Тече једногодишњи рок за легализацију објеката

Бањалука - Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић рекла је Срни да су с почетком ове године на снагу ступиле измјене и допуне Закона о уређењу простора и грађењу, те да тече рок од годину дана за легализацију бесправно изграђених објеката у Републици Српској.

"Легализација бесправно изграђених објеката у Републици Српској је од 31. децембра прошле године проглашена општим интересом, а кључно је да су цијене којима се плаћа легализација бесправно изграђеног објекта сада одређене законом и готово су симболичне", рекла је Голићева Срни.

Она је подсјетила да је Закон о измјенама и допунама закона о уређењу простора и грађењу, у дијелу који се односи на легализацију бесправно саграђених објеката у Српској, усаглашен са одлуком Уставног суда Републике Српске којом су оспорене поједине одредбе Закона о уређењу простора и грађењу, а којом су били прописани попусти и олакшице за поједине социјалне категорије грађана код плаћања накнаде за легализацију.

"Измјенама Закона настојао се испоштовати став Суда, али и правно и технички санирати посљедице бесправно изграђених објеката с циљем стварња услова да се подстакну бесправни градитељи да поднесу захтјеве и да се бесправни објекти за које постоје законски услови што прије уведу у легалне токове, те створе услови да се за ове објекте плаћају комуналне услуге, порез на имовину, накнада за заједничку комуналну потрошњу, те спријечи даље наношење штете јавним приходима", појаснила је Голићева.

Према њеним ријечима, ове измјене и допуне Закона су легализацију бесправно изграђених објеката прогласиле општим интересом јер је то једини начин да се овај процес заврши у разумном року, а затим је процес легализације, учињен стимулативним јер је, у суштини, масовна нелегална градња почела у рату и одмах послије њега.

"То је била нека врста социјалне потребе јер је, прије свега, избјегло и расељено становништво рјешавало своје животно питање у новом мјесту становања. Ти људи и данас тешко живе, а новца за легализацију, у већини случајева, немају", додала је Голићева.

Она је прецизирала да за објекте до 100 метара квадратних фиксна накнада износи 100 КМ, за објекте бруто површине од 100 до 200 квадрата до 500 КМ, за од 200 до 300 накнада је 1.000 КМ, док ће се стамбено-пословни објекти од 300 до 400 квадрата моћи легализовати уз накнаду 2.000 КМ.

"У измијењеном тексту закона остаје одредба којом породице погинулих бораца и ратни војни инвалиди прве и друге категорије неће плаћати накнаду за легализацију бесправно саграђених објеката. Практично, то значи да су они ослобођени и ове жсимобличнеж накнаде предвиђене за све друге категорије. Такође, сви објекти који су бесправно саграђени до 1980. године, према овом закону сматрају се легално саграђеним", нагласила је Голићева.

Она сматра да су ово изузетно стимулативне мјере за нелегалне градитеље, као и да Министарство грађанима дало "понуду која се не одбија".

"Модел није нов и он је већ ушао у фазу реализације Србији, која има знатно већи проблем од нас у Републици Српској, у смислу да имају више од милион и по нелегално изграђених објеката. Сви објекти које су инвеститори градили у комерцијалне сврхе неће имати никакаве стимулације, за њих ће се плаћати редовна цијена приликом легализације", поручила је Голићева.

Она је истакла да нелегални градитељи до 31. децембра 2016. године у јединицу локалне самоуправе, односно надлежни орган за легализацију мора поднијети само захтјев и тим документом је он извршио своју законску обавезу, добио прилику да легализује свој објекат, а у даљем поступку ће се доказивати да ли је тај објекат могуће легализовати или не.

"И даље је на снази одредба Закона да се објекти који су изграђени на земљишту неповољном за грађење, као што је клизиште, мочварно земљиште, земљиште изложено поплавама и другим елементарним непогодама и слично, објекти изграђени у коритима ријека и на другим мјестима на којима се не може градити – неће моћи легализовати", навела је Голићева.

Према њеним ријечима, неће се моћи легализовати ни објекти чија је градња започела након ступања на снагу Закона о уређењу простора и грађењу, од јуна 2013. године.

Голићева је нагласила да је Министарство препознало и чињеницу да се велики број нелегалних градитеља за легализацију није одлучио јер нису имали ријешене имовинско-правне односе, те је Измјенама и допунама закона предвиђено да се, уколико нису ријешени имовинско-правни односи на земљишту, објекат привремено задржи, а грађанин у поступку код Републичке геодетске управе рјешава питање својине на земљишту на којем је изграђен такав објекат.

Голићева очекујемо да би овакве мјере, у разумном року, требало да ријеше овај велики друштвени проблем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.