења средстава.

Тегелтија је подсјетио да су он и српски министри у Савјету министара гласали против буџета који је раније предложен, јер његова структура није одговарала тадашњој ситуацији у вези са појавом вируса корона.

Он је рекао да одржавање локалних избора не зависи од тога да ли ће буџет БиХ бити усвојен или не, јер Савјет министара може донијети посебну одлуку о финансирању избора, за шта има средстава.

“Говорећи да неће бити избора ако нема буџета, неки траже изговор у смислу да избора не буде или да они што више буду пролонгирани јер очекују да поправе своју политичку ситуацију... Знам и да неко може гласати против одлуке Савјета министара о финансирању, али тада се показује ко је за, а ко против избора. Чини ми се да то нико не жели”, истакао је Тегелтија.

Када је ријеч о економском опоравку у БиХ од посљедица вируса, Тегелтија је за Радио Републике Српске навео да ће први квартал можда бити благо позитиван када се говори о расту БДП-а, други врло негативан и са знатним падом, а трећи квартал у оквирима благог пада.

“Колико ће бити брз економски опоравак и колико ће бити дубока криза зависи од завршетка процеса у вези са здравственим сектором и колики степен кризе ће се дешавати у ЕУ и у земљама западног Балкана”, нагласио је Тегелтија.

Он је навео да ће се БиХ сусрести са великим проблемом пада потражње и инвестиција, наводећи да није присталица смањивања плата, јер би, како каже, “свако смањење приватне потрошње успорило наш раст”.

Тегелтија је истакао да БиХ мора направити веће инвестиције од планираних, те да би било добро направити неку врсту новог плана на нивоу БиХ да се придобију инвеститори.

“Инвестициони циклус, на примјер, у инфраструктури је од изузетне важности. Дакле, покушаћемо да заједнички креирамо један програм са ентитетским владама, прије свега, да бисмо подстакли инвестициони циклус и да он повуче цијелу привредну активност у БиХ”, објаснио је Тегелтија.

Он је рекао да је пут приближавања БиХ ка ЕУ заустављен прије више од годину дана, иако постоји активизам, прије свега, шефа Делегације ЕУ у БиХ Јохана Затлера да се БиХ на том путу покрене.

Када је ријеч о 14 приоритета из извјештаја Европске комисије да би БиХ стекла статус кандидата за чланство у ЕУ, Тегелтија је истакао да је Комисија за европске интеграције БиХ, као дио система Механизма координације, задужена да припреми акциони план за њихову реализацију.

“Задужили смо ту комисију да утврди и методологију за израду програма приближавања ЕУ и то ће показати нашу спремност да идемо даље према евроинтеграцијама. Добро је да смо одредили рокове и контролне датуме у којима је то потребно урадити”, рекао је Тегелтија.

Он је захвалио Европској комисији за планирање помоћи БиХ за санирање посљедица вируса корона.

“Ту је 80 милиона евра помоћи и тек ћемо дефинисати начин употребе тог новца који ће у суштини отићи преко ентитета до локалних заједница и кантона. Такође, добили смо средства за макрофинансијску помоћ од 250 милиона евра од чега ће прва транша или 50 одсто средстава бити исплаћено без услова крајем јуна, најкасније у првој половини јула. Друга половина ће бити у првом кварталу наредне године, али ту ће бити одређени и дефинисани одређени услови”, рекао је Тегелтија.

Када је ријеч о предложеном Закону о избору судија Уставног суда БиХ и ставу Републике Српске да се стране судије у том суду замијене домаћим, Тегелтија је напоменуо да је то, између осталог, и један од ставова Европске комисије.

“Став Бошњака је да није вријеме за такву одлуку и том логиком биће тешко донијети поменути закон у парламенту БиХ. Ми смо шансу за то пропустили прошле седмице на Уставноправној комисији Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ када је глас Драгана Мектића из СДС-а пресудио да тај закон добије негативно мишљење. Сутра ће се гласати и ако то мишљење комисије добије подршку у Представничком дому, Закон о избору судија Уставног суда неће ући у процедуру”, рекао је Тегелтија.

Он је рекао да је погрешно што је претходни сазив Савјета министара мигрантску кризу третирао само као хуманитарно питање, истичући да су илегалне мигранције прије свега озбиљно безбједносно питање о чему говори низ негативних примјера који су се, између осталог, дешавали на подручју Бихаћа.

Тегелтија је рекао да су безбједност грађана, њихове имовине и услова живота испред онога што су мигранти, те додао да је важно затворити границе БиХ за њихов улазак.

“Онај ко нема идентификационе документе, не може се слободно кретати по БиХ. Мора бити у притвору док не саопшти своје податке или док то ми не утврдимо. Да ли ће сви органи БиХ бити спремни на такву одлуку, остаје да видимо. Али ако дозволимо да БиХ постане спаваоница за мигранте сусрешћемо се са озбиљним проблемима, па и онима да ће нас наши западни пријатељи посматрати као несигурно подручје. То БиХ не треба ни економски ни безбједносно. Притисак толико миграната не можемо издржати”, појаснио је Тегелтија.

Говорећи о оснивању мигрантског кампа у српском селу Липа, Тегелтија је навео да је обавеза полиције Унско-санског кантона да заштити становнике тог мјеста у ФБиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.